Radio uživo
U Srbiji je potreban dodatni aktivizam po pitanju ne samo zaštite ljudskih prava, već i podizanja svesti građana i socijalnih grupa o njihovim pravima i značaju borbe za njihovu zaštitu. To je jedan od zaključaka okruglog stola na temu ljudskih prava, koji je održan u Studentskom kulturnom centru. Okrugli sto je u okviru projekta “Imamo pravo” organizovao Centar za mir i međukulturni dijalog.
O ljudskim pravima u Srbiji danas na ovom inicijalnom okruglom stolu razgovarali su narodni poslanik i šef poslaničke grupe Socijaldemokratske stranke i Narodne stranke, Marko Ěurišić, predsednica Upravnog odbora Krovne organizacije mladih Srbije, Jelena Milanović, direktor departmana za demokratizaciju Instituta za evropske poslove, Tibor Moldvai, novinarka i član udruženja Res publika Kragujevac, Bojana Vlajović Savić i aktivista udruženja “Romanipen”, Branislav Nikolić,.
Razmenjujući iskustva i znanja iz svojih oblasti učesnici su zaključili da je u Srbiji potreban dodatni aktivizam po pitanju ne samo zaštite ljudskih prava, već i podizanja svesti građana i socijalnih grupa o njihovim pravima i značaju borbe za njihovu zaštitu. Jedan od ključnih zaključaka je bio da ljudska prava podrazumevaju daleko više od prostog ispunjavanja zakonskih normi, jer se tiču opšteg kvaliteta života. Učesnici su se složili da stanje ljudskih prava direktno zavisi od nivoa demokratije i snage institucija u društvu i da stepen ugrožavanja ljudskih prava predstavlja zapravo dijagnozu sveukupne društvene stvarnosti. Tokom dijaloga učesnici su se posebno osvrnuli na problem deinstitucionalizacije, odlaska mladih iz zemlje, ugrožavanja slobode medija i diskriminacije manjinskih grupa.
“Pored toga što smo smatrali da je neophodno otvoriti dijalog šireg kruga aktera na temu ljudskih prava, posebno nam je bila značajna decentralizacija ovakve vrste aktivizma. Zbog toga smo odlučili da projekat “Imamo pravo” započnemo u Kragujevcu. U narednom periodu planiramo da održimo posebne okrugle stolove na pojedinačne teme koje su naši učesnici plasirali tokom ovog dijaloga. To su pre svega teme koje se tiču stanja ljudskih prava u oblastima koje su učesnici ovog okruglog stola predstavljali”, izjavila je predsednik Upravnog odbora Centra za mir i međukulturni dijalog, Marina Komad.
Dodaje i da je u opštoj hiperprodukciji ugrožavanja ljudskih prava, neophodno pokretati ovakve javne debate, kako bismo se odupirali uspostavljanju diskursa u kom građani postaju praktično imuni na kršenje njihovih osnovnih prava.
“Nažalost, u tom diskursu kršenje ljudskih prava se sve više podrazumeva, a sve manje predstavlja alarm za reakciju društva i institucija. Naš projekat nema za cilj samo markiranje problema i predloga za njihovo rešavanje, već i podizanje svesti građana o tome šta su njihova prava i na koji način mogu da ih štite. U tom smislu ovaj projekat ima i svojevrsnu edukativnu ulogu”, naglasila je Marina Komad.
