Radio uživo
Nenad Filipović je redovni profesor Fakulteta inženjerskih nauka i vršilac dužnosti rektora kragujevačkog Univerziteta od 27. juna tekuće godine. Jedan je od osnivača Centra za bioinženjering pri Fakultetu inženjerskih nauka.
Stigli ste na mesto v.d. rektora kragujevačkog Univerziteta u nezavidnom trenutku, nakon višemesečne "sage" oko smene dotadašnjeg rektora. Šta Vas je za tu poziciju preporučilo i kakvu radnu atmosferu nadalje očekujete?
- Smatram da su me za ovo mesto preporučili energija i polet u radu; mislim da imam iskustvo koje mogu da prenesem na ceo Univerzitet. Ne sme da bude sukoba među kolektivima, jer svi imamo isti cilj - da naš Univerzitet bude prepoznat po onome za šta postoji. Ne verujem da bilo ko na Univerzitetu misli drugačije. Mislim da imam saradnike i podršku ovde, inače ne bih ni prihvatio ovu funkciju.
Da li su se sva dešavanja iz Rektorata u proteklom periodu odrazila na ovogodišnji upis studenata?
- Na upis se sva ta dešavanja ništa specijalno nisu odrazila. Prošao je dosta dobro. Trend je isti na nivou cele Srbije - interesovanje je najveće za IT sektor, a nešto manje za društvene nauke, Pedagoški fakultet. To diktira tržište. Kod nas sada velike kompanije poput Milanovića, Simensa, Fiata "vuku" kadar. Zato nam je potrebno inoviranje tih programa koji su u osipanju, ali i unapređenje svih drugih. Kompanije u okolini značajno mogu da doprinesu razvoju Univerziteta. Bitno je da iskoristimo polet u državi za to, da Skupština grada učestvuje i da mi kao profesori iskažemo dobru volju.
Zalažete se za osavremenjavanje studijskih programa. Koji pravac u tom pogledu Univerzitet mora da prati?
- Razvoj informacionih tehnologija je naša realnost. Studijski programi moraju da prate razvoj informacionih tehnologija, ali i svih drugih oblasti, naravno. Informacione tehnologije su velika šansa za zapošljavanje, napredovanje, razvoj mladih ljudi, one sve više prodiru u sve oblasti. Zato treba i povećati kapacitete pri upisu i uvoditi nove smerove na fakultetima, inovirati postojeće, jer se sve tako brzo menja.
Osnivač sam novog smera "Računarska tehnika i softversko inženjerstvo" na FIN-u (Akreditovan 2015.), a to je katedra za koju vlada najveće interesovanje, pa smo ove godine proširili sa 40 na 60 studenata.
Kada govorim o razvoju IT sektora, ideja mi nije da mi radimo za nekog drugog, nego da razvijamo domaće proizvode, softvere koji bi "izbacili" nas kao konkurente na tržištu. Imamo resurse za to, imamo iskustvo, imamo mlade ljude koji to mogu. Probaću da značajno unapredim rad Računarskog centra.
Jedan od prioriteta u radu Vam je saradnja sa SANU. Šta će se uraditi u pogledu unapređenja te saradnje?
- Namera mi je da uspostavim ozbiljnu saradnju sa SANU koja je iz nekog razloga zastala i da je značajno unapredimo otvaranjem odeljenja kao dela Akademije ovde (za sada ih imaju Niš i Novi Sad). To bi značajno podiglo i rejting Univerziteta, sarađivali bismo sa najumnijim ljudima Srbije, uspostavljali međunarodne odnose, učestvovali u ozbiljnim naučnim projektima. Mnogo je razloga zašto to mora da nam bude jedan od prioriteta. Važno je da budemo u prilici da učestvujemo u velikim međunarodnim istraživačko-naučnim projektima koji uključuju veliki broj istraživača, koji se finansiraju iz EU.
Nakon školovanja u Srbiji, stekli ste značajna iskustva u inostranstvu, koja koristite u radu, a između ostalog i za iniciranje važnih naučnih projekata. Recite nam nešto više o tome.
- U Kragujevcu sam završio Mašinski fakultet i doktorirao, a nakon toga otišao na Harvard, najelitniji Univerzitet u oblasti bioinženjerstva. Više od deset godina radio sam na poslovima vođenja softvera za kompjutersku simulaciju iz oblasti bioinženjeringa, a kada sam se vratio to iskustvo sam iskoristio za iniciranje formiranja Centra za bioinženjering Univerziteta u Kragujevcu u kome radi više od 30 mladih naučnika.
Čime se bavi ovdašnji Centar za bioinženjering i zašto je značajno njegovo postojanje?
- Cilj Centra je da se dizajnira novi lek/uređaj za lečenje ljudi, dakle, krajnja svrha je humana. Rezultati tih istraživanja uglavnom se koriste u kliničkoj praksi u Americi i velikim evropskim centrima. Nisu u svakodnevnoj upotrebi, već još uvek u pionirskim domenima, to su uređaji koji tek treba da zažive. Naša istraživanja su prepoznata u svetu.
Važno je da Centar zapošljava 30 mladih ljudi, naučnika koji rade ovde posao koji bi mogli da rade bilo gde u svetu. Uslovi su prilično dobri za naše standarde, kako po pitanju opreme, tako i plate. Rade u svom gradu i imaju dobre uslove. Važno je reći da nije "tamo negde" u svetu sve tako idealno kao što se nekome možda čini. Potrebno je puno rada i vremena da se dokažete i napravite nešto, treba vremena za dobru karijeru.
Smatrate da je važno pitanje osnivanja Tehnološkog parka u Kragujevcu. Zašto?
- Jako je važno da se pokrene priča oko Tehnološkog parka u skorijoj budućnosti gde bi prostor dobile takozvane male istraživačke jedinice sa svih fakulteta. Svi koji imaju bilo kakvu ideju da nešto proizvedu, da razviju, u Tehnološkom parku imali bi prostor, administrativnu podršku, laboratorije, sale za sastanke. Imali bismo sve uslove da uposlimo mlade ljude da naprave nešto konkretno. Dobar primer u tom pogledu je Novi Sad.
Koji je Vaš recept za uspeh?
- Potrebni su ogroman rad, vera u sopstveni uspeh, energija, upornost i dobri saradnici. Uspeh je imati tim sa dobrim iskustvom. Sve moje saradnike šaljem u inostranstvo bar godinu dana, da iskuse uslove i rad tamo. Uglavnom se vraćaju, jer ovde imaju bolje uslove. Jesu u inostranstvu plate veće, ali su daleko veći i troškovi, ovde je bolji kvalitet života, a sa profesionalne strane imamo jednake uslove, radimo isti posao.
Smatram da Univerzitet mora stalno da proširuje svoja iskustva, za to ima prostora u svim oblastima, imamo profesore koji to mogu da iznesu i mlade ljude na koje ta iskustva mogu da usvoje. To bi trebalo da bude fokus, da mladim ljudima pružite šansu koju će dalje sami razvijati.
