Radio uživo
Od brojnih građevina u okviru dvora kneza Miloša Obrenovića u Kragujevcu danas se sačuvala samo zgrada Amidžinog konaka i Stara ili Pridvorna crkva.
Amidžin konak, nazvan po kneževom domostrojitelju Simi Milosavljeviću Paštrmcu, zvanom i Amidža (ujak) prvobitno je nazivan Momački konak, jer je služio za smeštaj "kavaza" (momaka) koji su činili kneževu ličnu pratnju.
Gradnja Amidžinog konaka započela je u proleće 1818. godine pod nadzorom kneza Miloša. Gradili su ga najbolji majstori u Srbiji toga doba. Sredinom 1818. bina-emin (nadzornik građevina) Dimitrije Đorđević obaveštava u jednom pismu kneza Miloša da su radovi pri kraju, "i nadamo se u ime boga da će skoro biti svršen za krečare".
Tekst, uz saglasnost autora, preuzet iz knjige "Stari Kragujevac" Boriše Radovanovića.
Građen je na kosom terenu, zbog čega deluje kao poluspratna građevina. Jedan deo konaka na kosini podizan je kamenim zidom i na tom delu u prizemlju je podrum. Gornji deo konaka građen je bondruk-konstrukcijom, uobičajenim načinom građenja u Srbiji u to vreme.
Amidžin konak je od svog podizanja zauzimao veoma važno mesto u kompleksu dvorskih zgrada, a svojom lepotom doprinosio lepoti čitavog ambijenta sve do danas.
Docnije je Amidžin konak služio za prihvatanje nahijskih starešina i drugih viđenijih ljudi koji su dolazili knezu u Kragujevac.
Građen od solidnog materijala i od najboljih majstora svog vremena, Amidžin konak je odoleo zubu vremena sve do danas. U njemu je danas izložbena postavka Narodnog muzeja u Kragujevcu.
