STARI KRAGUJEVAC - Državni sovet (savet)

Pod pritiskom Miletine bune (1834), knez Miloš Obrenović bio je prinuđen da na Sretenjskoj skupštini u Kragujevcu, 15. februara 1835. godine, osnuje Državni sovet, kao najvišu vlast pored kneza u Srbiji. 

Državni savet koji je zasedao u Kragujevcu sastojao se od šest popečitelja (ministara): unutrašnjih i spoljašnjih dela, pravosuđa, prosvete, finansija i vojnih dela. Savet je mogao imati neograničen broj državnih savetnika sa predsednikom i glavnim sekretarom na čelu. Prvi predsednik Državnog soveta bio je Koca Marković.

Tekst, uz saglasnost autora, preuzet iz knjige "Stari Kragujevac" Boriše Radovanovića.

Zajedno sa knezom Milošem, Državni sovet predstavljao je zakonodavnu i izvršnu vlast. Pored toga, jedno odeljenje Soveta vršilo je sudsku vlast u trećem, poslednjem stepenu.

Državni savet delio se na dva odeljenja koja su zasedala odvojeno, dok su se važnija pitanja rešavala u "obštem zasedaniju". Petrovska skupština donela je Zakon o Državnom sovetu. Po tom zakonu Savet je delio zakonodavnu vlast sa knezom, pri čemu je Savet imao pravo zakonodavne inicijative, a knez apsolutnog veta. Sve vlasti bile su potčinjene Savetu. On je bdeo nad javnim mirom i građanskim slobodama i imao pravo sastavljanja i kontrole državnih prihoda i rashoda, dok je odobrenje budžeta bilo prepušteno knezu. 

Savet se delio na uredbeno odeljenje, kome je predsedavao predsednik i Sudsko odeljenje, na čijem je čelu bio potpredsednik Saveta.

Savet je nekoliko puta reorganizovan. Tako je kneževim ukazom od 28. septembra 1837. godine preimenovan u Knjažeski savet. Novim uređenjem Državnog saveta stavilo je ovu ustanovu u zavisnost od kneževe volje. Knez je vršio izbor njegovih članova i odobravao sva važnija rešenja. Svaki propis koji je poticao od kneza Savet je morao izvršiti. Otuda je savet predstavljao kancelariju preko koje je knez Miloš upravljao državnim poslovima, a koja je kneževe odluke sprovodila nadležnim vlastima. 

Pri savetu je 1837. godine ustanovljena Vojnopolicajna kancelarija iz koje se u 1838. godini izdvojio glavni vojni komesar.

Posle Turskog ustava, Sovet je bio "dužan razsuždavati o javnim interesima naroda" i pružati svoje usluge i pomoć knezu. Njegova zakonodavna vlast je uvećana i proširena. Sovet je rešavao i razmatrao pitanja o uredbama i zakonima, pravosuđu i danku, po potrebi uvodio nova zvanja, vršio godišnji proračun državnih rashoda i pronalazio prihode kojima će se oni pokriti, sastavljao zakon o plati i pravila službe, vojnog garnizona. Sovet je po ustavu imao 17 nepokretnih članova, od kojih se birao predsednik.

Prema Zakonu o ustrojenju Soveta Knjaževstva srbskog od 27. aprila 1839. godine, Sovet je mimo ustavnih odredbi proširio svoju vlast na račun kneževe i u oblasti državne uprave.