Radio uživo
"Vrhovni knez" i "pravitelj naroda serbskog" Miloš Teodorović Obrenović, rođen je 18. marta 1783. godine u Gornjoj Dobrinji (Užička nahija - kod mesta zvanog Vinogradi). Godina rođenja utvrđena je na osnovu natpisa na crkvi u Kragujevcu.
Njegovi roditelji Teodor Mihailović i Višnja Gojković iz Gornje Trepče (udovica Obrena Martinovića) bili su "vtorobračni" (u drugom braku). Kada mu je otac umro, preselila se njegova majka na imanje Obrena Martinovića, gde je već živeo Milošev polubrat Jakov. Tu se Miloš uz brata Milana počeo baviti trgovinom. Učestvovao je u Prvom srpskom ustanku sa bratom Milanom, kada je uzeo prezime Obrenović, po Obrenu Martinoviću. Uzeo je učešće u borbama za oslobođenje Užica, Čačka, Sokola na Drini, gde je iskazao veliku hrabrost. Bio je ranjen nekoliko puta.
Posle propasti ustanka nije hteo da pobegne iz Srbije nego se krio po Ovčarsko-Kablarskoj klisuri. Predao se Turcima koji su ga postavili za obor-kneza Požeške i Kragujevačke nahije. U 1814. godini ugušio je Haži-Prodanovu bunu, zajedno sa Turcima, smatrajući je preuranjenom. Zadobivši tako poverenje Turaka, nesmetano je radio na dizanju novog ustanka.
Tekst, uz saglasnost autora, preuzet iz knjige "Stari Kragujevac" Boriše Radovanovića.
Na saboru u Takovu, 11. aprila 1815. godine, Miloš je u svečanom vojvodskom odelu i sa barjakom u ruci objavio podizanje novog ustanka protiv Turaka.
Miloš Obrenović je postepeno ostvarivao svoj plan da se turska vlast iz Srbije eliminiše pregovorima i ustupcima. Naslanjajući se na tekovine Prvog srpskog ustanka (Bukureštanski ugovor, 1812) i pregovore koje je od 1815. do 1830. godine vodio sa Turcima, uspelo mu je da za srpski narod izdejstvuje priznanje autonomije hatišerifima od 1830. i 1833. godine. Tako je Srbija postala autonomna kneževina sa naslednim knezom na čelu. Miloševi uspesi otpočinju novu stranicu u srpskoj istoriji.
Nastaviće se...
