Radio uživo
Šta je sve knez Miloš imao od nepokretnih dobara u Kragujevcu, danas je teško utvrditi. Zna se pouzdano da je njemu pripadala čitava dolina pored Lepenice. Nešto je bilo u sastavu kneževe vodenice, nešto je ušlo u sastav dvorskog kompleksa formiranog 1817. godine, a "jaliju" (ničiju) zemlju oko Džamije knez je jednostavno prisvojio za sebe. Sačuvan je podatak: kada bi stoka stanovnika varoši ušla na ovo zemljište, bila bi isterana od strane kneževih ljudi.
Zahvaljujući svom položaju, štedljivosti i dobrom vođenju ekonomije, knez Miloš je sticao sve više i više nepokretnih dobara. Tako je u Trmbasu snez imao svoj letnjikovac i "kolibe". U Košutnjaku, koji je bio sav knežev, bile su Miloševe štale za stoku. Zna se da je knez imao štale za stoku u Stanovljanskom polju i na Metinom brdu.
Tekst, uz saglasnost autora, preuzet iz knjige "Stari Kragujevac" Boriše Radovanovića.
Sve do 1835. godine, a delimično i kasnije, nije postojala neka bitnija razlika između kneževe i državne blagajne. Knez je mnogima davao novac na zajam. Kada ovi nisu mogli vratiti novac, ostajali su bez krova nad glavom i imanja. Poznato je: kada je umro Milošev partner u trgovini Topalović iz Kragujevca, gotovo sve njegovo imanje prešlo je u Miloševe ruke.
Kada je 1837. godine rasprodavao jedan deo imanja u Kragujevcu, videlo se šta je u Kragujevcu bio prigrabio za sebe. Iz tapija se vidi da su gazda-Đukin čair, dve livade, Kara-Mustafine livade, neke livade u Pterovcu i Jovanovcu, kao i mnoge druge livade i plac od "Molasalije" bili u posedu kneževom.
Ovome treba dodati i trgovinske radnje u varoši, ubiranje poreza, vodenice i skele i druge radnje koje su mu donosile prihode.
