Radio uživo
Najviše narodno predstavništvo u Srbiji - Narodna skupština sastala se 8. avgusta 1861. godine u Kragujevcu u novosagrađenom zdanju na desnoj strani Lepenice u nameri da promeni tzv. Turski ustav iz 1838. godine. Bila je to prva skupština za vreme druge vlade kneza Mihaila Obrenovića (1860-1868), koja je nazvana po crkvenom prazniku na čiji dan se sastala. Zasedanje skupštine trajalo je od 6. avgusta do 20. avgusta 1861. godine, a prisustvovao je 221 poslanik.
Skupštinu je otvorio knez Mihailo Obrenović besedom. Za predsednika skupštine izabran je Todor Tucaković, poslanik iz Kragujevca. Skupština je počela rad sa slobodoumnim težnjama. Jedna grupa poslanika zahtevala je da se uvede odgovornost ministara i da se donese zakon o štampi. Oba predloga bila su odbačena, a predsednik Tucaković je podneo ostavku.
Tekst, uz saglasnost autora, preuzet iz knjige "Stari Kragujevac" Boriše Radovanovića.
Zatim se prešlo na pitanje promene Turskog ustava. Usled neslaganja Porte i knez Mihailove vlade oko promene ustava, nađeno je politički praktično rešenje, da se pomoću ustavnih zakona izmeni ustav autonomne Kneževine Srbije.
Preobraženjska skupština je primila zakone koje je podnela vlada, čime je iz osnova promenjen Turski ustav, a Kneževina Srbija krenula putem novog unutrašnjeg organizovanja. Skupština je usvojila: Zakon o narodnoj skupštii, Zakon o ustrojenju državnog saveta, Zakon o narodnoj vojsci i Dopunu Zakona o naslednom kneževom dostojanstvu.
Zakon o narodnoj skupštni bio je prvi normativni akt u Srbiji, kojim je trajnije regulisan položaj Narodne skupštine. Iako je Zakonom Skupština bila svedena na čisto savetodavno telo, bez većeg političkog značaja, a njene časnike birao knez, bio je to ipak pomak u političkom životu Srije.Poslanici su, prma odredbama zakona, mogli biti kažnjeni za svoje istupanje u Skupštini. Sve zakone potvrđivao je knez. Savetnici su postali kneževi činovnici.
