Radio uživo
Prvi srpski nacionalni program začeo se na dvoru kneza Miloša u Kragujevcu daleke 1832. godine. Bio je to, ustvari, plan za propagandu i opšti ustanak hrišćana u evropskoj Turskoj, koji je knez Miloš izložio na svome dvoru u Kragujevcu britanskom diplomai Dejvidu Urkvartu, što će poslužiti kao osnovica za izradu "Načertanija" Ilije Garašanina.
Tekst, uz saglasnost autora, preuzet iz knjige "Stari Kragujevac" Boriše Radovanovića.
Zamisli kneza Miloša Urkvart je koncipirao i sistematizovao. Koncept Miloševog plana, koji se može izraziti kao želja Srbije da izađe ispod ruskog protektorata, uz podršku Engleske i Francuske, poslužiće poljskoj političkoj emigraciji za izučavanje srpske politike toga vremena. Kada je srpska Vlada pristupila izradi jednog takvog plana, preneo je František (Franja) Zah, član poljske političke emigracije, poreklom Čeh, osnovne ideje iz Urkvartovog koncepta, koristeći pritom i druge izvore i ponudio prvi nacionalni program Iliji Garašaninu, koji će to uobličiti u "Načertaniju" 1844. godine. Tako je nastao ustav za stvaranje srpske države ili prvi nacionalni program kod Srba.
Prema tom programu srpska država trebalo bi da se prostire od Bihaća u Bosni do Dobrudže i Bitolja i Skadra na jugu, do istočne Rumelije na istoku. U tu srpsku državu trebalo je da uđu hrišćanski krajevi evropske Turske, zajedno sa Srbijom i Crnom Gorom. Na toj teritoriji trebalo je vršiti propagandu.
Celokupna teritorija bila je podeljena na dva dela: istočni i zapadni. Na čelu propagande stajale su vođe. Oni su imali svoje agente koji bi postavljali načelnike po nahijama, a ovi kmetove po selima.
Prema planu, ova tajna organizacija bila je uređena tako da niko nikog nije smeo poznavati, osim svog neposrednog pretpostavljenog. Na čelu cele organizacije trebalo je da bude vrhovna uprava. Vrhovni poglavar čitave organizacije trebalo je da bude Ilija Garašanin, a njegov pomoćnik J. Marinković.
