STARI KRAGUJEVAC - Razvoj varoši kao prestonice (Drugi deo)

Evropska nošnja polako prodire preko dvora, starešina, činovnika i najviše preko trgovaca i putnika koji dolaze tih godina u varoš iz evropskih prestonica. Uređuje se i sama varoš: ulice se ispravaljaju i kaldrmišu, reguliše se korito lepenice, a lepenički kej zasađuje jablanovima.

Oko kneževog dvora, koji su sačinjavali: Knežev konak, Ljubičin konak i Momački ili Amidžin konak i više pomoćnih zgrada, razvijala se nova varoš. U tom periodu izgrađen je niz objekata za potrebe prestonice i drvena ćuprija preko Lepenice do pridvorne crkve i vojnih kasarni.

Tekst, uz saglasnost autora, preuzet iz knjige "Stari Kragujevac" Boriše Radovanovića.

Prema podacima iz tog doba, u varoši se obavljalo 17 raznih zanata, sa 251 zanatlijom. Zanatlije su bile veoma cenjen sloj stanovništva. Zanatlije su bile organizovane u strukovna udruženja - esnafe, kojih je bilo 9. Uporedo sa zanatstvom razvijala se i trgovina. Trgovalo se uvoznom robom (šećer, so, kafa, pirinač, čoha, svila, kadifa), a izvozili se stočarski i poljoprivredni proizvodi. Počeci pojedinih industrijskih grana temelje se na zanatstvu. Jedna od prvih industrijskih grana bila je prerada kože. U ovom periodu Kragujevac je dobio i svoju stalnu pijacu i panađure (vašare), na kojima se kupovalo i prodavalo sve što se proizvodilo tokom godine. Kragujevačka pijaca bila je jedna od najjačih u Srbiji, pa su je posećivali i trgovci iz drugih gradova. Kako u Srbiji nije postojao sopstveni novac, na pijaci u varoši mogao se videti veliki broj stranih moneta. U svakodnevnoj trgovini upotrebljavale su se uglavnom turske mere: raboš, prst, kanap, hartija, oka, rif, lakat itd. Osnovna mera za težinu bila je oka. Nosioci uvozne trgovine bili su Jevreji, Cincari, Jermeni i Grci. Izvoz na trgovinu kontrolisao je sam knez Miloš Obrenović.

Prvi deo teksta čitajte OVDE.

Autokratska vladavina kneza Miloša i trgovački monopol izazvali su nezadovoljstvo naroda i stvorili jaku opoziciju, što je dovodilo do čestih buna: Abdulina, Đakova, Čarapićeva, Miletina, u kojima je uzimalo učešće i stanovništvo Kragujevca. Sve ove bune imale su za posledicu donošenje ustava kojim je Milošev apsolutizam ograničen. 

U periodu kad je bio srpska prestonica, u Kragujevcu nastaju i doživljavaju pun polet kulturne i prosvetne institucije.