Radio uživo
Ideja da se u Srbiji stvori jedno telo koje će predstavljati najvišu sudsku i administrativnu vlast začela se 1815. godine. Međutim, tek 1826. godine stvorili su se uslovi, pa je knez Miloš osnovao Sovet serbski, koji će, kako stoji u njegovom aktu o osnivanju "podoban biti prvim do vladatelja evropejskim sudovima iliti kancelarijama". Njemu je data vrhovna sudska i upravna vlast.
Sovet je kao vrhovno sudsko telo trebalo da rešava u poslednjem stepenu žalbe na odluke Suda narodnog. Kao vrhovna upravna vlast on bi se bavio unutrašnjim i spoljašnjim poslovima. U unutrašnjim poslovima bio je dužan da se svim sredstvima stara o blagostanju naroda, da u dogovoru sa knezom i po ustaljenim običajima rešava poslove koji sudovi i nahijski knezovi ne mogu rešiti, da određuje i skuplja danak, da vodi računa o zemaljskim prihodima i rashodima, da izdaje sudovima i nahijskim knezovima naredbe i ukaze i da pazi kako se oni izvršavaju. S druge strane, u oblasti spoljnopolitičkog života zemlje imao je zadatak da zajedno sa knezom održava i dalje dotadašnju politiku prema Turcima, rusko pokroviteljstvo nad Srbijom i prijateljske veze sa pograničnim državama. Sovet je bio dužan da daje svoje mišljenje i odgovara na inostrana pisma. Predstavnik Soveta bio je sam knez. Članove Soveta postavljao je takođe knez Miloš.
Tekst, uz saglasnost autora, preuzet iz knjige "Stari Kragujevac" Boriše Radovanovića.
Sednicama na kojima su rešavana važna pitanja (črezvičajnim), prisustvovao je i knežev brat Jevrem (Jefrem).
Za prve članove Soveta knez Miloš je postavio knezove: Vasu Popovića, Jovana Bobovca, Pavla Radomirovića, Protu Matiju Nenadovića i Lazara Todorovića.
Jedan od prvih poslova ove ustanove, odmah po njenom osnivanju, bilo je sastavljanje narodne molbe koju su srpski deputati imali da odnesu u Carigrad.
Sovet serbski nije bio dugog veka. Sami članovi saglasili su se da je nezgodno, pre nego što se reši srpsko pitanje sa Portom, objaviti njegovo osnivanje (u pismu knezu od 26. maja 1826.).
Od tada Sovet serbski bavio se samo unutrašnjim pitanjima i svoja rešenja dostavljao Sudu narodnom da ih obnaroduje. Sovet je ukinut već iduće 1827. godine, a njegove poslove preuzela je Kneževa kancelarija.
