Radio uživo
U parlamentarnoj istoriji Srbije značajno mesto zauzima Velika narodna skupštia održana od 24. do 28. januara 1830. godine u Kragujevcu. Bila je to prva narodna skupština izabrana na raspisanim izborima od strane kneza. Knez Miloš Obrenović izdao je naredbe u kojima je zahtevao da se po nahijama izvrši izbor narodnih poslanika i da na skupštinu sazvanu za 24. januar mogu doći samo poslanici izabrani od strane naroda.
U periodu od 25. novembra 1829. godine do 24. januara 1830. ivršeni su izbori u celoj zemlji. Starešina određene knežine sam je određivao dan kada će se u kome selu u roku od dva meseca izvršiti izbori.
Izabrani narodni poslanici dobijali su od svojih birača punomoćje ("polnomoščije"), koje je overavano i potvrđivano pečatom knežinskog starešine. Kada su rano ujutru 24. januara 1830. godine narodni poslanici iz raznih krajeva Srbije pristigli u Kragujevac, predavali su punomoćje kneževom sekretaru Dimitriju Davidoviću. Zatim su ih, na otvorenom polju, raspoređivali, po nahijama, kneževi činovnici.
Tekst, uz saglasnost autora, preuzet iz knjige "Stari Kragujevac" Boriše Radovanovića.
Skupštinsko zasedanje počelo je u crkvenoj porti kneževom besedom i čitanjem Turskog hatišerifa, kojim se Srbiji daje autonomija. Prema sačuvanim svedočanstvima, knez se obratio skupštii prvi put rečima "Blagoizabrani deputati naroda srbskog". Knez se narednog dana obratio skupštiarima tumačeći im odredbe Hatišerifa.
Nezadovoljan što mu Porta nije priznala nasledno kneževsko dostojanstvo, knez Miloš je podneo Skupštini ostavku, izjavivši da vlast daje narodu. Međutim, Skupština je zahtevala da knez Miloš ostane na čelu države i to potvrdila sa tri akta koja je donela i koja su bila ispisana na pergamentu. Prvim se Milošu garantuje naslednost, drugim se izražava zahvalnost sultanu za darovani Hatišerif i trećim izražava zahvalnost ruskom caru.
Sva tri akta svečano su uručena knezu Milošu u crkvi 27. januara 1830. godine pred mitropolitom i crkvenim velikodostojnicima. Zatim je knez položio zakletvu, kojom se zaklinje na vernost narodu, a poslanici su svečano položili zakletvu kojom se zaklinju na vernost knezu. Tako je knez nastavio da vlada Srbijom sve do 1839. godine.
