STARI KRAGUJEVAC - Život na dvoru (Treći deo)

Isuviše žive prirode, knez Miloš se nije mogao skrasiti na jednom mestu, pa je često šetao, gotovo stalno bio u pokretu. Ko bi ga prvi put video, rekao bi za njega da je veseo i prirodan čovek. On je pred nepoznatima umeo "vrlo ljubazan pokazati se". 

Njegovi "dvorjani" govorili su da će njegove naredbe trajati "do prve mene". Rođen u najvećoj bedi i siromaštvu, knez Miloš je tridesetih godina važio za najbogatijeg čoveka na Balkanu. Njegova pokretna imovina bila je rasejana po celoj Kneževini.

Tekst, uz saglasnost autora, preuzet iz knjige "Stari Kragujevac" Boriše Radovanovića.

U početku njegove vladavine život na dvoru kneza Miloša (do 1834) nije se mnogo razlikovao od života bogatijeg i otmenijeg srpskog domaćina. "Prostota i skromnost" bila je prisutna svuda i na svakom mestu u okviru dvora. Čak se u dvoru na zemlji spavalo, jer pravih kreveta nije bilo. 

Prvi deo teksta čitajte OVDE.

Kako je bio i ostao nepismen do kraja svoga života, morali su činovnici da mu čitaju poštu i novine. Zakona o činovnicima nije bilo. Miloš ih je jednostavno smatrao za svoje sluge. Kako se činovništvo namnožilo, a izdaci momaka koji su bili u sastavu njegove telesne garde povećavali, knez je naredio da narod prikuplja namirnice za izdržavanje dvora.

Drugi deo teksta čitajte OVDE.

"Domostroitelj" i ekonom na dvoru u Kragujevcu bio je do 1836. godine Sima Milošavljević Paštrmac, koga je knez prozvao Amidža (ujak), a upravnik poljskih dobara bio je Miloje Todorović, koji je za to 1833. godine dobio od kneza i "nastavlenije". Amidža, kao odan knežev čovek, slao je Milošu, kada je ovaj odlazio iz Kragujevca, izveštaje o stanju na dvoru i u varoši.

Nastaviće se...