Radio uživo
Tijana Šušteršič, asistent na Fakultetu inženjerskih nauka Univerziteta u Kragujevcu i Nenad Filipović, rektor Univerziteta u Kragujevcu govorili su za N1 da je jedna od stvari na kojima rade u Centru za bioinženjering u Kragujevcu - biodegradabilni stentovi, koji su bolji od metalnih, jer nakon izvesnog vremena nestanu, što je idealan scenario.
Šušterčić i Filipović bili su gosti televizije N1 povodom naučne konferencije iz kompjuterskog bionženjeringa koja se prvi put održava u Srbiji, uz učešće naučnika i istraživača iz celog sveta. Konferenciju, inače osmu po redu, u glavnom gradu organizuju univerziteti iz u Beograda i Kragujevca.
Kragujevčani su već postigli zapažene rezultate u toj oblasti koja predstavlja medicinu budućnosti u Centru za bioinženjering.
Filipović kaže da je bioinženjering nova oblast, disciplina koja obuhvata više naučnih oblasti - tehniku, medicinu, prirodne nauke, biologiju, hemiju, matematiku, informatiku...
Šušteršič kaže da se njihova grupa bavi numeričkim simulacijama.
"Pokušavamo koristeći savremene tehnologije da modeliramo sve što se dešava u ljudskom organizmu. Pokušavamo da simuliramo kako bismo predvideli moguće rizike i komplikacije. U Centru za bioinženjering ja se bavim simulacijama biomaterijala i organa na čipu".
Dodaje da su organi na čipu simuliranje organa.
"Ne možemo da testiramo lekove na samim organima ljudskim, ali možemo da koristimo nešto što oponaša ponašanje organa - i to su organi na čipu. Različite metode kojima možemo da vidimo kako se ti organi ponašaju pod uticajem različitih lekova".
Filipović kaže da je jedna od stvari na kojima rade - biodegradabilni stentovi.
"Zašto su oni bolji od metalnih stentova - kada metalni stent stavite u pacijenta, on tu ostaje, ima svoju funkciju da otvori arteriju, ali se stvaraju druge komplikacije. Kada stavite biodegradabilni, on će nakon izvesnog vremena nestati, što je idealan scenario. Ti stentovi su povučeni sa tržišta, ide ponovo ispitivanje o poboljšanju funkcija tog stenta".
Kako kaže, rade na istraživanju za zamenu krvnih sudova u budućnosti.
"Određeni delovi čovekovog tela mogu da se menjaju, mislim da ta budućnost nije daleko".
Šušteršič ističe da svakim danom rade sve više na tome.
"Na konferenciji razmenjujemo iskustva sa drugim naučnicima, da bi ta budućnost bila još bliža nego što jeste".
Filipović objašnjava da će na konferenciji biti i drugih tema, kao što je kompjuterska hemija, kompjuterska ortopedija, razne druge obalsti u vezi sa implantatima, aneurizmama...
"Svi akutni problemi koji su danas najzastupljeniji u medicini se analiziraju, traže se nove tehnologije, nove metode lečenja i terapije".
Kaže da je ovo osma takva konferencija, a da se prvi put održava u Srbiji.
"To je veoma značajno za Srbiju i za afirmaciju našeg istraživanja koje ovde razvijamo, afirmaciju mladih ljudi, jer veliki broj mladih ljudi učestvuje u ovim projektima. Ne moraju da idu van zemlje da bi radili takav posao".
Šušteršič je zadovoljna ne samo zaradom, već i mogućnostima koje pruža rad na ovakvim temama.
"Stalno je neophodno da se usavršavate, da razmenjujete iskustva, da komunicirate sa ljudima o novim idejama, novim načinima razmišljanja... Omogućava nam da ostanemo u svojoj zemlji, a da budemo u kontaktu sa trendovima. Kadar postoji, samo je potrebna malo veća promocija, da ljudi shvate šta je to što postoji".
Filipović dodaje da je dobro da mladi ljudi odu u inostranstvo da vide, pa da se vrate u svoju zemlju.
"Ali, bitno je da imaju gde da se vrate".
Izvor: N1
