U zgradi Suda Biblioteka, Zavod za zaštitu spomenika kulture i Istorijski arhiv Šumadije

U prostoru današnjeg Suda, nakon izgradnje Palate pravde, biće smeštene Narodna biblioteka Vuk Karadžić, Zavod za zaštitu spomenika kulture i Istorijski arhiv Šumadije, plan je lokalne samouprave, a očekuje se da od aprila krene rekonstrukcija dvorane Šumadija. Do tada, biće sprovedeno istraživanje o kulturnim potrebama i navikama Kragujevčana, šta publika očekuje i koje segmente poboljšati.

Zavod za proučavanje kulturnog razvitka je na zahtev Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije u 15 gradova i opština (izuzetak je grad Beograd) sproveo istraživanje pod nazivom „Modeli lokalnih kulturnih politika kao osnov za povećanje kulturne participacije“, kojim je obuhvaćen i grad Kragujevac. U nekim segmentima istraživanja, Kragujevac je visoko pozicioniran u odnosu na druge gradove, a naročito u izdvajanju budžetskih sredstava za oblast kulture i posećenosti kulturnih događaja koje organizuju ustanove kulture. 

U periodu od 2010. do 2014. godine grad Kragujevac je za kulturu izdvajao od 220 do 260 miliona dinara sredstava iz budžeta, od 2015. do 2018. taj iznos je od 320 do 400 miliona dinara što nas sa realizacijom budžeta u 2017. godini od 7,16 odsto u odnosu na druge gradove sa procentom izdavajanja od 6,59 odsto bolje pozicionira. Na plate i zakonske obaveze izdavaja se 78,7 odsto od ukupnog budžeta za kulturu, a za programske aktivnosti izdvaja se 22 odsto, što je za tri procenta više od proseka gradova obuhvaćenih istraživanjem.

Posle Novog Sada, Kragujevac izdvaja najviše sredstava po konkursu za finansiranje i sufinansiranje projekata u oblasti kulture, koja su u periodu od 2010. do 2014. iznosila od 1,7 do 7,5 miliona dinara, a od 2015. godine od 30 do 40 miliona. 

Zahavljujući takvom pristupu nastale su nove kulturne manifestacije kao Šumadijski internacionalni filmski festival, Convivium musicum, Festival Dragiša Nedović, Dani arhitekture, Kragujevački letnji bioskop na otvorenom... 

Nije dobro to što su ustanove kulture i udruženja registrovana za obavljanje kulturnih delatnosti oslonjena na finansiranje samo iz gradskih budžetskih sredstava i ne postoje pokušaji apliciranja prema međunarodnim fondovima koji podržavaju kulturu. Zbog toga je Grad u protekle dve godine organizovao radionice na temu kako ovladati veštinama za uspešno pisanje projekata. Kragujevac je jedan od retkih gradova koji je uspeo da osmisli i realizuje niz novih manifestacija i kulturnih sadržaja: Kragujevačko bijenale likovne umetnosti, Festival pozorišnih trupa BAŠ teatar, Šumadijski džez i bluz festival, Festival uličnih svirača. Takodje, osnovani su i novi ansambli, a to su Simfonijski orkestar i Akademski orkestar akordeonista.

Poseban konkurs ove godine biće raspisan za oblast književnog stvaralaštva, odnosno, rehabilitovaće se izdavaštvo u našem gradu kroz ustanovu kulture „Koraci“.

Grad Kragujevac se po broju posetilaca kulturnim događajima ustanova kulture, koji je veći od 150 hiljada nalazi u samom vrhu u odnosu na druge gradove, pokazalo je istraživanje.

Dominantnu ulogu na gradskoj kulturnoj sceni ima Knjaževsko srpski teatar koji je 2018. godine prodao 14,379 ulaznica (ukupan broj posetilaca je veči od 17 hiljada), što je blizu 10.000 više u odnosu na 2008.. Događaje u organizaciji Muzičkog centra 2011. godine posetilo je 2.250 ljudi, a 2017 i 2018. godine oko 9000. Ustanova kulture Spomen park Kragujevački oktobar 2017. beleži 36.000 posetilaca a 2018. godine 44.390.

U planu je da se do aprila meseca uradi istraživanje o kulturnim potrebama i navikama Kragujevčana, šta publika očekuje i koje segmente poboljšati. Utvrdiće se stepen zadovoljstva kragujevačkom kulturnom ponudom, mapirati najposećeniji događaji i oni koji nedostaju i utvrditi komunikacijski mehanizam putem koga se publika informiše. 

U okviru projekta „Gradovi u fokusu“ Kragujevac dobio 18 miliona dinara. Sredstva su u najvećem delu namenjena za izradu projektno tehničke dokumentacije ustanova kulture, deo za nabavku audio, vizuelne, računarske i elektronske opreme za potrebe Dečijeg pozorišta kao i dokumentaciju za dogradnju depoa Istorijkog arhiva Šumadije.

Što se objekata kulture tiče, u završnoj fazi je i izrada projektno tehničke dokumentacije gradske dvorane Šumadija. Za sada postoje nezvanične informacije da će ove godine gradska dvorana Šumadija biti rekonstruisana. Grad će pokušati da reši višedecenijske probleme kada je i prostor ustanova kulture u pitanju, pa će tako Narodna biblioteka Vuk Karadžić, Zavod za zaštitu spomenika kulture i Istorijski arhiv Šumadije, posle izgradnje Palate pravde svoje mesto naći u zgradi Suda.

Ozvaničena je i dogovorena saradnja sa najvažnijim medjunarodnim kulturnim centrima u Beogradu: Francuski insittut, Gete institut, Italijanski kulturni centar, Mađarski kulturni centar i Ruski dom. Takođe, dogovorena je saradnja i sa Srpskom akademijom nauka i umetnosti u Beogradu. Takvi kulturni sadržaji će u značajnoj meri doprineti i boljoj kulturnoj ponudi u ovoj godini i dalji razvoj kragujevačke kulturne scene.