Umesto u razvoj, pare gubitašima: Gradonačelniku omiljen "Šumadija sajam"

Umesto u razvoj, novac se ulaže u gubitaše, pokazuje statistika koju su izneli državni revizori - 8 gradova i opština, tokom tri godine, dalo je 31 milijardu dinara za tekuće poslovanje lokalnih javnih preduzeća i pokrivanje gubitaka. Među vodećim gradovima "široke ruke" je Kragujevac. Rešenjima gradonačelnika iz aprila, maja i decembra 2015. godine, samo "Šumadija sajmu" uvećane su tekuće subvencije u ukupnom iznosu od 10,8 miliona dinara, i to 6,5 miliona za zarade zaposlenih, za ostatak nije navedena namena. 

Gradovi i opštine u Srbiji, od 2015. do 2017. godine, za subvencije javnim komunalnim preduzećima dali su ukupno 57,5 milijardi dinara. Čak 72 odsto te sume, 41,3 milijarde dinara, podelilo je osam lokalnih samouprava - Beograd, Kragujevac, Subotica, Pančevo, Grocka, Obrenovac, Smederevska Palanka i Bor. Državni revizori zato su analizirali jesu li sredstva uložena u prave namene i jesu li donela očekivani efekat. Ispostavilo se da je čak 31 milijarda dinara otišla na tekuće poslovanje i pokrivanje gubitaka i nije efikasno upotrebljena.

Među primerima navodi se i slučaj "Šumadija sajma" kojem su, rešenjima gradonačelnika iz aprila, maja i decembra 2015, uvećane tekuće subvencije u ukupnom iznosu od 10,8 miliona dinara. I to 6,5 miliona za zarade zaposlenih, za ostatak nije navedena namena.

Lokalne samouprave po pravilu iznose dotacija javnim komunalnim preduzećima tokom godine povećavaju. Ne postoje dokumenti koji bi dokazali da gradovi i opštine analiziraju kako se subvencije koriste, ni po nameni, niti po dinamici.

Svega 23 odsto subvencija čine kapitalne, one kojima se poboljšava lokalna infrastruktura - upozorio je Duško Pejović, predsednik Saveta DRI. - Čak 67 odsto ukupnih subvencija u osam posmatranih lokalnih samouprava, tokom tri godine, dato je za gradski prevoz. Četvrtina korisnika subvencija opstala je upravo zahvaljujući dobijenim subvencijama. Tokom ranijih revizija susretali smo se i sa slučajevima da su subvencije dobijala javna komunalna preduzeća koja su na kraju godine poslovala sa profitom, i to većim od subvencija. Dešavalo se da čak određeni deo te dobiti ne uplate u lokalni budžet, pa on na kraju bude oštećen po dva osnova. Naš nalaz je i da lokalne samouprave nisu posvećivale dovoljno pažnje mišljenju građana o kvalitetu komunalnih usluga javnih preduzeća.

Izvor: Večernje novosti