Andjela Asanović: Život na plesnom podijumu

Kragujevčanka Anđela Asanović je kao četvorogodišnja devojčica naučila prve plesne korake i od tada, već 20 godina, živi svoj san. Čim je zakoračila u svet plesa shvatila je da je krojen po njenoj meri i od samog početka je u vrhu međunarodnih i domaćih takmičenja.

Posmatrajući brata koji je igrao folklor, dečja radoznalost u Anđeli je probudila želju da i ona zaigra, ali je, za razliku od njega, tradicionalne igre zamenila modernim plesom. Trener Jelena Alimpijević brzo je postala, prema Anđelinim rečima, njena druga mama, a Plesni klub "Fiesta" njen drugi dom. Sa 17 godina i sama je postala trener disko densa, a odnedavno i instruktor kangoo jumps-a, trenutno planetarno popularnog vida vežbanja koji je u našoj zemlji još uvek u povoju. Iako je završila srednju medicinsku školu i oprobala se neko vreme u svojoj profesiji, jasno je da je ples centar Anđelinog sveta i potpuno mu se posvetila. U Nišu je završila i višu trenersku školu, ali je studirala vanredno jer, kako kaže, nije mogla da podnese da odsustvuje iz svog grada. Kragujevčani će vam često reći da gde god da odu jedva čekaju da se vrate u svoj grad, ali neretko ne znaju zašto, već objašnjavaju sa "jednostavno, tako je". Ipak, Anđela zna - ona ne može bez svoje plesne škole. Kaže da joj pri povratku s nekog putovnja zaigra srce čim vidi obrise Kragujevca i da obožava svaki ćošak ovog grada.

Već sa 6 godina takmičila se u raznim kategorijama na državnim, balkanskim, evrospskim i svetskim takmičenjima. Hip hop, džez, latino, disko dens... šta god da je zaigrala, krunisano je nekom od prvih nagrada. Kao solista ili deo grupe Anđela je višestruka državna prvakinja, a zna i kako je popeti se na najviše pobedničko postolje svetskih takmičenja. Ponosna je što ima priliku da sve te medalje donese u grad koji toliko fanatično voli. Ipak, svesna je da bi grad mladima trebao da pruži mnogo više mogućnosti i podsticaja. Smatra da Kragujevcu treba znatno više aktivnosti, manifestacija posvećenih mladima, takmičenja, kreativnih i zanimljivih dešavanja. U gradu je mnogo uspešnih sportista koji su skrajnuti, favorizuje se nekolicina, a ostali jedva da se negde i pomenu. Za Anđelu su upravo ti ljudi živi simboli našeg grada, njegovi najbolji reprezenti. Volela bi da u budućnosti i Kragujevac iznedri jednog Novaka Đokovića, ali zna da je pojedinac gotovo nemoćan bez podrške okruženja. Zato joj se, kaže, i doapadalo kako je bivši gradonačelnik Veroljub Stevanović pomagao i podsticao mlade, radio za njih i trudio se da im stvori povoljnu atmosferu u kojoj mogu da prave korake na putu do uspeha.

Anđela kaže da ne može da miruje, stalno je u pokretu i kod kuće samo prespava. Koraci i muzika uz koju se pleše stalno se menjaju, što uvek iznova budi želju za učenjem, napredovanjem i takmičarski duh. Za 20 treninga sedmično treba mnogo energije i posvećenosti, i mada zna da nije dovoljno, odmara samo nedeljom. I to slobodno vreme podredila je plesu i aktivnom životu. Tada voli da šeta sa psom, a ako je kod kuće, onda je neretko za mašinom gde kreira i šije kostime, pravi od njih haljine i jedinstvene komade garderobe u kojima je najčešće i možete videti. 

*Razgovor urađen decembra 2015.