Bogdan Milojević: Glumac je "lud" i na sceni najsrećniji

Nedelja, 30 Jul 2017 12:00Autor: Jovana Mladenović

Bogdan Milojević je mladi glumac, Kragujevčanin potekao iz čuvenog "umetničkog" solitera "C", koji je prohodao u najstarijem pozorištu u Srba, Knjaževsko srpskom teatru. 

Mada je odrastao u pozorištu uz oca, popularnog kragujevačkog glumca Aleksandra Milojevića Liju, Bogdan kaže da su kultne drame Indeksovog radio pozorišta "krive" što je scena njegovo opredeljenje. Sa četiri godine počeo je da ih sluša na VHS kasetama i, mada kao tako mali nije mogao da razume njihovu suštinu, kaže da su mu bile beskrajno zanimljive i da je sve tekstove, sada kultna svedočanstva jedne ere i mentaliteta, tada znao napamet. 

Bogdan u obdanište nije išao, već se u Knjaževsko srpskom teatru družio sa ovdašnjim glumcima za koje je bio mali Lija, Liki... Majka, medicinski radnik, je želela da joj sin bude stomatolog, pa joj je udovoljio išavši u srednju medicinsku školu, gde je, po sopstvenom priznanju, bio veoma loš đak. Otac ga, sa druge strane, nije nagovarao na glumu, a kada mu je Bogdan saopštio da baš to želi da studira, Lija ga je savetovao da dobro razmisli. Sada tvrdi da dok stoji na sceni, tremu pokupi upravo njegov otac, verovatno u njemu vidi sebe sa 26 godina i strepi kako će sve da ispadne.

"Scena je mesto gde je glumac potpuno srećan, gde mu je zabavno i zaboravi na sve izvan toga. Tu je najbezbedniji i ima utisak da ne može ništa loše da mu se desi", objašnjava Bogdan. Ipak, priznaje da je gluma u neku ruku i dijagnoza. "Glumac je lud, pa lud, drugačije ne može da se objasni želja da stalno budeš neko drugi, to je jedna vrsta šizofrenije", kaže naš sagovornik. 

Želja mu je da bude bar upola uspešan kao Mirko Babić, prvak kragujevačke drame, koji je zadužio grad svojim umetničkim stvaranjem i posebno je fascinantno što je najmlađi glumac u istoriji koji je glumio Kralja Lira.  

Bogdan je bio član drame kod čuvene Slavice Slaje Urošević od 6. razreda osnovne škole pa sve do odlaska na studije. Odigrao je 7 amaterskih uloga. Kaže da je rad sa Slajom jedan od jako bitnih faktora u izgradnji njegove ličnosti i glumačkog izraza. Naučila ga je kako se pozorište voli. 

Najbitniji period u životu, kada se odvojio od kuće kao student, nije bio nimalo lak, iako najlepši deo odrastanja. Proveo ga je na relaciji Kragujevac-Kosovska Mitrovica-Beograd, s obzirom na to da je studirao na prištinskom Univerzitetu i po dobar deo "zanata" klasa profesora Milana Plećaša morala je u glavni grad. Najteže je bilo putovati zimi, u 5 sati ujutru. Po Bogdanovoj priči, izgleda da ga je više od promrzlina mučila toplina - porodičnog doma, prozor stana na 7. spratu u koji je gledao iz autobusa koji je pauzu pravio na par metara od njegove zgrade. Tada bi uvek poželeo da pokupi stvari i uvuče se u svoj krevet u čuvenom soliteru "C", gde su se dugo rađala samo muška deca, a tu tradiciju je prekinula njegova sestra. Od Milojevića su epitet "umetnički", koji prati soliter, opravdali Lija i Bogdan, a tu su i Miodrag Pejković, Nebojša Raus, te od mlađih Boris Pejković, Milica Majstorović... 

Počastvovanim se osećao na trećoj godini studija kada je njegova klasa nastupila na "Sterijinom pozorju mladih". U ispitnoj predstavi "Ožalošćena porodica" igrao je glavnu ulogu Agatona i naučio da je pozorište kolektivni čin. Pojavio se u seriji "Ravna Gora", gde je kao redov Milutin imao čast da u stvaralačkom činu stane rame uz rame sa najboljim glumcima poput Milorada Mandića Mande, Nebojše Glogovca, Nenada Jezdića, Miloša Timotijevića, Ratka Poliča... Osnovne studije završio je ulogom doktora Vase u diplomskoj predstavi "Ljubavno pismo" Koste Trifkovića, u Zvezdara teatru. Kruševačko pozorište pružilo mu je prvu zvaničnu profesionalnu ulogu, u predstavi "Valjevska bolnica". Iako je uvek bio ubeđen da će se to desiti pred publikom u rodnom gradu, bila mu je velika čast da radi sa prvacima kruševačke drame Milijom Vukovićem, Nebojšom Vranićem Gavrom, Biljanom Nikolić, Bojanom Veljovićem i popularnim Markom Živićem u glavnoj ulozi. Sticanje zvanja diplomirani master glumac želeo je da "proslavi" postavljanjem čoveka sa sela na pozorišnu scenu, što je učinio monodramom "Led, autora Radoša Bajića, koja je bila njegov master rad, premijerno izvedena u Kragujevcu 2015. godine. Kaže da je namerno izabrao monodramu, da oseti kako je biti sam na sceni i držati pažnju punom gledalištu. Igrao je u predstavi "Kamen za pod glavu" Milice Novković, a u režiji Miloša Škorića. U kragujevačkom teatru prva zvanična uloga bila je u komadu "San letnje noći", gde je dočarao lik šumskog dečaka. Za Šekspira uvek se traži karta više, a na sceni je gotovo ceo ansambl, ljudi sa kojima je Bogdan odrastao. Uživao je u ulozi negativca Vila u predstavi "Zvala se Lorelaj", najsvežijem komadu na kome je radio, a prijatelji kažu da mu dobro stoji. Ova duo drama, za koju se režije prihvatio njegov otac Lija, je nastala iz prijateljstva sa koleginicom Marijom Rakočević, izvedena je nekoliko puta pred kragujevačkom publikom i očekuju da se od nove pozorišne sezone nastavi njen dalji život. Marija i on, kaže Bogdan, imaju različite poglede na teatar, ali upravo to je bio dobar znak i proces rada sa njom učinio ga je pametnijim i boljim glumcem. Detaljno o predstavi čitajte OVDE.

Bogdan se oprobao i kao reditelj. Dao je autorski pečat pedstavi "Srpska drama" Pozorišta mladih Centra za negovanje tradicije i kulture Abrašević, rađenoj po tekstu Siniše Kovačevića. Glumac amater Ilija Stepanović za tumačenje lika Obrada Srećkovića u ovom komadu osvojio je nedavno nagradu za najbolju mušku ulogu na XII Internacionalnom festivalu amaterskih pozorišta u Laktašima.

Najveća glumačka želja našeg sagovornika je uloga Stenlija Kovalskog u predstavi "Tramvaj zvani želja". Ostaje zagonetan, ali kaže da razlog nije taj što je čuveni Brando tumačio taj lik. Takođe, voleo bi da bude Drobac u predstavi "Putujuće pozoriše Šopalović" - privlači ga preobražaj od animalnog u ljudsko biće, čovek od krvi i mesa kao i svi drugi, iako ga tako niko nije doživljavao.  

Dešava se da ljudi u njegovom okruženju misle da on stalno glumi i stavljaju pod znak pitanja ono što kaže i uradi. Svi ga ipak opisuju kao dobrog čoveka, društvenu ličnost, opuštenog, neposrednog lika koji ume da napravi dobar štos... Nije povučen, to ni ne ide uz glumu, objašnjava naš sagovornik. U Oblomovu je inventar. Iz hobija se bavi borilačkim veštinama i ima crni pojas u karateu, kao heroji njegovog detinjstva Brus Li, Stalone...Voleo bi da napravi prvi srpski borilački film. Igranje Sony-ja sa prijateljima omiljena je zabava. Želi da se što pre ostvari u ulozi muža i oca. Bogdan kaže da voli da voli i bude voljen. 

Foto: Nebojša Raus
 

Najnovije vesti iz ove kategorije