Radio uživo
Kragujevčanin Bojan Vlašković je vlasnik i menadžer jednog od omiljenih mesta okupljanja u gradu, kluba „Nemam Ve De“, „puštač“ muzike, osnivač „Šumadija festa“, padobranac na pauzi, neko ko uživa u istraživanju dečjeg sveta...
Svojevremeno je u klubu „Casino“ radio kao konobar, kada se pročulo da se prodaje „Nemam Ve De“. Bojan je odlučio da kupi lokal sa idejom da kupuje ime lokala i da na tome izgura neku svoju priču. Isprva, „Ve De“ je bio kafić, a pošto se Bojan kretao u krugu ljudi koji žive noću i želeo je da kod njega dolaze i kolege nakon posla, mesto je postalo noćni klub, sada poznat po provodu do „sitnih“ sati. To je sada i Bojanova kancelatija, a i kad izađe u grad, opet je tu. Naš sagovornik kaže da je uvek nastojao da gostima lokala pruža ono što njemu prija kad negde ode, da se tu osećaju opušteno kao kada su u dnevnoj sobi sa najboljim prijateljima. Kao neko ko nije naklonjen narodnjacima, nije želeo da ih pušta ni u svom klubu, već se tu slušaju rock, house, moderna muzika, ali i e vergreen. Kafu sprema onako kako on voli da mu spreme kad negde ode, po istom načelu pravi koktele… Međutim, ono što nosi celu priču jeste ekipa ljudi koja radi u “Ve De-u”, smatra Bojan. Lokal je porodični posao, vlasnici supruga i on, a u njemu rade ljudi koji su im prijatelji, koji nisu dolazili na oglas već po preporuci, ili su i sami pre zapsolenja bili gosti. Svi su kao jedna velika porodica, lepo se slažu, pa takvu energiju emituju i na goste, pa čak i onaj koji izađe sam, može da se oseća kao među svojima, objašnjava naš sagovornik. „Možeš da uložiš milion evra u lokal, džabe ako on nema smisao i dušu. Sada bi svako da bude gazda, a nije poenta samo imati pare i biti gazda, taj stav ne donosi uspeh. Nedostatak smisla za posao bacio je ugostiteljstvo na niske grane. Zato se često otvori lokal u koji je mnogo uloženo, ali se zatvori posle dva, tri meseca, jer nema dušu“, objašnjava Bojan. Iz šale, znali su da ispred kafića izbace oglas koji obiđe ceo region putem društvenih mreža, pa bude čak i na vestima televizija sa nacionalnom frekvencijom. Takav marketing je odradio natpis „sipamo drogu u piće“, a kada su iz tražili konobarice sa velikim grudima i dobrom pozadinom, devojke su se zaista javljale. Zbog svega, „Ve De“ takav kakav je, traje već 11 godina i zasigurno je jedan od urbanih brendova grada, a tih 35 kvadrata hrani hlebom 15 ljudi, naglašava Bojan.
Nekad je svirao gitaru, a onda je iz hobija počeo da „vrti“ muziku, pa je sad već više od 15 godina „puštač muzike“, kako za sebe kaže. Ne radi to po drugim klubovima, već u svom, uživa u tome, ljudi na njega dobro reaguju, ali preferira da se ne zove DJ-em, već upravo „puštačem“ muzike, iz poštovanja prema onima koji se time profesionalno bave. Organizator je koncerata, dovodio je velika imena Ex Yu prostora, između ostalog i za Dane grada. „ Šumadija fest“ je osnovao 2011. godine i tu je „mozak operacije“. Smatra da će ta manifestacija tek da postane onakva kakvom je zamišljena, a za sada je na uzlaznoj putanji. Festival još nije finansijski stao na nogde da se izdržava od sponzora već živi od prodaje karata, Bojan je uložio dosta iz svog džepa, zbog čega na neki način ponekad trpi i njegova porodica, ali polako pristiže i podrška Grada jer je okruženje počelo da ovu manifestaciju prepoznaje kao nešto što je ovoj sredini potrebno. Čak je i „Exit“ došao na nulu posle 10 godina, kaže Bojan, što znači da ništa ne može preko noći da izađe na dobro. On smatra da Fest nije tu samo radi festivala, već je ideja da kroz to bude lepo celom gradu, da promoviše kulturu, da ljudi dolaze i ostavljaju ovde novac koji je živ organizam i kruži.
Hobi je ranije bilo padobranstvo, a sada je to na mirovanju. Skočiti padobranom iz aviona bila je jedna od onih želja za koje se kaže „posle ovoga i da umrem nije mi žao“, opisuje Bojan, ali ono što ne ume da opiše je osećaj koji te pri skoku obuzme, način na koji adrenalin prostruji kroz celo telo i izazove euforični osećaj zbog koga je vrištao od sreće. Mislio je da će jednim skokom čekirati ovu stavku na listi želja i krenuti dalje, ali je neplanirano bio kupljen i padobranstvo je postalo hobi, koji je sada na pauzi zbog drugih stvari koje su mu u fokusu. Ta uživancija kojom sada menja sve hobije, među kojima su bili izlasci, odlasci na koncerte, igranje basketa, je vreme koje provodi sa porodicom, svaki slobodan trenutak koji posvećuje dvogodišnjem sinu Luki. Detetov svet koji upoznajemo, prvi koraci, prve reči, crtaći koje gledamo, igre u kojima uživamo, to je nešto što nema cenu i u odnosu na šta je sve drugo nedovoljno, kaže Bojan, a svi zajedno čekaju pojačanje, druga beba je na putu.
Izvor fotografija: Fotkaj KG, privatna arhiva
