Radio uživo
Kragujevčanin Branislav Petrović je student farmacije, a odnedavno i predsednik Studentskog parlamenta Medicinskog fakulteta; prvotimac Divljih veprova i reprezentativac u ovom sportu; čitavu deceniju je volonter Crvenog krsta, a takođe je i instruktor prve pomoći.
Bane, kao student četvrte godine farmacije i neko ko se aktivno bavi položajem i aktivnostima svojih kolega, ocenjuje da kragujevački Medicinski fakultet dobro radi i teži evropskim standardima u svakom smislu, da ima vrhunske stručnjake, renomirane predavače na nivou države, naročito na katedrama za farmaciju, fiziologiju i imunologiju. Strogo se protivi svakoj generalizaciji i tome da se na osnovu par pojedinaca definiše slika kompletnog fakulteta, te i Univerziteta u celini. Nije najveći fan bolonjskog principa studiranja, smatra da se na taj način fakulteti pretvaraju u velike školice i da ubija sam duh studiranja, ukida "ono nešto" što je u klasičnom sistemu doprinosilo sazrevanju kroz studije i formiranju ličnosti, jednako važnim kao i samo sticanje znanja. S Bolonjom se gubi i pojam o tome kolika je moć studenata, ne sazrevaju sa svešću da su oni elita i kakav uticaj bi trebalo da imaju na okruženje, da mogu da menjaju svest u okolini. Predsednik Studentskog parlamenta zvanično je tek desetak dana, ali i pre je bio aktivan na tom polju, a sada će upravo potencirati na buđenju svesti u pomenutom kontekstu. Želi da svoje kolege i okruženje podseti na to da su studenti medicine oni koji bi trebalo da budu lideri, a ne oni koji su vođeni. Naglašava da mu je uvek smetalo što su u podređenom položaju u odnosu na druge i ne preuzimaju inicijative koje bi trebalo od njih da kreću, što, primera radi, prvi decembar kao svetski Dan borbe protiv hiv-a obeležavaju studenti Pravnog, a ne Medicinskog, kako bi bilo logično. Smatra da su studenti medicine oni koji će u budućnosti biti primer i motivacija drugima u društvu i da ne treba da budu u zapećku. Trebalo bi da rade na tome da budu prepoznati kao oni među kojima ima mnogo inteligentnih i vrhunski obrazovanih ljudi, koji će jednog dana biti na bitnim pozicijama u svim oblastima. Medicinari bi trebalo da rade za okruženje, a u Banetovom predsdnikovanju akcenat će pre svega biti na humanitarnom radu, čime, kako kaže, i treba da se bavi svako ko se opredelio za medicinu. Namerava da produbi saradnju sa organizacijama NAPSer, Nacionalnom asocijacijom studenata farmacije, i IFMSA, Komitetom za međunarodnu saradnju studenata medicine, sa idejom da svi studiraju zajedno.
Humanitarni rad nije slučajno nešto što je Banetu posebno važno. On, naime, u Crvenom krstu ima decenijski volonterski staž, pa je dobio i Srebrni znak Crvenog krsta Srbije povodom ovog jubileja. Kaže da u njegovom vaspitanju i oblikovanju ličnosti jednak udeo imaju kuća i porodica, koliko i Crveni krst, te da je zalaganje kroz ovu organizaciju jedna od najlepših stvari koja mu se dešava u životu. Već četiri godine je instruktor prve pomoći, a i pre toga se u istoj takmičio. Radi komercijalne kurseve sa studentima, zaposlenima u firmama...Tako je pre dve godine instruktražu vodio čak i planinarima na Alpima. Najdraži učenici ipak su najmlađi, smatra da je svaki minut uložen u edukaciju dece dragocen, da budi svest o značaju prve pomoći i humanosti uopšte. Među mališanima je omiljeni predavač, vole njegovu neposrednost, slušaju ga, a neguju i bratski odnos, pa neretko padne i pokoja suzica kada se obukama približi kraj. Bio je i predstavnik Crvenog krsta Srbije na prošlogodišnjem kongresu u Portugalu, gde je imao priliku da kolegama iz više zemalja prezentuje aktivnosti ove organizacije u kriznim situacijama, tačnije, tokom majskih poplava, a ovde donese dragocena iskustva ostalih učesnika.
Pored Crvenog krsta, najlepša stvar koja mu se desila u životu je ulazak u tim Divljih veprova, kaže Bane. I ova ekipa ima velikog udela u tome kakva je ličnost. Osim što je zdrav i fizički sposoban čovek, stekao je neprocenjiva prijateljstva za ceo život i uči kroz fudbal važne lekcije primenjive kroz principe u životu uopšte. Wild boars-i, inače jedan od najuspešnijih i najtrofejnijih klubova u ovom delu Evrope, specifični su upravo po atmosferi koja u klubu vlada - okuplja ih ljubav prema timu i sportu, svi su kao porodica kojoj je zajedništvo na prvom mestu i kada se lome na terenu i kada proslavljaju važne trenutke u životima svakog od njih. Upravo zato ih i prati slogan "Moja braća svi ko jedan, ovaj klub nam znači sve", koji nije tek tako naslagan niz reči, već svaka opravdava svoje mesto i značenje. Bane kaže da je naročito ponosan na ovogodišnju šampionsku titulu i smatra je najvećim sportskim uspehom, jer se do zvezda stiglo trnovtim putem - tim je bio uskraćen za adekvatan budžet i sponzore, što se odrazilo i na dovođenje igrača sa strane, a šampioni su bili primorani da budu domaćini čak i van svog grada, u selu nadomak Batočine. To nije sportski kolektiv, već jedna velika sportska porodica, naglašava Bane. Kroz sport je upoznao i mnogo ljudi u zemlji i van nje, pa ima prijatelje gde god ode. Fudbal mu je dao i važne životne lekcije, zaključke dobijene iz iskustava, a i same tehnike igre, poput onih da se ništa više ne može uraditi sa onim što je prošlo, ali i te kako može sa onim što dolazi. Naučio je i da kraj nije kada drugi kažu, već samo onda kada si odustao i nije bitno koliko je neko jači, bitno je da ti želiš više. Takođe, Bane je već tri godine i reprezentativac A selekcije, a pre toga je bio kapiten juniorske reprezentacije.
Kroz sve čime se bavi stalno upoznaje nove ljude, a upravo brojna poznanstva, koja stvaraju osećaj bliskosti i povezanosti sa ljudima ovde, definišu ga Kragujevčaninom, objašnjava Bane. Osobenosti koje Kragujevac čine posebnim i dopadaju mu se jesu što ima pogodnosti velikog grada, a istovremeno i romantičnu crtu manjeg mesta. Voli što kod sugrađana prepoznaje razvijenu svest o značaju humanitarnog rada, ali nije zadovoljan ekološkom svešću Kragujevčana, kaže da se ljubav prema gradu ne opravdava govoreći o njoj, već postupcima među kojima sigurno nije bacanje smeća po ulicama i tome slično. Ako bi trebalo da nekoga provede kroz Kragujevac tako da grad upozna kroz tradicionalniju priču, odveo bi ga do škole Moma Sanojlović, Miloševog venca, posebno Prve gimnazije i Teatra, proveo kroz deo ulice Svetozara Markovića i, nezaobilazno, stare gradske kafane koje su takođe svojevrsni čuvari kulture. Za Baneta je najbolji savremeni brend Kragujevca Univerzitet, sa velikim potencijalom da postane stameni simbol grada, pa smatra da bi trebalo da se radi na ispravljanju negativne slike koju je u jednom trenutku stekao. Voleo bi, takođe, da u budućnosti vodeća asocijacija na kragujevački sport budu Divlji veprovi koji, u vreme rasula u toj oblasti u gradu, donose titule i ime Kragujevca ispisuju boldiranim slovima u vrhu različitih lista najboljih timova. Kada je, kao sada, semestar u jeku, Baneta ćete najčešće sresti na fakultetu i obližnjim kafićima. Kada su u toku pripreme za sezonu u američkom fudbalu, kao i tokom samog takmičenja, dosta vremena provodi na treninzima i u teretani. Vikendom stiže da izlazi i smatra da je noćni život ovde dobar.
