Daliborka Spasić: Energičnim glasom ruši granice

Kragujevčanka Daliborka Spasić već deset godina prenosi dobro raspoloženje svojim glasom slušaocima Radija Stari grad, najslušanije radio stanice u Kragujevcu. Malobrojni znaju kako Daca izgleda, ali je mnogo onih koji su s godinama osetili bliskost i povezanost sa njom. Do srca slušalaca dopire spontanošću i pozitivnom energijom koja se uvek čuje u glasu, jednostavno, ima "ono nešto" zbog čega je slušaoci doživljavaju kao svoju.

Da se sve najbolje stvari u životu dešavaju spontano i slučajno, potvrđuje i Dacin slučaj jer je u voditeljstvo ušla neplanirano, a imala je tu sreću da postane i ostane deo tima koji je od Starog grada napravio brend. To je jedan od razloga zašto Daca obožava svoj posao jer se od 21. godine, sa koliko je postala radio voditelj, do sada menjala, odrastala i profesionalno usavršavala, baš kao i radio. "Neki ljudi koji su i sada tu su od prvog dana deo ekipe, a to je samo dokaz iskrene ljubavi prema ovome što radimo. Mnogo je važno i to što osnivač radija nikada nije potencirao na tome da je nadređeni zaposlenima, već imamo drugarski odnos, sve jedni drugima možemo da kažemo i svako je svakome velika podrška. Osim što profesionalno funkcionišemo odlično, postali smo i dobri prijatelji i provodimo mnogo vremena zajedno van posla. Svako od nas ima svoj stil, svoju priču, svoje slušaoce, ali kada ih sve okupimo zajedno vidi se da iznova rušimo granice i držimo rekorde u slušanosti", kaže Daca. Objašnjava da je lepota njenog posla u tome što su svaka smena i sat u njoj različiti, što nema prostora da se voditelj "uljuljka" u to što radi, već uvek iznova mora da bude drugačiji, zabavniji, inovativniji. Kaže da taj posao ne dozvoljava tugu i da svi problemi i brige koje svako od nas ima nestaju ispred mikrofona. U početku je programska šema radija bila takva da je bilo dosta emisija u kojima su slušaoci aktivno učestvovali, javljali se u program, pisali, pa čak i dolazili da upoznaju svoje omiljene voditelje. "Dešavalo se da, mimo radnog vremena, ostanemo da radimo celu noć. Jednom sam došla u 6 popodne na posao, odradila smenu, ostala svojevoljno celu noć i zatim odradila redovno prvu smenu. Kući sam otišla tek u 4 sutradan", priseća se Daca.

Po zanimanju ona je ekonomista, a s ljubavlju se priseća dana provedenih u Prvoj kragujevačkoj gimnaziji. Kaže da bi se u gimnazijske dane i sad rado vratila i da bi svakom gradu u Srbiji poželela da ima takvu školu, koja je i jedan od simbola Kragujevca. U srednjoj školi bila je deo recitatorske sekcije, a bavila se i glumom u Abraševiću. Predstave u kojima je učestvovala izvodile su se i na malim scenama, ali u Knjaževsko srpskom teatru, uz velika glumačka imena grada. Daca kaže da je uvek maštala o tome da gluma bude njena profesija, ali se možda još od malena, kroz igru, naslutilo čime će se zapravo baviti kad odraste. Sa 7 godina dobila je svoj prvi mikrofon, i to ne igračku, već pravi i po ceo dan "se pravila" da vodi vesti, emisije... "Sve o čemu sam kao mala maštala kasnije u životu mi se u određenoj meri i ostvarilo", kaže Daca i dodaje da se nada da će tako biti i sa onim najvažnijim što u životu želi: "Najveći cilj mi je da se ostvarim kao majka i da budem makar upola dobar roditelj kao što su moji roditelji bratu i meni".

Kada se opušta, najviše joj prija da se okuplja sa društvom, dok slobodno vreme kada je sama ponekad iskoristi da poneku misao i reč stavi na papir. Ta navika joj je, kako kaže, ostala još iz školskih dana. Daca voli da putuje i želi da u budućnosti to radi češće nego sada, a planira i da motiviše sebe da više vežba ili nauči još neki strani jezik. Oduvek je volela da čita i smatra da njenom rodnom gradu nedostaje neko originalno mesto poput knjižare u kojoj bi knjige mogle da se čitaju uz kafu. "Možda bi tada ljudi više čitali i kupovali knjige. Volela bih da vidim da li bi i takvo mesto imalo brojne goste poput popularnih gradskih kafića", kaže Daca. Smatra i da u Kragujevcu ima dosta kulturnih dešavanja među kojima je Joakiminterfest oduvek bio njena omiljena manifestacija, a voli i muzičke festivale koji su sve popularniji u gradu. Sviđa joj se što Kragujevac nije brz, pun gužve i haotičan poput, recimo Beograda, nije previše modernizovan i čuva svoj identitet. Svoj grad voli, kako kaže, jer je srce Šumadije čije običaje ona obožava, i ogledalo je duha našeg naroda. "Nekim drugim gradovima možda mogu da se divim, ali moj Kragujevac volim", zaključuje Daca.