Radio uživo
Kragujevčanka Deana Živadinović je student ekonomije pred diplomiranjem, ozbiljniji rekreativac koji ume manično da trenira, instruktor borda, zaljubljenik u ronjenje, jedrenje, padobranstvo... Ukrasi za torte koje pravi, lutke koje šije i ukrašavanje Uskršnjih jaja, omiljeni su joj načini za ispoljavanje kreativnosti koja potiče iz izrazite potrebe za stvaranjem.
Kreativnost i sport su deo nje, najveća interesovanja i hobiji istovremeno. "Ona stalno nešto pravi i stalno trenira" kazaće vam oni koji je znaju ako se raspitate za nju.
Zbog ručnog rada i posvećenosti treniranju, nešto je moralo da trpi i pored najbolje organizacije, a Deana konstatuje da je to, nažalost, bio fakultet. Oteglo se, pa je sada redukovala vreme posvećeno stvaranju i stigla do diplomiranja. Kada to sredi, planira da se posveti pripremi izložbe originalnih Uskršnjih jaja. Od malih nogu u kući je sve vrcalo od ideja kada dođe vreme bojenja jaja. Ona i mama uvek su se trudile da njihova Uskršnja korpa bude drugačija. Jaja je ukrašavala dekupaž tehnikom, detaljima od polimer gline, perlicama, bojama... Sve je, kaže naša sagovornica, i krenulo on najranijig godina koje pamti. Nijedna igra nije bila zabavna kao plastelin, a mogao je da mu parira donekle vez perlicama.
Deaninu kreativnost pre nekih 6 godina počela je da "trpi" jestiva masa od koje se prave figurice za tortu. Ne one iz kalupa, nego jedinstvene, na kojima je svaki detalj ručno urađen, osmišljen da bude malo, jedisntveno umetničko delo. Volela je da gleda emisije o pravljenju torti, pa je rešila da za svoj rođendan napravi torticu i ukrasi svetićima. Ljubav prema crtanim filmovima inspirisala ju je da pravi crtane junake, a sve je vrlo brzo privuklo veliku pažnju na Facebook-u. Počele su da stižu i porudžbine i narednih 5 godina iz njenih ruku, uglavnom deci i mladencima, stizale su figurice zbog kojih su slavljenici jedva čekali da pokažu torte. Kada pravi za bliskije ljude, naročito da mašti na volju pa napravi celu bajku, a nešto drugačije od svega bio je, na primer, striper koji je ukrasio tortu za jedno devojačko veče. Iako je radila po narudžbini, Deana kaže da su figurice za nju uvek ostale igra i hobi, nešto kroz šta oduševljava sebe i opušta se. A imala je na koga i da se ugleda, jer njena mama pravi cvetove za torte, takođe od jestive mase. Izgledaju nestvarno, što ih više gledate, sve manje verujete da nisu stvarni.
Mama Jadranka je oduvek bila "saučesnik" u stvaranju, u ručnom radu. Tako je Deanu "zarazila" idejom da šiju lutke, ne dečje za igru, već lutke koje su originalni pokloni, ukrasi, male kreacije koje osvajaju na prvi pogled. Godinama nisu mogle da pronađu specifičan materijal od koji se prave tela, a kada je najzad stigao iz Holandije, sa velikim zadovoljstvom su krenule u ovu stvaralačku avanturu. Mama je, kaže naša sagovornica, bolja na mašini, a ona sa heklanjem kapica, tašnica, kreiranjem odeće, detaljima od perlica... Sve je urađeno sa toliko pažnje da zaista izaziva oduševljenje kada ih vidite. Za jednu lutku potreban je ceo dan rada, duplo radno vreme, ali Deana kaže da je to i vreme kada se druži sa mamom i koje im posebno prija, njihova specifična veza.
Ipak, ništa ne može da je toliko zavede da bi propuštala treninge. Definiše se ozbiljnijim rekreativcem, zna i da manično trenira. Od prvog razreda zavolela je borilačke veštine, karate je trenirala 10 godina. Ono je, kaže Deana, odlična osnova za fizički i psihički razvoj. Kada je prestala sa tim, posvetila se trčanju i teretani, ali i edukovanju o ishrani, generalno o zdravom načinu života bez kog treninzi ne bi davali maksimum koji ona želi. Istrčala je tri polumaratona. Trudi se da stalno napreduje, poboljša svoje sposobnosti, istražuje nove načine kako da napravi korak dalje u treniranju. Kaže da je samoj sebi najbolji motivator, individualac je, ali svakako dragoceno je kad ima ko i da te usmerava. Trenutno joj u atletici pomaže trener Sale. Žensko je koje se ne libi većih kilaža, trenutno joj je naročito zanimljiv kros fit. Na treningu ili voli da da i poslednji atom snage, ili se oseća kao da ništa nije uradila. Generalno, Deana smatra da uvek treba postavljati male izazove, težiti da u svemu napraviš korak dalje, izaći iz zone komfora.
Seebe ne opisuje baš hiperaktivnim zavisnikom od adrenalina, ali se trudi da maksimalno iskoristi život, dok je adrenalin propratna okolnost. Vreme voli da "troši" na planini, iako je veoma zimogrožljiva, uživa u zimskim sportovima, skijanju, bordu... Završila je zimski alpinistički kurs, učestvovala u projektu za žene Gorske službe, polagala je i postala instruktor borda, te radeći to provela dve sezone na Kopaoniku. Obuke za padobranstvo priuštile su joj za sada dva samostalna i jedan tandem skok. Tu je i ronjenje, jedrenje, pa planira da položi za skipera. Ovih dana možete je videti na motoru, a gradska vožnja svakako nije izazov, već želja da na dva točka "prokrstari" nekim daljim putevima. Ono nešto što je stalno vuče novim izazovima odvelo ju je u dva navrata na Aljasku preko programa Work and Travel. Voli hranu, gurman je i uživa u kuvanju. Za mnoge od svih ovih, donekle neobičnih interesovanja, Deana često nema ekipu u svom bliskom okruženju. Međutim, nju to ne sputava, jer kaže da joj samoća ne smeta i nikad joj nije dosadno, uvek ima čime da se zanima i vreme iskoristi za realizaciju neke kreativne ideje kojih ima na pretek ili kvalitetan trening.
U galeriji koja sledi uživajte u fotografijama.
