Dragana Miletić Gana: Pravi Kragujevčanin si samo ako daješ najlepše od sebe ovom gradu

Dragana Miletić Gana je Jelisavetina i Milenina mama, Mićina žena, glumica volonterka, Kragujevčanka. Smatra da je njena duhovna postojbina Erdoglija, iako to nije njena dedovina.

Od malih nogu su je vodili u pozorište i mnogo ga je zavolela, a pre 30 godina je počela da glumi u SKC-u. Napravila je pauzu, a zatim se prošle godine vratila na "daske koje život žnače" predstavom "Vilijeva gozba". Ta odluka bila je značajna prekretnica u njenom životu. "To je nešto najlepše što mi se dogodilo. Vratila sam se na staru sebe koju sam bila prosula usput, negde između borbe za egzistenciju, porodice, devedesetih, inflacije, bombardovanja...", priča Gana kako je ponovo poneta inspiracijom, radošću i ispunjenjem. Publika je može videti u najnovijoj predstavi "Sanatorijum" sa kojom gostuje na festivalima amaterskih pozorišta po Srbiji, ali i u jednoj reklami na nacionalnim televizijama. Izgleda da je zajednička formula mnogih uspešnih ljudi koji se bave onim što vole da su u to ušli slučajno jer nam je i Gana rekla da je upravo tako otkrila sebe kao glumicu. Ona je glumila i na sceni Knjaževsko srpskog tetara gde ju je doveo reditelj Petar Govedarević. Bila je Pupoljak u Šekspirovoj predstavi "San letnje noći". Iako je imala repertoar, nije prošla audiciju za zaposlenje u teatru, a vezu, kako kaže, nije želela da "juri", jer na taj način ne treba ganjati glumačku karijeru. Upravo zbog toga se, smatra ona, najveće ispunjenje pronalazi u amaterskom pozorištu koje je najsnažniji simbol slobode govora.

Okrenula se porodici i izgradila svoj mali svet, najvažnije i najvrednije što ima u životu. "Ljubav prema mužu i deci je moje najveće postignuće. To jedinstvo, poštovanje i kako smo uspeli da izgradimo naš svet, to me usrećuje, inpiriše, pokreće. Tu imam sve, a kad imaš nešto takvo, ne možeš da budeš loša karika u društvu", priča Dragana.

Za Ganu su sinonimi našeg grada pozorište, Gimnazija, Studentsko kulturni centar, Dom omladine, Fiat i sami Kragujevčani. "Paradoks je da mi kao građani najmanje koristimo tim institucijama. Rečima svi vole pozorište, a kad su zadnji put otišli, platili kartu, uradili time nešto dobro za opstanak teatra? Kad odemo negde ponosno pominjemo Fiat, a u lokalnim medijima Fiat je vest samo kad ne radi i narod samo to masovno čita", kaže Gana. Iako voli svoje sugrađane, volela bi da se upravo oni malo promene, u smislu odnosa koji imaju prema gradu. "Kragujevčanka sam jer mnogo volim svoj grad i sve što radim, radim sa svešću da to treba da bude dobro za grad. Trudim se da podižem decu tako da budu dobri ljudi, podržavam akcije važne za sve sugrađane, a naročito za socijalne grupe u društvu. Ali nisam Kragujevčanka u smislu da je to moje zanimanje, da sam čaršijanka i to je to. Kragujevčanka sam jer gradu hoću da dam najlepše od sebe činjenjem, a ne nečinjenjem", objašnjava Dragana. Ona voli ljude koji druge podstiču na lepo, koji umeju da povezuju dobro sa dobrim.

Kao izvršni producent marketinga na kragujevačkoj televiziji upravo je na najbolji mogući način iskoristila svoje kontakte, harizmu, energiju da animira ljude i podrži akcije poput "Čepove u džepove" za pomoć osobama sa invaliditetom, a u više navrata na njen poziv odazvalo se mnogo ljudi koji su pomogli novcem, hranom i garderobom centar "Kneginja Ljubica". "Važno je da svako ko živi u Kragujevcu iskoristi svoj ugled i uticaj, da sve što u sebi ima dobro stavi u funkciju ovog grada", poručuje Gana.

U slobodno vreme voli da šeta i druži se sa ljudima pametnijim od sebe koji joj, kako kaže, daju vetar u leđa. Neretko je u pozorištu ili bioskopu. Voli da kuva, a naročito da sprema slatko ili pravi rakije kantarionku, višnjevaču, orahovaču. 

*Razgovor urađen novembra 2015.