Intervju: BOJANA MARINKOVIĆ - Aktivnim studiranjem do prelepih iskustava, pa i do Oksforda

Sa prosekom iznad 9 na Pravnom fakultetu u Beogradu, dvadesetčetvorogodišnja Kragujevčanka Bojana Marinković, apsolventkinja, sa našim čitaocima deli svoj "recept za uspeh" i mišljenje o tome kako pristupiti studiranju na aktivan način, da bi se iz svega izvukao maksimum, postigli dobri rezultati i stekla lepa iskustva.

Pre svega smo je, naravno, pitali zašto je otišla na studije u Beograd, a nije ostala u svom gradu, gde takođe postoji Pravni fakultet?

- Volim Kragujevac i svaki vikend dolazim kući, ali sam jednostavno želela da nakon srednje škole promenim sredinu i upustim se u taj izazov samostalnog života gde ti nije jedina obaveza samo da učiš, već i da središ stan, smisliš šta ćeš da spremiš da jedeš, ne budeš uljuljkan u sigurnost porodičnog doma, već mnogo toga zavisi od tebe i postaješ odgovorniji. Pored toga, veliki je izazov probijati se u većem gradu, među više studenata, to i me tera da dam više, da se borim s većim žarom. Od 1600 studenata koji započnu studije, po 1000 "otpadne", veliki je, dakle, izazov izdvojiti se. Veće mogućnosti tamo me motivišu da budem aktivnija. Mislim da je to bila prava odluka, a zahvalna sam roditeljima što su me podržali.

Za tebe studiranje ne znači samo odrađivanje onoga što se mora. Objasni nam zašto nadgradnju na sve to smatraš važnom.

- Upravo vas ona izdvaja iz mase, svedoči o vašoj motivaciji, odlučnosti... Već od prvog semestra na prvoj godini sam se aktivirala u tom smislu. Pohađala sam dodatne časove i vežbe, kroz testove i intervjue se borila za svoje mesto u stručnim grupama u kojima bude svega 25 studenata. Kasnije je prosek uslov. To te stalno tera da radiš na sebi. Gradiš i neposredniji odnos sa profesorima, stičeš dragoceno iskustvo kroz radne zadatke, istraživanja, debate, pisanje radova... To su veštine koje ne možemo da steknemo kroz osnovni nastavni plan. Čak ne morate da se bavite dodatnim aktivnostima koje su usko profesionalne.

Upoznavanje novih ljudi i gradova, odnosno država, takođe ubrajaš u dobrobiti aktivnog studiranja. Pohađala si, između ostalog, letnju školu u Pragu. O čemu je reč?

- Mesec dana sam provela u Pragu na letnjoj školi Američkog instituta za ekonomske i političke sisteme. Mogla sam da se prijavim zahvaljujući tome što sam u Prvoj kragujevačkoj gimnaziji bila u Đačkom parlamentu. Zatim su usledili upitnici, intervjui... Jedan od prvih predavača na toj školi nekada je bio Zoran Đinđić. Bilo je 115 učesnika iz brojnih zemalja, a iz Srbije nas troje. To mi je preporučio drug koji je kroz isto prošao četiri godine pre. Učili smo od profesora sa uglednih američkih univerziteta, a uveče se zabavljali, prezentovali naše zemlje, kulturu, tradiciju. Polagali smo i ispite, ali ja, nažalost, ovde te ocene nisam uspela da prenesem, kao što je slučaj u nekim drugim zemljama, po tom pitanju smo zaista zatvoreni. Ipak, to je bilo prelepo iskustvo, jedno od najlepših. 

Mislim da bi mladi koji nemaju puno mogućnosti za putovanja šansu trebalo da potraže preko studentrkih organizacija, da vide kako žive naši vršnjaci širom sveta. Nisu finansije uvek prepreka, može to da bude pristupačno, samo se treba dovoljno raspitati, interesovati.

Zanimljivo je i značajno i tvoje učešće na jednom svetskom takmičenju koje je održano na Oksfordu. Kako si tamo dospela i čime si se bavila?

- Reč je o takmičenju u simulaciji suđenja koje je održano u aprilu u Londonu, na Pravnom fakultetu u sklopu Oksforda, pod nazivom "Price Media Law Moot Court". Sa još četvoro kolega branila sam boje našeg fakulteta u oblasti medisjkog prava. Cilj ovog takmičenja je da ohrabri pravnike iz celog sveta da doprinesu razumevanju medija u društvu. Svest o intelektualnoj svojini u Srbiji razvijena je samo u uskim krugovima, a globalno ne. Da bih postala član tima, prijavila sam se na konkurs, prošla nekoliko krugova selekcije, spremala rad, odnosno obrazlagala odbranu na zadatu tužbu, prošla intervjue i sve to na engleskom jeziku. Tim je najpre prošao regionalne runde, a kao pobednik takmičenja na nivou Jugoistočne Evrope dospeli smo na Oksford, gde smo se nadmetali sa ekipama iz celog sveta. Bavili smo se društvenim mrežama, privatnošću na istima, pa su predavanja držali i stručnjaci iz kompanije Facebook. Baš mi je zanimljiv taj spoj prava i IT sektora. Volela bih da kada završim fakultet radim u advojatskoj kancelariji koja pokriva oblast intelektualne svojine. Velika sreća i ostvarenje sna bi mi bio rad u nekoj takvoj stranoj advokatskoj kancelariji u Beogradu.

Učešćem na ovom takmičenju kao jedina Kragujevčanka u timu bila si u prilici i da vidiš kakvu podršku drugi gradovi daju tvojim kolegama. Otuda je proistekla i jedna poruka za tvoj grad.

- Da, volela bih da se i ovdašnji mediji i oni koji se za nešto pitaju više interesuju i da Grad da malo veću podršku i mogućnosti mladima. Kragujevac je lep grad, odgovarajuće veličine, idealan za osnivanje porodice, ali treba podići taj duh posvećen mladima i dati im veće mogućnosti da ovde imaju i šta da rade.

A koja je tvoja poruka vršnjacima?

- Da budu aktivni, kreativni i da se okruže takvim vršnjacima. Dobar početak je učešće u radu Đačkog parlamenta. Tako mogu da ostvare razne kontakte, učestvuju u aktivnostima. Više da se interesuju za letnje prakse i trude se da steknu stipendije koje im otvaraju mnogo mogućnosti.

Neko bi mogao da pomisli da sve to ne ostavlja baš mnogo slobodnog vremena. Da li je tako?

- Važna je i razonoda, da koristiš sve lepote studentskog života. Uskladi se sve. Volim svoje slobodno vreme - odem na kafu, izađem uveče u grad, u teretanu; da šetam, naročito onuda gde ranije nisam prolazila, fotografišem stare zgrade, učim strane jezike... Uživam u sitnicama i trudiću se da zadržim i jednu dozu detinjastog u sebi, koliko god se sutra budem bavila ozbiljnim stvarima u životu. Kad sve to spojim sa fakultetom, nekad sam na kraju dana zaista preumorna, ali mi taj umor donosi zadovoljstvo jer znam da sam uradila nešto dobro za sebe.