Intervju: BRATISLAV LAZARČEVIČ - Ako si siguran u kvalitet, gde je najjača konkurencija, tu se "nacrtaj"

Utorak, 27 Avgust 2019 12:00Autor: Jovana Mladenović

Bratislav Lazarčević osnivač je preduzeća “Trnava promet” koje postoji od  1989. godine, a sa trgovine je poslovanje proširio i na ugostitetljstvo i proizvodnju konditorskih proizvoda kupovinom Slatke kuće "Srce" 2015. godine. Sa trgovinom, koju naziva rudničkim poslom, se susreo još kao dečak, a sa našim čitaocima deli recept za uspeh i priču o tome kako od jednog zaposlenog, koji je bio upravo on, stići do firme koja danas ima 930 zaposlenih i planove za dalje širenje.

Inače, Bratislav je neko ko izuzetno retko istupa u javnosti, pa smo iskoristili priliku čitaocima predstavimo što verniju priču o razvoju firme od jednog do 930 zaposlenih, čujemo kakvu atmosferu on voli da vidi u preduzeću, čime se ponosi kao poslodavac...

Zanimljivo je da, zbog samog naziva firme i mesta gde je živeo od ranog detinjstva, većina ljudi misli da je rođen u Trnavi. Međutim, naš sagovornik, rođen 1960. godine, potiče iz Čumića. Od svoje 9 godine je otišao da živi sa dedom i babom na majčevinu u Donju Trnavu i tu dolazi u prvi kontakt s trgovinom, odatle počinje cela priča.

- Deda je bio predratni i posleratni trgovac, radio je u poljoprivredi, ali je imao i ideju da uz kuću i plac pored puta napravi prodavnicu u kojoj će da radi njegov unuk. Godine 1974. otvorena je prva  prodavnica u našem objektu “Produkt Kop” Beograd, od koje je sve krenulo i ja sam sa dedom počeo da radim - počinje Bratislav Lazarčević ovaj razgovor.

Kakav je bio osećaj dečaka od 14 godina da dolazi u kontakt sa kupcima, ima izvesnu odgovornost za prodavnicu, uči jedan takav posao?

- Bila mi je čast da kao dečak od 14 godina sa dedom radim u prodavnici.  Radilo se po ceo dan, ali mi je sve to bilo zanimljivo i činilo da se osećam ponosnim što mi je deda ukazao poverenje. Godine 1976. deda se razboleo i umro, a ja sam ostao sam sa bakom. Od 1. januara 1981. godine prelazim u zadrugu  “Gornja Trnava”  gde radim do 1989. godine. 

Kada su 1989. godine počela da se registruju privatna preduzeća, samostalno-trgovinske radnje, Vi ste u tome videli šansu za otpočinjanje privatnog biznisa, tada ste osnovali "Trnavu promet".

- Video sam budućnost tada u privatnom preduzetništvu, napustio zadrugu “Gornja Trnava” i rešio da osnujem preduzeće koje će se baviti i maloprodajom i veleprodajom. Tako je 26. decembra 1989. godine osnovana “ Trnava Promet”.  Ja sam bio jedini zaposleni. 

Iako su danas mnoga uspešna preduzeća poput Vašeg baš tih godina prepoznala važnost privatnog preduzetništva u budućnosti, Vaše okruženje tada nije blagonaklono gledalo na taj potez.

- Okruženje me je kritikovalo da to radim bespotrebno, da je društveno preduzeće jak postulat, da svi imaju dobar državni posao, siguran. Niko nije verovao u mene, ali ja sam verovao u sebe i nadao se da će se moji rad i upornost isplatiti.

Sa dugim stažom u trgovini možete da ocenite kada je bila najbolja klima u društvu za taj posao?
 
- Od kada sam ja u trgovini, situacija je bila najbolja kada je Ante Marković formirao dinar 7:1. To je bilo odlično vreme za rad, imali smo plate 500 do 1000 maraka, svi su bili zadovoljni. Šumadija je cvetala zahvaljujući "Zastavi" i drugim preduzećima, a mi smo širili naše poslovanje. 

Tako "Trnava" postaje sve ozbiljnije i porodično preduzeće. 

- Godine 1992. smo veleprodaju preselili u Cerovac, kupili magacin i plac "Tehnograda" iz Rače iako su bili veoma teški trenuci zbog zbog rata, inflacije...Sam Bog mi je dao snage da istrajem u svojoj nameri da se “Trnava promet” razvija  kao stabilno i solventno preduzeće. 

Morali ste da posmatrate i kakve su platežne sposobnosti Vaših kupaca u tim teškim trenucima, da im se što više približite na svaki način. Tada ste već počeli da gradite reputaciju koju imate danas - da je "Trnava" naš komšija. Zbog čega vas tako doživljavamo?

- Godine 1994. sam napravio objekat u Sušici jer ljudi zbog cene goriva nisu mogli da dolaze u Cerovac i Trnavu po robu za maloprodaju. Ljudi su nas voleli zbog niskih cena, redovi su bili ispred naših prodavnica. Niske cene su nešto što je postalo naš zaštitni znak i to se održalo do danas, a pritom imate ogroman asortiman. Cena je jedan od presudnih faktora koji privlači kupce, ali je isto tako važan I kvalitet usluge, jer su naši prodavci oni koji u naše ime prave prvi kontakt s potrošačem. Trudim se da stari bonton mog dede i danas vidite na delu. Nikad naš prodavac neće propustiti da Vam kaže dobar dan i doviđenja, svi mi imamo probleme, ali moramo odgovorno da se ponašamo. Želimo da dugotrajno budemo komšije iz vašeg kraja koje vam nude kvalitetnu uslugu, najveći asortiman i najbolje cene. Zelimo da sa potrošačima izgradimo odnos pun poverenja I uzajamnog poštovanja. 

Da li je "Trnava" "osetila" dolazak hipermarketa? 

- Dobro je što imamo hipermarkete. Zadovoljan sam kad ima što više konkurencije, potrošač može više da vidi i bira, ali i prepozna gde mu je najbolja cena, kvalitet usluge, asortiman...  Gde je velika konkurencija, tu se “nacrtaj”, tu radi ako veruješ u svoj kvalitet! Mi imamo objekte u kojima imate 10.000 do 12.000 artikala. Svojevremeno, kada su se pojavili "Maxi" marketi imali smo par meseci solidan pad, jer je to ljudima bilo nešto novo, a najviše se osetio dolazak  "Metro"-a, što je trajalo oko dve godine. Bili smo uporni, šefovima sam pričao da moramo da istrajemo, da održimo nivo cena  I kvalitet usluge. I bio sam u pravu, na sreću svih nas. Hipermarketi su uvek bili u boljoj poziciji, dobijali enormno veće rabate, povlastice, ali mi smo se prilagođavali trendovima I održali rejting povoljne komšijske radnje.

Koliko zaposlnih i objekata danas ima "Trnava"?

- Imamo 930 zaposlenih. Izgradili smo 15 maloprodaja i imamo 12 pod zakupom, ukupno u Kragujevcu i Topoli. Tu je i veleprodaja u Petrovcu koja se prostire na 9.000 kvadrata. Mesne zajednice nas traže, normalno je da širimo maloprodajnu mrežu, otvorićemo još dva maloprodajna objekta do kraja godine i polako se približavamo cifri od 1000 zaposlenih.

"Tranava" je porodično preduzeće, iako ne radite svi pod jednim krovom. Kakva je organizacija?

- Moja dva starija sina su osnovala  svoja preduzeća sa kojima "Trnava" sarađuje. Na taj način smo se povezali.

Ističete da u poslu i sada primenjujete stari bonton koliko god je to mogće. 

- Uvek kažem što ne želiš sebi, ne radi ni  drugima. Čovek mora da bude pouzdan, da mu se veruje na reč, to su stare osnove. Plata nikad ni dan ne kasni, zna se kad je akontacija, kad konačna isplata,  znam da je recept za uspešno poslovanje zadovoljan radnik. Uredno izmirujemo obaveze prema državi I prema dobavljačima. 

Kažete da je trgovina rudnički posao, a i nakon 46 godina u tom poslu srećni ste što osećate isto zadovoljstvo kao nekada i postavljate sebi nove izazove. Šta Vas danas najviše raduje kada mislite o sebi kao poslodavcu? Rekli ste nam da rotiteljsku figuru na neki način ispoljavate i prema zaposlenima.

- Ja sam 46 godina u trgovini, a otišao sam u penziju pre dve i po godine sa 40 godina radnog staža. Cilj mi je danas da mladim kadrovima stvorim mogućnost za zaposlenje. "Trnava" ima  930 zaposlenih, tu su i deca starijih radnika kojima sam pomogao da ne zavise od roditelja, to osećam i kao svoju roditeljsku obavezu. Na nivou firme doneta je odluka da svaki zaposleni koji postane roditelj dobija 120.000 dinara. Šta će nama i firma i sve ako se mladi ne ostvaruju kao roditelji, zadovojstvo mi je da im na neki način i ja pomognem. Na dan firme vršimo raspodele, ako smo poslovali dobro, zaposleni dobijaju bonuse.  Svi smo mi deo velike porodice koja se zove „Trnava Promet“, ne istom smo zadatku i težimo istom cilju, da firma sto bolje posluje na zadovoljstvo svih nas. 

Mnogi su bili iznenađeni Vašom kupovinom Slatke kuće "Srce" 2015. godine. Zašto ste odlučili da trgovini dodate i ugostiteljstvo?

- "Srce" smo kupili na ponudu gospodina Vlade koji je osnivač. Prihvatili smo najviše iz razloga što širimo maloprodaju, dobar je kvalitet njihovih torti i kolača i ideja je bila ih uvrstimo u ponudu naših marketa, što se pokazalo kao odličan potez.  Zadržali smo dve poslastičarnice  i otvorili još jednu na Aerodromu. Proizvodimo kolače i torte, pratimo zahteve naših potrošača I beležimo rast iz godine u godinu.

Pored trgovine, ostala je još jedna strast iz detinjstva, koja je danas postala i vaš "izduvni ventil".

- Da, to je poljoprivreda. Imam pet  hektara pod voćem - jabuke, kruške, višnje, šljive. To je moje veliko zadovoljstvo, to me opušta, pa me često možete videti kako i sam radim u voćnjacima.

Koji je Vaš recept za uspeh?

- Rad, rad, samo ne stajati, jer ako staneš, niko neće da radi za tebe. Za uspeh je potrebna istrajnost, uvek će biti mnogo teških trenutaka i izazova, mnogo je njih koji klonu. Ja uvek gledam napred, nisam pravio megalomansku upravnu zgradu jer bi to bio mrtav kapital, ja sam taj novac investirao u  maloprodajne objekte i  magacinski prostor.  Volim skromnost. Treba da posmatraš svoje komšije, zaposlene, ne treba da se trudiš da upadaš u oči, nema razloga za to. Mi živimo u Srbiji, nismo bogato društvo. Ponosan sam što su takvu filozofiju prihvatila i moja deca. 

Najnovije vesti iz ove kategorije