Intervju: DRAGAN JOVOVIĆ - Agrar i informatika poslovi budućnosti u Srbiji

Subota, 30 Decembar 2017 14:00Autor: Jovana Mladenović

U susret objavi liste 50 najmoćnijih u Kragujevcu u 2017. godini, razgovarali smo sa Draganom Jovovićem čije se mesto u tom društvu ne dovodi u pitanje. Kako se dolazi do vrha u poslu, a i do vrha sveta, pročitajte u tekstu koji sledi.

Prethodne dve godine našli ste se na listi 50 najmoćnijih u Kragujevcu, po izboru čitalaca i uredništva portala InfoKG. Da li vam je to laskalo?

- Zašto da ne, svakome prija da se nađe na listi koja nije negativna, ali na njima nikada nisam ni bio koliko znam. Bio sam i na listi 100 najmoćnijih u Srbiji koju je sastavio "Blic". 

U privatni biznis ušli ste devedesetih. Kakva je tada bila atmosfera za otpočinjanje sopstvenog biznisa?

Počeo sam 1990. godine. Pre toga sam, sa diplomom Mašinskog fakulteta, 7 godina radio u fabrici oružja i dve u fabrici automobila. Kao privatnik, krenuo sam sa agencijom koja se bavila prometom automobila, a 1992. sa radom je počelo "Takovo osiguranje". Iako su devedesete bile turbulentno vreme, tada je bilo mnogo lakše pokrenuti sopstveni biznis nego sada. Taj oblik poslovanja bio je manje zastupljen, konkurencija je bila slabija. Znate kako se kaže: tada su pare bile na ulici i samo je trebalo da ih pokupiš. Sada nas opterećuju globalni problemi i žestoka konkurencija, naročito sa Istoka, kojoj teško da možemo da pariramo. Uvek pošteno raditi, ne očekivati pomoć od države, vratiće vam se kad tad. Sada vam je potrebna baš dobra ideja. Kada bih kretao od nule, dobro bih razmislio u čemu bih mogao da budem uspešan. Devedesetih je u osiguranju uspeh bio zagarantovan, mada je do 2005. godine većina od dvadesetak domaćih privatnih osiguravajućih kuća propala, dok je "Takovo osiguranje" opstalo. 

Poslove ste uvek vodili iz Kragujevca, a držali ste se i podalje od politike. Da li Vam je to pomoglo ili odmoglo?

- Sedište kompanije uvek je bilo u Kragujevcu. Nikad nisam hteo da se selim, niti da izmeštam centralu odavde. Tu su mi svi, porodica, prijatelji. Beograd me ne opčinjava, iako je tamo centar finansijske moći. Nikada nisam bio član nijedne stranke, ali sam od samog početka višestranačja, kao i cela ta generacija, bio uvek simpatizer opozicije i pomagao koliko sam mogao. Uvek sam se držao van politike i svuda imam prijatelje. Nije mi odmoglo u poslu što sam takav. Pre dve godine kod mene je doašo jedan dvadesettrogodišnji mladić, bistar momak, završio fakultet. Imao je nameru da ga ja posavetujem kojoj stranki da se prikloni kako bi uspeo u životu. Nažalost, on nije usamljen primer. Žalosno je što mladi ljudi ne razmišljaju o tome šta sami da stvore, nego stranku vide kao put do uspeha. Nisam znao kako da mu pomognem. Rekao sam mu da razmisli, stvori ideju i radi na tome.

"Takovo osiguranje" je bilo veoma uspešna kompanija koja je pozitivno poslovala. Ipak, 2014. godine sve je iznenada zaustavljeno najavljenom likvidacijom. Kako danas gledate na sve to?

- Proces je pokrenut 7 dana pre prodaje firme stranom partneru. Za mene je to bilo iznenada, za neke druge možda ne. Dozvola toj kompaniji oduzima se, navodno, zbog nepostojanja tehničkih rezervi. Sada se ispostavlja da je Narodna banka Srbije napravila grešku u proračunu za oko milijarde dinara. Ne bih ulazio u to kako je mogla da se desi tako gruba greška i da li je bilo namere. To je već činjenica, kao i to da je 408 ljudi preko noći ostalo bez posla, a 1500 ukupno bez hleba. Ne bih se više nikada bavio poslom u kome se direktno zavisi od države ili pojedinca. Srećom, to je samo polovina mog biznisa. Bavim se i poslovima vezanim za nekretnine, tu je i hotelijerstvo... 

Pričalo se da je u sve to prste umešao tadašnji predsednik Srbije Tomislav Nikolić sa kojim ste bili na prijateljskoj relaciji. Ima li istine u tome i da li se i dalje družite?

- Nekad smo bili kućni prijatelji, čak je i njegova snaja ovde radila. Ne bih mogao ni da pomislim da je on imao udeo u nečemu takvom, a da li je mogao da spreči... Ne znam. Posle toga nikada se više nismo videli ni čuli.

U Vašem vlasništvu bila je i televizija "Kanal 9". Kako sada gledate na stanje u medijima? 

- I to je završena priča. Dok je postojalo "Takovo osiguranje" i televizija "Kanal 9" bila je 100 odsto u mom vlasništvu. Više, kao što znate, nije. Generalno gledano, opstaju samo lokalni mediji koji su na strani vlasti, a ako hoćete objektivnost, nećete imati doniranje i teško ćete opstati. "Kanal 9" nikad nije bio glasilo stranke koja je na vlasti, uvek sam zahtevao objektivnost. 

Vlasnik ste popularnog hotela "Mount" na Kopaoniku. Kako se snalazite u ugostiteljstvu?

- Imao sam vikendicu na Kopaoniku, a po urbanističkim planovima bilo mi je dozvoljeno proširenje. Tako sam došao na ideju da otvorim hotel. Posao vode stručni ljudi, ja odlazim vikendom i volim da provodim vreme tamo. "Mount" je mali hotel od 1100 kvadrata, poznat po tome što dolaze mnogi ugledni gosti, ali je i prava oaza za Kragujevčane koji se tamo osećaju kao kod svoje kuće. Do sada je u hotelu odsedalo više od 30 ambasadora, Novak Đoković i brojne poznate ličnosti i uvaženi ljudi. Volim što moji Kragujevčani dolaze, čak je i muzika odavde, prave večeri Kragujevčana.

Koji su, po Vašem mišljenju, poslovi budućnosti u Srbiji?

- U Srbiji će dve oblasti biti sve dominantnije polje na kome se može uspešno poslovati: agrar i proizvodnja hrane, za šta imamo sve uslove; i informatika koja je u ekspanziji i tek će da se razvija. 

Pored svega, ne zapostavljate sport. Ni na tom polju uspesi Vam nisu strani. Kako volite da se rekreirate?

- Od 14. godine se bavim sportom. Nekad je karate bio popularan sport, trenirao sam 10 godina. Kvantitet je davao prostora da se probere i kvalitet. Planinarenje bih svima preporučio jer nije još izmišljena bolja i zdravija rekreacija koja je ključna za dug život. Rekreativno se bavim i skijanjem, a od 2004. do prošle godine držao sam visinski rekord Srbije u turno spustu (skijanje izvan uređenih staza), spustivši se sa najvišeg vrha Evrope Elbrusa. Posle je taj rekord izjednačen. 

Ipak, najpoznatije je da ste strasni alpinista, osvojili ste čak i Južni pol. Peli ste se na visine na kojima nema života. Šta vas vuče ka tome da "stavljate glavu u torbu"? 

- Šta? Zapravo, nema opravdanja zašto ljudi to rade. Ne bih voleo da moje dete ode samo na takva mesta. Od jednog koraka vam zavisi život. Alpinizmom se bavim 15 godina, osvojio sam brojne vrhove - Kilimandžaro, Akonkagva, Elbrus, 7 vrhova na Himalajima... Kruna svega je uspešna ekspedicija na Južni pol 2012. godine. To je najsurovija tačka na planeti, gde je temperatura stalno minus 50. Izgubio sam 22 kilograma tada, od nas 12, samo četvoro je stiglo do vrha, to je dokaz koliko je bilo iscrpljujuće. Prvi put su tada zastave Srbije i grada Kragujevca razvijene na tom mestu. Svaki put kad se vratim slomljen, kažem nikad više, ali već posle mesec dana proradi taj crv, potreba za tim ekstremnim stvarima, adrenalinom, niste ni svesni da već planirate narednu ekspediciju.

RECEPT ZA USPEH: Mnogo rada, pravilno poslovanje i strpljenje da, ako to poštujete, dočekate taj uspeh koji će doći kad tad.

Uz priče o ovim avanturama sigurno ide i neka pouka. Koja je vaša?

- Pripreme za takve ekspedicije traju ceo život. Pre svega, čovek mora da bude psihički jak. Za neke stvari zna šta može da očekuje, ali puno je toga što se ne može predvideti. O fizičkoj spremnosti ne moramo ni da govorimo, ko ne može da istrči 20 maratona, nema šta da traži u ekspediciji. Moraš da vladaš koncentracijom, samopouzdanjem, da donosiš najbolje odluke u pravom trenutku. To su surova mesta, da su normalna, ljudi bi tu živeli. Dosta toga sam video na usponu, ljudi urade neke stvari za koje nikad ne bi pomislili da hoće. Na usponu se svako pokaže onakvim kakav zaista jeste.

 

Najnovije vesti iz ove kategorije