Intervju: MIROSLAV BRKOVIĆ - Građevinarstvo može da bude glavni pokretač Kragujevca

Miroslav Brković je vlasnik "Brković nekretnina“, firme sa više od 3000 prodatih nekretnina u proteklih 20 godina na teritoriji grada Kragujevca i 25 izgrađenih stambeno-poslovnih objekata.

Za pokretanje privatnog posla potreban je novac, a vi ga niste imali. Ipak, pronašli ste veoma neobičan način da dođete do sredstava. Ispričajte nam nešto o tome.

- U privatno preduzetništvo ušao sam pre 28 godina, bez radnog iskustva. Završio sam Ekonomski fakultet. Nisam znao nikoga u Kragujevcu, niti je ko od porodice imao novac da mi pozajmi. Otišao sam na oglasno odeljenje "Svetlosti" i predao oglas sledeće sadržine: „Tražim pozajmicu od 7.000 maraka. Vraćam za 6 meseci sa kamatom“. Za sedam dana trajanja oglasa javio se samo jedan čovek, bio je iznenađen da neko traži novac preko novina. On mi je i pozajmio. 

Vaše ime već 20 godina prepoznatljivo je u svetu nekretnina, ali ste kao privatnik krenuli od trgovine. Kako je tekao Vaš poslovni put?

- Od pozajmljenog novca otvorio sam prehrambenu radnju, bilo je za opremu, šestomesečnu kiriju i jednog polovnog "keca". Robu nisam imao, a ni vozačku dozvolu, pa sam unajmio čoveka da me vozi. Radio sam od jutra do mraka, vratio pozajmicu i za godinu dana zaradio 60.000 maraka. Otvorio sam drugu, pa treću samoposlugu i time se bavio četiri godine. Bavio sam se i veleprodajom hemije za široku potrošnju i otvorio u Šumadiji prvu proizvodnju deterdzenta za mašinsko pranje veša - „Avax“. Ubrzo je po 300 tona deterdženta mesečno proizvođeno i distribuirano na tržište Srbije, Crne Gore, BiH. Imao sam 40 radnika. Voleo sam time da se bavim, ali su sankcije ograničile uvoz sirovina i rešio sam da promenim delatnost. Agenciju za promet nekretninama otvorio sam 1998. godine i to bez ikakvog iskustva u tom poslu. Uspeo sam uz pomoć ogromne lične angažovanosti, napora i želje da uspem. Dobro mi je krenulo, imao sam strpljenje za ljude, promet nekretninama je spajanje ljudi. Promovisao sam posao kroz televizijske emisije, novine... Prvi sam u gradu uveo reklamiranje sa fotografijama. 

Ubrzo ste i sami počeli da gradite. Kakva je tada atmosfera vladala u sferi investicija u nekretne?

- Osetio sam da mogu da se oprobam u izgradnji objekata. Od 2000. godine na globalu se stvorila dobra klima za investiranje, pa tako i u Srbiji i našem gradu. Prvu zgradu sa devet stanova napravio sam 2001. godine. Zarada na njoj je bila 10 evra. Jedva sam pokrio troškove. Neiskustvo mora da se plati, ne možeš da očekuješ da ćeš odmah da napraviš velike pare. Na drugoj je već bilo bolje, a do sada sam napravio 25 stambeno-poslovnih objekata. Sve moje zgrade su u užem centru, ekstra ili prvoj zoni. Ukupno, od početka svog rada sa nekretninama, prodao sam više od 3.000 njih.

Od 2000. godine potrošačko društvo željno svega u Srbiji se otvorilo. To se najbolje vidi kroz nekretnine. Kako stoje trendovi sada u odnosu na tada, po pitanju masovnosti gradnje i prodaje, cena?

- Od 2000. do 2008. godine bilo je odlično vreme za nekretnine, masovno se i gradilo i prodavalo. Bila je tada ekspanzija svega, pa i ovoga. Ljudi su ranije čuvali novac, a tada su počeli da ga troše. Prodavao sam stan dnevno. Ljudi su se nadali da je posle 10 godina sankcija došlo dobro vreme. Otvorili su se i potrošači i tržišta, banke su počele da daju kredite... Velika svetska ekonomska kriza 2009. godine zahvatila je i Srbiju, izazvala je kolaps u mnogim granama, pa i u građevinarstvu. Ono se tek sada oporavilo. Cene su 2008. dostigle vrhunac, a ni danas se nisu vratile na taj nivo. Za nas koji smo gradili od 2009. do 2011, pa i 2012. su bile najteže godine. Opstajalo se uz velike napore, poverenje kupaca. Mnoge kolege su finansijski propale. Jedan sam od retkih investitora koji je opstao, preživeo taj period, ne računam agencije za nekretnine, one postoje. Situacija se potom stabilizovala, ali nije ni blizu kao 2008. godine. Neki oporavak u građevinatsvu primetan je zadnje dve godine. Sada godišnje prodam oko 100 stanova. Na tržištu ima mesta za sve koji hoće da rade pošteno i vredno, nije prezasićeno, veliko je i tek će biti.

Koja je prosečna cena kvadrata u Kragujevcu, koje su lokacije najatraktivnije?

- Kragujevac ima dva krila koja ga nose - Univerzitet i Klinički centar, oni drže grad i držaće ga, jer od industrije trenutno nema mnogo toga. Standard grada se ogleda u ceni nekretnina. Kragujevac je na trećem mestu u Srbiji, iza Beograda i Novog Sada. Kragujevac je duplo jeftiniji od Beograda, a od Novog sada za 20 do 30 odsto. Najviše se prodaju stanovi prosečne kvadrature (oko 40, 50 kvadrata), kupuju ih uglavnom za izdavanje, ali i mlade porodice za stanovanje. Oni sa više od 70 kvadrata teže nalaze put do kupaca. Najatraktivnije lokacije su Centar i Bubanj, zona koja gravitira ka fakultetima i Kliničkom centru, jer vlasnici tu uglavnom kupuju stanove sa namerom da ih izdaju i tako trajno prihoduju. Cene na atraktivnim lokacijama su od 900 do 1000 evra, za 650 se mogu pazariti u rubnim naseljima, a prosečna cena je 850 evra po kvadratu.

Mišljenja ste da bi građevinarstvo trebalo da bude glavni pokretač našeg grada. Objasnite.

- Građevinarstvo je najvažnije za grad, najmoćnija grana koja vuče za sobom čitavu lepezu delatnosti, progres. Sve počinje od nekretnina. Čovek prvo mora da kupi ili zakupi nekretninu da bi formirao životni prostor, pa zatim dalje troši novac. Građevinarstvo i stanogradnja imaju perspektivu i želja investitora je da ta grana preuzme primat u gradu. Najviše para donosimo gradu kroz porez na imovimu, PDV na izvođenje radova. Godišnje u proseku oko 5 miliona evra samo ja "obrnem" u izgradnji, a gde su ostali. 

Da li mislite da i sa druge strane ima sluha za to?

- Kada tražimo zemljište za izgradnju dovijamo se da dođemo do lokacija, uzimamo privatne placeve. U ponudi nema gradskog zemljišta. Lokalna samouprava je stegnuta po tom pitanju. Time bi gradska kasa bila punija, ali nema sluha za to da se gradske lokacije daju domaćim investitorima koji ovde žive i ostaju, a ne samo stranima koji budu neko vreme i odu. Domaći investitori su u podređenom položaju, strancima se daju olakšice, ustupa se zemljište, a mi što sve plaćamo smo u zapećku. Nema prevelike želje da se pomogne privatnom sektoru, ima priče ali ne konkretnih koraka.

U budućnosti vidite jedan "novi Kragujevac". O čemu je reč?

- Moja lična procena je da Kragujevac ima perspektivu da se širi od fakulteta prema Jovanovcu i Aerodromu, da je ta lokacija atraktivna za stambenu gradnju i mislim da će se tu ubuduće graditi. 

Voleo bih da vidim oblakodere u Kragujevcu. Zamislio sam takav deo grada i predložio ga gradskim strukturama - Novi Kragujevac, sa modernim zgradama, administrativnim centrom, tržnim centrima. Moja vizija je da se izgradi novi deo grada. To je vrlo realno i nadam se da ću doživeti da budem deo toga. Sve to može u narednih 20 godina, u mom radnom veku. Da vodim ovaj grad, ja bih to realizovao, imao bih energije, snage, građani bi to podržali - lepši, moderniji, centar regiona, tu šansu grad ne sme da propusti. Ovaj grad ima ljude koji mogu to da urade.

Neretko govorite o tome da je za vas izgradnja nekretnina mnogo više od pukog zidanja i prodaje. Zbog čega ste im toliko posvećeni?

- Za mene je privilegija da gradim stanove. Građevinu ne možeš tek tako da izgubiš kao neke druge proizvode. Stvaranje je privilegija, čovek se izjednačava sa tvorcem koji je stvorio svet, sudeluješ u stvaranju nečega što dugo traje. To me uzbuđuje, tu misao imam kada pravim zgradu. Novac možete da zaradite u raznim branšama, ali činjenica da stvarate nešto što ostaje, što će da vas nadživi, to mi kaže da mi život nije prošao uzaludno. Srećan sam što se time bavim i zahvalan sa Bogu što mi je to omogućio. Nekretnine imaju dušu, one nekome pripadaju, neke su suđene nekim ljudima, kupovina nekretnine je jedan od presudnih trenutaka u životu. Objekte radim s velikom ljubavlju, ulažem veliki lični napor da sve uspe, u prometu nekretninama stičem i prijatelje, to je posebno bogatstvo.

Po Vašem mišljenju, čime zaslužujete da ste tu gde jeste na polju nekretnina?

- Rad, iskren pristup klijentima, otvoren odnos sa njima i poverenje koje time stičem, to je moj lični pečat. Imam apsolutno dobre namere u tome čime se bavim. Ne dovodim ljude u situaciju da izgube poverenje u mene. Ono je veoma bitno u ovom poslu. Ljudi daju veliki novac. Od klijenata imam baš takve preporuke. Moji klijenti se vraćaju, prodajem na bazi preporuke, a ne na bazi reklame. Kupci su moja reklama, zadnjih par godina nigde se ne reklamiram. 

Svima koji Vas znaju poznata je Vaša ljubav prema crkvi koju neretko pokazujete i kroz humana dela, a za to ste zaslužili i najviša priznanja. Na humanitarnom planu i književnost Vam je u fokusu. O čemu se radi?

Kako komentarišete činjenicu da ste se našli na listi "50 najmoćnijih u Kragujevcu" sastavljenu u saradnji uredništva i čitalaca portala InfoKG? - Imao sam pozitivne komentare, nijedan negativan, makar od onih koji su stigli do mene. Ljudi su mi čestitali. Imponuje mi. Dopada mi se lista jer se kroz njen sastav može videti da se u gradu nešto dešava.

- Izgradio sam ceo kompleks manastira Lipar i poklonio ga Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Za to sam dobio Orden Svetog Save II stepena koji je potpisao Patrijarh Pavle. Imam i zvanje ktitora ovog zdanja. Odlikovan sam i ordenom Svetog Simeona, što je najveće priznanje Šumadijske Eparhije, zbog pomaganja na izgradnji drugih crkvenih objekata, za ljubav iskazanu prema crkvi kroz materijalna dobra.

Počasni sam član Udruženja književnika Srbije, pokrovitelj Velickih književnih susreta, književne nagrade Vojislav Brković koja se dodeljuje svake godine u novčanom iznosu od 1.000 evra. Dobio sam prestižnu nagradu Blagodarje Udruženja književnika Srbije i na to sam veoma ponosan. Humanitarni rad je deo mog života. 

Koji je Vaš recept za uspeh, šta ste kroz sve ove godine naučili?

- Želja za uspehom je presudna u životu, bez obzira kojim se poslom bavite. Nema odustajanja, prolazio sam kroz razne faze, neke poslove nisam zatvarao jer nisam imao posla, nego sam želeo da sebe pronađem na drugom mestu, a nekretnine su mi dale tu mogućnost. Čovek mora da ima dobre namere za sve što radi. Rezultati ne dolaze preko noći, nego kad se najmanje nadaš. I danas imam grč u stomaku kad ulazim u nešto novo, nema opuštanja, čovek ceo život mora da bude spreman, da nikad ne oseti lagodnost, uvek da očekuje prepreke i iskušenja. Radni dan mora da se odradi.