Intervju: PETAR VESELINOVIĆ - Formirati tim koji bi se bavio apliciranjem prema razvojnim programima

Subota, 03 Mart 2018 15:20Autor: Jovana Mladenović

Petar Veselinović je redovni profesor Ekonomskog fakulteta kragujevačkog Univerziteta, a obavlja i funkciju dekana istog. Predsednik je Društva ekonomista grada Kragujevca i član predsedništva Saveza ekonomista Srbije. Obavljao je funkciju člana Gradskog veća za finansije.

Kako je tekao Vaš razvojni put na Ekonomskom fakultetu, građenje karijere od studenta pripravnika do dekana?

- Na Ekonosmkom fakultetu zaposlen sam od 1. septembra 1996. godine u zvanje studenta pripravnika. Prolazeći kroz sva asistenstka i nastavna zvanja, 2014. godine sam izabran u zvanje redovnog profesora, a od 2016. sam na mestu dekana. Do sada sam objavio 165 naučnih radova, monografija i udžbenika iz oblasti opšte ekonomije i privrednog razvoja. Angažovan sam na sva tri nivoa studija. Nije jednostavno baviti se tekućim aktivnostima i razvojnom politikom fakulteta i neposredno raditi sa studentima držeći nastavu i ispite, ali, polazeći od činjenice da mi je rad sa studentima primarna aktivnost, uspevam sve da uskladim. 

Kao profesor, važite za nekoga ko je uvek dostupan studentima, sa Vama se uvek zna šta od njih očekujete i kojim kriterijumima se rukovodite u ocenjivanju. Koja načela primenjujete u radu sa studentima i koliko Vas ispunjava prenošenje znanja na buduće kolege?

- Za mene student je uvek na prvom mestu, odnosno pomoć studentu da što lakše savlada nastavnu materiju i bavi se dodatnim aktivnostima na fakultetu. Osim toga, uvek je student partner u nastavi, jer njegov uspeh je i uspeh profesora, i obrnuto. U formi konsultacija uvek se trudim da im budem na raspolaganju u predviđenom vremenu, a ako zbog obaveza nisam, blagovremeno odgovaram na sva pitanja i molbe putem mejla. Studenti znaju da cene doslednost u načinu formiranja njihove ocene na ispitu koja je rezultat prisustva na nastavi, izrade kolokvijuma i semnarskih radova.

Na čemu insistirate u rukovođenju Ekonomskim fakultetom i koje novine sprovodite sa pozicije dekana?

- Insistiram na timskom radu, takođe i na stalnom osavremenjavanju studentskih programa i modula koji u osnovi znače praćenje savremenih dostignuća u oblasti ekonomije i menadžmenta, tj. praćenje potreba privrede i tržišta rada. Proces ima dva smera i traži veliku participaciju studenata, tj. povezivanje teorijskih i praktičnih dostignuća. Jedna od novina u rukovođenju fakultetom od kada sam zvanično dekan je rad na akreditaciji praktične nastave koja bi popunila gep između formalnog obrazovanja naših studenata i njihovog praktičnog iskustva na poslu. Ugovorima o saradnji u protekloj godini fakultet je obezbedio stručne prakse studenata sa značajnim bankarsko-finansijskim sektorom - Direktna banka, Societe Generale, AIK, Vojvođanska, Erste, Opportunity, Komercijalna, Dunav osiguranje, Generali, Comtrade, Regionalna Agencija za ekonomski razvoj Sumadije i Pomoravlja, Šumadija sajam, Knjaževsko-srpski teatar... U planu je aktiviranje tzv. realnog sektora za saradnju sa fakultetom, odnosno saradnja sa najznačajnijim proizvodnim firmama, od FCA do Siemens-a. 

Akreditovan je novi studijski program master akademskih studija - Finansijski menadžment javne uprave.

Jedan od značajnih segmenata mog rada je rad sa studnetima i studentskim organizacijama koje su registrovane. To znači inkorporiranje najvećeg dela zahteva studenata koji idu u pravcu poboljšanja njihovog uspeha, kvaliteta nastave, a takođe i sprovođenje raznih aktivnosti poput organizovanja okruglih stolova, predavanja, takmičenja, humanitarnih akcija.

Kako pozicionirate Ekonosmki fakultet Univerziteta u Kragujevcu, šta ga preporučuje kao kvalitetnu visokoškolsku ustanovu?

- Ekonomski fakultet je prvi akreditovani državni fakultet iz oblasti ekonomije i menadžmenta sa tradicijom dugom 58 godina postojanja i rada, sa kvalitetnim nastavnim osobljem i saradnicima, atraktivnim studentskim programima i modulima. Fakultet je specijalizovan za izvođenje nastave i edukaciju studenata iz oblasti finansija i bankarstva, marketinga, poslovnih finansija i računovodstva, menadžmenta, hotelijerstva i turizma, a u planu je i akreditovanje novog studentskog programa iz oblasti poslovne informatike. Akreditovan je i za master akademske studije na dva programa i šest modula, i za doktorske akademske studije na jednom programu. Na našem fakultetu je do sada diplomiralo oko 8000 studenata. Na sva tri nivoa na fakultetu studira oko 3000 studenata. Po broju naučnih radova po zaposlenom profesoru u tzv. SCI bazi Ekonosmki fakultet u Kragujevcu je vodeći u Srbiji. Naši studenti danas su vodeći menadžeri u proizvodnim i trgovinskim firmama, te u oblasti bankarskog i finasijskog sektora Centralne Srbije i šire. 

Predsednik ste Društva ekonomsita Kragujevca i član predsedništva Saveza ekonomista Srbije. Šta Vam omogućava učešće u ovim organizacijama?

- Južno od Save i Dunava jedini sam član predsedništva Saveza ekonomista Srbije i predsednik sam Društva ekonomsita Kragujevca kao njegove članice. Jedan sam od organizatora Kopaonik biznis foruma. To je komplementarna priča, afirmacija ekonosmke nauke i struke kroz savetodavne aktivnosti nosiocima ekonomske politike na državnom i lokalnom nivou. Osim toga, kroz pomenute strukturne organizacije značajan deo mojih aktivnosti usmeren je na afirmaciju i podizanje preduzetništva u Srbiji, s obzirom na to da po osnovu inicijativa za pokretanje sopstvenog biznisa Srbija značajno zaostaje za zemljama EU. Organizovanje okruglih stolova sa različitim ekonomskim temama, usavršavanja i edukativnih radionica iz oblasti ekonomije i menadžmenta deo su mojih zalaganja u pomenutim organizacijama.

Kakva je trenutna "krvna slika" Kragujevca i okoline? Šta pozitivno, a šta negativno utiče na ekonomsku situaciju ovog područja?

- Posle dužeg vremena primetna je pozitivna tendencija koja se ogleda u većim izvoznim od uvoznih aktivnosti. Naime, Šumadija i Pomoravlje u poslednje tri godine beleže suficit u spoljno-trgovinskom poslovanju koji je dostigao iznos od 300 miliona evra krajem 2017. godine. To je odličan ekonomski pokazatelj, značajno je razgranavanje izvoza, kao rezultat, pre svega, inostranog kapitala - FCA, Jura, Siemens, koji su značajno poboljšali "krvnu sliku" Kragujevca i okoline. Ono što je negativno, to je nedostatak javnih investicija zbog lošeg stanja u gradskoj kasi. Kad to kažem mislim i na činjenicu da, pored stranih, treba motivisati i domaće investitore različitim programima podsticaja i pomoći, koji pre svega treba da krenu od države i grada. U poslednjih par godina sve je manje finansijskog manevarskog prostora za to.  

Razvoj malih i srednjih preduzeća, porodičnih firmi, je model kome treba da teži privreda Kragujevca i Srbije. Zato su, pored pomenutih podsticaja, potrebni značajno reformisanje poreskog sistema i rad na edukaciji stanovništva, za šta je najbolji primer Italija. 

Kako komentarišete ocenu Fiskalnog saveta da je Kragujevac pred bankrotom?

- Finansijska slika grada je delimično poboljšana zbog naplate određenih fiskalnih prihoda, ušteda koje su napravljene, ali i pomoću Vlade koja je od 2014. do 2018. godine "ubrizgala" značajna sredstva. To da je grad pred bankrotom je preoštra formulacija, jer postoje pozitivni pomaci u smanjenu budžetskog deficita na nivou grada i uredno se servisiraju obaveze prema direktnim i indirektnim korisnicima. Naravno, postoji opasnost i treba obratiti pažnju u narednom periodu.

Koje biste mere predložili za "ozdravljenje" lokalne samouprave?

U finansijskom delu jedna od mera koje uvek stoje na raspolaganju je povećanje određenih fiskalnih prihoda po osnovu koji pruža zakon. Zatim, tu je inicijativa da se poveća broj zaposlenih, što bi se odrazilo i na bolje punjenje budžeta. Ne koristi se u dovoljnoj meri potencijal apliciranja prema međunarodnim fondovima (bespovratna sredstva) koje EU opredeljuje prema lokalnim samoupravama. Formirao bih tim sastavljen od mladih stručnjaka koji bi se samo bavio praćenjem i apliciranjem prema razvojnim programima (IPA, IPARD, pretpristupni fondovi), to bi bila novina. Trebalo bi pojačati marketing kada su u pitanju atraktivne lokacije za strane investitore koje su pod monitoringom grada i imaju sve dozvole za investicionu izgradnju. Naročitu pažnju trebalo bi posvetiti jačanju javno-privatnog partnerstva u oblasti uslužnih delatnosti i, pre svega, u zaštiti životne sredine, upravljanju otpadom i otpadnim vodama, što može da donese značajan profit gradskom budžetu.

Koja grana privrede bi trebalo da bude "svetleća reklama" Kragujevca? 

- S obzirom na to da ima dugogodišnju tradiciju bavljenja industrijskom proizvodnjom (od namenske do industrije nameštaja), kao četvrti po veličini grad u Srbiji, Kragujevac mora ponovo da postane jedan od najvećih industrijskih centara, sa blagim zaokretom ka takozvanoj inovativnoj industriji, zasnovanoj na informaciono-komunikacionim tehnologijama. Dolazak Siemens-a je nada za oživljavanje te priče.

Kako komentarišete to što ste na listi "50 najmoćnijih u Kragujevcu" po izboru uredništva i čitalaca portala InfoKG? - Veoma mi je drago što sam na vašoj listi i trudiću se da u narednom periodu svojim aktivnostima tu i ostanem, ili možda poboljšam rang na njoj.

U Kragujevcu je uvek aktuelno pitanje Fiat-a. Kakve bi posledice po sudbinu našeg grada i države imao eventualni odlazak ove kompanije? 

- Bez razvoja bar još jednog novog modela apsorpciona sposobnost Fiatovog tržišta će da se iscrpi, bar kada je u pitanju Zapadni Balkan. Zato, ako ima nameru da i dalje funkcioniše u Kragujevcu, odnosno Srbiji, Fiat mora ozbiljno da razmišlja o novom modelu. Eventualnim odlaskom kratkoročno bi se značajno pogoršala ekonomska situacija u Kragujevcu, ali mislim da bi se taj nedostatak kompenzovao ili dolaskom novog "velikog igrača" ili razvojem malih i srednjih preduzeća u domaćoj režiji. 

Koji je Vaš recept za uspeh?

- Recept za uspeh je gvozdena vera u sebe, istrajavanje u svojim idejama i planovima koji bi trebalo da budu potkovani kvalitetnim obrazovanjem i stalnim neformalnim usavršavanjem.
 

Najnovije vesti iz ove kategorije