Intervju: VLADIMIR LEKOVIĆ - Srpska pamet kreira brend cenjen na svetskom tržištu

Četvrtak, 31 Januar 2019 15:00Autor: Jovana Mladenović

Vladimir Leković rođen je 1982. u Kragujevcu. Diplomirani je ekonomista. Generalni je direktor porodičnog preduzeća "TARA CONCEPT", osnovanog 1991. godine, koje se bavi izradom luksuznih podnih i zidnih obloga, te unikatnog nameštaja, ručne izrade, isključivo od čistog drveta nestandardnih vrsta, koje može biti staro i po nekoliko hijada godina. "Tara" je lider u svojoj oblasti u Srbiji, zvanično jedno od 1000 najuspešnijih preduzeća u našoj zemlji, a naš sagovornik proglašen je od strane republičke Vlade jednim od 1000 najuspešnijih menadžera. 

Kompanija se danas ponosi time što izvozi u više od 15 zemalja sveta "hand made" proizvode osmišljene domaćom pameću uz praćenje najnovijih svetskih standarda i tehnologija. Počeci, međutim, nisu bili tako grandiozni. Ispričajte nam kako je porodica Leković ušla u oblast drvne industrije?

- Moj otac Čedomir je sa svojih 47 godina krenuo u privatne vode sa pozicije generalnog direktora u društvenom preduzeću koje je radilo velike poslove. Na takvom radnom mestu sakupio je znanje i skustva i započeo privatni biznis. Napustio je društveni sektor jer je uvideo da nema budućnost, a devedesete su bile godine kada je privatno preduzetništvo počelo da se razvija u Srbiji. Imao je iskustvo u upravljanju kompanijom i želju da napravi nešto, nabavio opremu, a predznanje u drvnoj industriji nije imao. Kompanijom danas, sem mene, upravljaju još otac i brat Ivan i tim ljudi, od naših najbližih prijatelja, do onih koji su nam postali kao porodica. S početka, "Tara" je bila mala firma za primarnu preradu drveta sa par radnika. Od tada konstantno napredujemo i stalno podižemo lestvicu u poslovanju, u svakom pogledu.

U posao ste zvanično ušli neobično rano, kao sedamnaestogodišnjak, tako da danas već imate 20 godina radnog iskustva. Kako ste i kada prvi put zvanično nastupili ispred kompanije "Tara"?

- Uvek sam se zanimao za posao, uz oca vreme sam provodio u firmi, pratio sve što se dešava i kako se radi... Ispred firme "Tara" sam se zvanično pojavio 1999. godine na jednoj edukaciji u Italiji, kada smo kupili najnoviju liniju za proizvodnju. Imao sam 17 godina. Firma nije imala resurse da angažuje druge ljude za to, edukacija je u tom trenutku bila preskupa za nas. 

Ljudima u Vašem okruženju poznato je da stalno insistirate na edukaciji i ulaganju u sebe, da mnogo čitate i učite. Kako se napreduje od, uslovno rečeno "klinca" do top menadžera? Koji je Vaš recept za uspeh?

- Upravo tako. Korak po korak, kako se polako širi kompanija, tako i ljudi moraju da napreduju. Osvajali smo nova tržišta, širili proizvodnju, pratili nove trendove, podizali standarde poslovanja u svakom segmentu. To je ono što i danas nikad ne prestajemo da radimo - konstantne edukacije, ulaganje u najsavremenije tehnologije, sklapanje poznanstava sa uspešnim partnerima iz inostranstva i na krilima takvih saradnji mnogo se uči. Dosta putujemo, pratiimo trendove u našoj oblasti, čitam, istražujem samostalno, a sve to prenosi se na kompletan menadžerski tim. Recept za uspeh je konstantna edukacija u kombinaciji sa dobrim timom i disciplinom da se sve što zamislimo zaista i sprovede u delo. Glavna komparativna prednost je sposobnost da brzo učimo i da se brzo menjamo, počev od mene. 

U razgovoru sa Vama primećujemo da stalno naglašavate koliko je za posao bitno ljudstvo. U kojoj meri se Vaša poslovna filozofija oslanja na to? 

- Ključ uspeha je u ljudima. Ne možeš da kreiraš firmu bez kvalitetnih ljudi. Kako je reko Henri Ford - Uzmite mi sve fabrike, ali mi ostavite ljude i ja ću napraviti još bolje fabrike. Trudimo se da ulažemo u menadžerski tim. Imamo inženjere, tehnološki kadar, ekonomsite i "hand made" majstore. Ulaganje u segment proizvodnih radnika je najteže, jer je potrebno tri do pet godina da se "napravi" jedan dobar radnik.

Sve zavisi od nas, od čoveka. Srbija ima ogromnu prednost, a to su ljudi, mladi školovani, puni želje za takmičenjem i čuvenog srpskog inata. Nemamao lagodne uslove za život i rad, ali to nam je upravo prednost, više se trudimo, više se dajemo, više smo svesni da sve zavisi od nas, a manje se uzdamo na vanjske faktore. Dobar primer su ljudi iz porodičnih firmi u gradu koji mogu da pariraju poslovnoj eliti daleko izvan granica naše zemlje. 

Kako je teklo napredovanje "Tare" od male porodične firme do uspešne kompanije renomea koji danas ima?

- Od 1999. osetili smo da je na našem tržištu odličan momenat za zaokret, za investiranje u nove tehnologije i zauzeli smo novi pravac. Doneli smo najsavremenije tehnologije u Srbiju i počeli da se razvijamo u pravcu dodatne finalizacije svog primarnog proizvoda. Lestvicu u tom procesu dodatno smo podigli 2008. godine kada smo počeli s proizvodnjom parketa, što je danas naš osnovni biznis i donosi najveći deo prihoda. Reč je o luksuznim parketima, ručne izrade, od nestandardne vrste drveta, što je sinonim za unikatno. 

Šta je najznačajnije što se nalazi u paleti "Tarinih" proizvoda? Naročito su zanimljive vrste drveta i način obrade. Recite nam nešto više o tome.

- Jedan od naših unikatnih proizvoda je replika autentičnog parketa iz Versaja, koji radimo za klijente u Italiji, Izraelu, Francuskoj, Nemačkoj. Versaj je samo jedan od unikatnih parketa, kojih imamo desetak u paleti proizvoda. Tu su i drvene zidne obloge, koje smo uveli pre sedam godina i jako su nam značajne. Mada je mala tržišna niša, uspeli smo da se pozicioniramo na inostranom tržištu. Radimo i delove enterijera, unikatni nameštaj poput drvenih stolova.

Materijali koje koristimo su samo čisto drvo i naši proizvodi tako i izgledaju, zato su unikatni. Tu je fosilni hrast ili abonos, koji je u vodi i mulju rečnih korita odležao od nekoliko stotina do čak šest hiljada godina. Takođe, hrastovinu skidamo i sa starih kuća, kačara, mlekara, recikliramo, dajemo joj novi život i sjaj. Tu je i evropski orah, specifično drvo koje raste oko kuća, potoka. U Šumadiji ne postoji nikakava velika orahova šuma, već zasadi na malim površinama, uglavnom pojedinačna samonikla stabla. Ipak, kvalitet, čvrstoća, potpuno jedinstvena tekstura i boja drvo šumadijskog oraha svrstavaju među najskuplje vrste u svetu. "Tara" je najveći prerađivač oraha u Srbiji. Dakle, generalno reč je o specifičnim i unikatnim vrstama drveta. 

S obzirom na to da je "Tara" orijentisana na luksuzne podne i zidne obloge i unikatne komade nameštaja, na kakvim objektima radite? Navedite nam neke od klijenata.

- Objekti na kojima radimo su rezidencijalna zdanja, dvorci u Francuskoj, vile u Italiji, Izraelu, kao i lusksuzni butici za Pradu, Beneton i druge, to je ono što dizajneri ne mogu da kupe u masovnoj industriji. Ručni rad je najeksluzivniji. Između ostalog, tu su predsednička palata u Uzbekistanu, showroom za Beograd na vodi, ambasade, BMW-ovi saloni, elitni stambeno-poslovni kompleksi kao što je Flatiron u Skoplju, hoteli i luksuzni restorani širom Evrope i sveta.

"Tara" proizvode uglavnom plasira van Srbije. Gde sve izvotite?

- Tako je. Inostrano tržište nam je u fokusu, najveći deo proizvodnje je za izvoz. Proizvode plasiramo u više od 15 zemalja poput Italije, Francuske, Nemačke, Holandije, Belgije, Švajcarske, Rusije, Turske, Uzbekistana, Izraela, Kine, Rumunije, Slovenije, Makedonije, Crne Gore, Bosne... Znamo da naši proizvodi preko partnera stižu i u druge zemlje gde oni direktno prodaju.

Specifično, ručno rađeno, unikatno, ekslskuzivno... To su asocijacije u marketingu kompanije "Tara concept". Poznato je da dosta ulažete u taj segment i pažljivo birate saradnike koji će se baviti prezentacijom, te je i ona, primetno već na prvi pogled, na visokom nivou. 

- Tako je. Kod nas gotovo ništa nije masovna proizvodnja, uglavnom uvek radimo na zahtev kupaca. Mnogo ulažemo u marketing, imamo četiri reprezentativna sajta, puno ulažemo u internet oglašavanje i imamo najbolji rič u regionu sa aspekta odziva klijenata.

Strani klijenti vole da vide profesionalnost na svim nivoima, a nama je veoma bitno i da prezentujemo Srbiju kao mesto gde se prave vrhunski finalni proizvodi koji mogu da se takmiče sa konkurencijom bilo gde u svetu. Na startu svetske prezentacije naše kompanije, angažovali smo strane marketinške agencije i projektante iz Italije da rade na razvoju naših promo materijala i dizajnu proizvoda, jer nam je bitno da imamo sve segmente koji prezentuju jedan evropski brend na pravi način. U ovom trenutku, uspeli smo da celokupan dizajn i marketing produkciju prebacimo na srpske dizajnere i domaće kompanije koje su postale veoma dobre u tome, što se takođe uklapa u naš moto da se ponosimo domaćom pameću. 

Učešće na sajmovima za "Taru" je od presudne važnosti. Zašto je to tako i gde se sve pojavljujete?

- Sajmovi su svetske prezentacije, glavno mesto za susret sa klijentima. Oni su nam ključni za sklapanje poslova. U 2019. učestvovaćemo na šest sajmova. Najznačajniji nam je u Hanoveru, "Domotex", najveći specijalizovani sajam podnih obloga u svetu, kojim smo uspešno započeli ovu poslovnu godinu i premijerno predstavili nove proizvode. Tu je i sajam enterijera "Interzum" u Kelnu, na kome ćemo ove godine imati mesto na nacinalnom štandu Srbije, zatim sajmovi u Budvi i Beogradu. Pojavićemo se i u Moskvi na sajmu "MosBuild", ali ne samostalno, već u okviru štanda naših kolega. Izlagali smo i u Milanu i Dubaiju. 

Sajam enterijera "Interzum" u Kelnu ove godine je nešto novo za vas, posebno zanimljivo i značajno. Objasnite nam o čemu je reč.

- "Interzum" u Kelnu je jedan od vodećih svetskih sajmova enterijera i industrije nameštaja. Nastupamo na nacionalnom štandu Srbije kao jedna od šest kompanija, a posebno je zanimljivo da je tu još jedna uspešna kragujevačka firma, naši prijatelji "Sunce Marinković". Izabrani smo kao referentni brend drvne industrije naše zemlje jer imamo šta da pokažemo i da je predstavimo u najboljem svetlu. Pozvali su nas Swiss Import Promotion Programme (SIPPO), švajcarski program za promociju izvoza, i Privredna komora Srbije. Velika nam je čast što ćemo ponuditi proizvode nastale srpskom pameću koji su reprezentativni brendovi na svetskom tržištu.

"Tara" danas zapošljava više od 50 ljudi i razvija se u pravcu osmišljavanja novih proizvoda, osvajanja novih tržišta i zapošljavanja još više ljudi. Gde vidite mogućnost za rast i širenje?

- Stalni rast i razvoj je u temelju našeg poslovanja. Kontinuirano ulažemo u proces proizvodnje, implementiramo najsavremenije tehnologije i, ponoviću, mnogo polažemo u edukaciju ljudi, jer nijedan sistem bez kvalitetnog kadra ne može da funkcioniše. Trudimo se da budemo fleksibilni, znamo da su tržište i zahtevi klijenata "živa" stvar, pratimo promene u svakom segmentu. Dalji razvoj moguć je kroz povećanje proizvodnih kapaciteta i osvajanje novih tržišta, trenutno manje u novim proizvodima, mada, kako se tržište menja i mi se prilagođavamo. 

Završavamo investiciju u nove proizvodne pogone zbog povećanja kapaciteta i zapošljavamo nove ljude, jer se naši proizvodi sve više traže širom sveta. Sve to, naravno, prati i najsavremenija oprema za proizvodnju luksuznih proizvoda. 

Nisu izostala ni zvanična priznanja kao potvrda da se krećete u pravom smeru. Navedite nam najznačajnija.

- Imamo priznanja za kvalitet i inovativnost sa brojnih sajmova. Ono čime se posebno ponosimo je što je "Tara" 2008. godine zvanično proglašena od strane republičke Vlade jednom od 1000 najuspešnijih kompanija, a ja sam svrstan među 1000 najuspešnijih menadžera. Tada sam tek tri godine bio generalni direktor, tako da sve zasluge pripadaju kompletnom timu u firmi, to je dokaz da svi ponaosob dobro radimo. Mi smo najponosniji na to što svetu pričamo da je Srbija mesto pameti i znanja i vrhunskih ljudi koji mogu da naprave proizvode konkurentne onima koji potiču iz najrazvijenijih svetskih zemalja. 

"Tara concept" je deo udruženja "InFusion group". Koja je ideja vodilja udruženja i čime se ono bavi?

- "InFusion group" je udruženje porodičnih kompanija iz Kragujevca, a nastalo je iz potrebe za širenjem pozitivne energije i znanja, te uduživanjem na sprvođenju značajnih projekata. Tu su, pored "Tare", kompanije "Sunce Marinković", "OBI" i "Blažeks". Zajedno smo odradili nekoliko stambenih objekata u gradu, a deo energije usmeravamo na humanitarni rad. Tako smo organizovali volontersko-korporativnu akciju "Infuzija Gruži", kada smo očistili deo priobalja Gružanskog jezera, akumulacije sa koje se više od 300.000 stanovnika snabdeva pijaćom vodom, i potrudili se da damo primer koliko je bitno podizanje svesti o važnosti ispravnog odnosa prema životnoj sredini, kao i iniciranje koncepta korporativnog volontiranja među lokalnim kompanijama, koje doprinosi rešavanju problema u zajednici, razvoju timskog duha i iskustava zaposlenih.

Posao zahteva da mnogo putujete. Rekli ste nam da Vam je posao zapravo strast, a takođe i putovanja. Kako koristite taj spoj?

- Za poslednje dve i po godine automobilom sam prešao oko 250.000 kilometara i imao oko 50 letova. Vreme u avionu koristim za razmišljanje. Kada negde odem, to je prilika da sklopim nova poznanstva sa ljudima iz branše, vidim se sa partnerima, razmenim iskustva, propratim trendove, prikupim informacije. Uvek sam željan znanja i u potrazi za novim idejama. Ali, takođe, deo vremena na tim putovanjima provedem i kao bilo koji turista. Ono što ja volim jeste da obiđem muzeje, vinske rute, a posebno da odem u mala mesta i vidim kako tu žive stanovnici, posetim njihove pijace i lokalne kafee. To mi uvek da najbolji uvid u pravo stanje jedne države. 

Biti generalni direktor "Tare" za mene nije posao, to je strast, živim svoj san, to mi je čisto zadovoljstvo, kao hobi, jednostavno moj životni koncept.

Galerija slika

Najnovije vesti iz ove kategorije