Radio uživo
Kragujevčanku Jelenu Jovanović Erdogliju svi znaju kao Jecu babicu jer je mnogo žena uz koje je bila u najvažnijem trenutku u životu jedne majke – kada na svet donosi novi život. Zbog odnosa poverenja i razumevanja kakve stvori sa porodiljama, žene je doslovno obožavaju i doživljavaju kao prijatelja koji je uz njih na porođaju.
Kako mnogo voli svoj grad i sugrađane, Jeca kaže da joj je žao što se ne rađa daleko više Kragujevčana, jer mnogo roditelja ostane na jednom detetu.
Jeca je u kragujevačkom porodilištu već 22 godine i svakome ko je imao kontakt sa njom jasno je da obožava svoj posao, kao što ni nama nije bilo teško da zaključimo tokom razgovora prepunog pozitivne enrgije dok nam je objašnjavala kako doživljava svoju ulogu na porođajima. Zaposlila se sa svojih 18, a kaže da je još od najranijeg detinjstva sve govorilo u prilog tome da će baš porođajna sala biti okruženje u kome se oseća prirodno i lepo i da je rođena za posao kojim se bavi. Odrastala je sa petogodišnjom sestrom i trogodišnjim bratom koji je, kao najmlađi, bio njihov pacijent u igri. Sestra, mu je popravljala zube, a sada je stomatolog, dok ga je šestogodišnja Jeca porađala i umesto bebe stavljala plišanog medu. Porođaj doživljava kao veličanstveni, sveti trenutak i smatra velikom privilegijom što prisustvuje rađanju novih života, a naročito što je u prilici da pomogne mamama i olakša im situaciju kada osećaju veliki bol i strah kako će sve da protekne. Upravo zbog načina kako se prema njima ophodi, Jeca je doslovce obožavana među ženama, što ona u razgovoru voli da naglasi kao nešto što joj posebno prija i njihovo zadovoljstvo dođe joj kao svojevrsna nagrada za stres koji je ipak prisutan usled velike odgovornosti za to što radi. Voli da u porodilištu vlada opuštena, što prirodnija atmosfera, da žene imaju potpunu slobodu u ophođenju sa njom, trudi se da ne bude stroga i prepotentna, prilazi im sa razumevanjem za strah i bolove kroz koje prolaze. „Uvek polazim od sebe, kakva komunikacija bi meni prijala na njihovom mestu. Imala sam mnogo problema da dobijem dete, pa iz toga izvlačim i utehu za žene da će na kraju sve biti u redu, trudim se da ih ne ostavljam same, mnogo pričamo o najraznovrsnijim temama da bi one skrenule misli, žene su sklone tome da u takvim trenucima otvore dušu, osete poverenje prema meni“, kaže Jeca. Pozitivna iskustva se brzo šire među mamama, pa Jecu traže, već od kraja 8. meseca je zovu, kažu kako moraju da se porode kod nje.
Kad krenu topli dani i šetnje po parku i igralištima, na svakom koraku su njeni mališani. Žene joj zahvaljuju, grle, a one koje znaju kada je njenoj ćerkici Saši rođendan znaju i da pošalju igračke, balone... Na facebook-u, gde je sa njima prijatelj, puno je lepih komentara i slika njihove dece. „Koja žena može da se pohvali da je sve žene vole“, pita nas Jeca dok ćaskamo.
Svaki trenutak van porodilišta provodi sa petogodišnjom ćerkom Sašom, koja je nekad umela da se ljuti što su joj mama i tata dali muško ime, a sada već ume da se pravi važna što se po tome izdvaja. Sašica, kako je Jeca zove, sa mamom je i u trenucima opuštanja poput onih kod manikira ili frizera Cokana u salonu „Trezor plus“. Ljubav prema vožnji rolera Jeca je prenela na nju još dok je imala samo jednu i po godinicu, pa ih često mžete sresti u vožnji po Šumaricama. Sa posla u Kliničkom centru zna da se zaputi pravo u firmu svog supruga Saše, „Erdoglija kingdom“, gde je „desna ruka“ i pomaže u svemu, pa i u „muškim poslovima“. Uveče izdvoji neko vreme samo za sebe i čita knjige, a ta strast očigledno je prešla i na ćerku koja je već sa četiri godine naučila da čita i piše. Obe uživaju i u tatinoj ljubavi prema motorima, pa je porodica često zajedno na dva točka.
