Jelena Miloradović: Živi za to da postigne gol, pa ne misli da je fudbal samo muški sport

Nedelja, 08 Oktobar 2017 12:00Autor: Jovana Mladenović

Priča Kragujevčanke Jelene Miloradović počinje na Aerodromu, gde je odrastala i sa drugom decom na livadicama i igralištima između zgrada, neobično za jednu devojčicu, igrala fudbal. Ona sada kaže da živi za to da da gol, a teška povreda njene "svetinje" desnice biće joj motiv da bude jača i nije sebe otpisala - zna da će opet slaviti pogotke. Ne može da se složi da je fudbal samo muški sport. 

Sve je tada u ranom detinjstvu bilo dobro dok roditelji nisu shvatili kako im ćerka provodi vreme napolju, pa su joj izričito zabranili, pod pretnjom kaznama, da se meša u "muška" posla i terali je da se igra sa drugim devojčicama. Na jedno uvo uđe, na drugo izađe, seća se Jelena. Lagala je da se igra sa drugaricom, a zapravo je sa njenim bratom i njegovim drugarima učila prve male majstorije između golova. Znala je da provede ceo dan na livadicama igrajući fudbal. Roditelji, baba, deda, tetka, svi su oštro protestovali, branili, pretili kaznama, govorili joj kako će joj se od fudbala iskriviti noge. "Ma, nek se iskrive", bila je nepokolebljiva Jelena koja te tom konstatacijom i prelomila - "hoću fudbal po svaku cenu". Kako bi je odvratili od fudbala, njeni su joj branili da ide napolje u patikama, već je morala u sandalama, ali ni to nije uspelo - ubedila je drugare da svi igraju bosi. Vodili su se razgovori i razgovori, ali nije vredelo. 

Na Sušici je jednom prilikom bio ženski turnir u fudbalu i ona je pobegla iz škole da bi otišla, jer je znala da joj je to prilika da se i sama priključi treninzima i stigne na pravi teren. Igrale su starije devojke, njeni tadašnji idoli. Podržao ju je i ceo razred, treneri, svi su ubeđivali njene roditelje da je puste, da će ona tako biti srećna.

Igrala je u par klubova, a jedan od njenih trenera, Zoran Milenković, i danas je tu za nju, kaže Jelena. Igra centarfora. Sa 15 godina stekla je pravo da igra utakmice, a "Sušica" je tada bila u najvišem rangu. Međutim, bila je samo klinka koja trčkara oko terena i skuplja lopte, što joj je mnogo teško padalo. "Iz duše krene potreba da šutnem loptu, šutnem, a ne bih smela", objašnjava Jelena. 

Kada je ušla u prvu postavu "Sušice", sve saigračice su bile starije. Roditelji, koji su je na početku sputavali, kasnije su videli da niti mogu da pobede njenu ljubav prema fudbalu, niti mogu da ignorišu koliko ima talentovanih devojaka u tom, naizgled muškom sportu. Ponovo su pokrenuli uspavanu ženski klub "Šumadiju 1903", a okidač za to bio je slučaj sa jednom igračicom kojoj jedan od klubova nije hteo da da ispisinicu i tražio je veliko obeštećenje. Pravila kažu da ako prelazi u niži rag, može da ide i tako je "Šumadija" krenula sa dna, da bi se brzo pela u sam vrh u svojim rangovima. 

Jelena je nastupala i za klub "Trijumf", gde je bila igračica prve utakmice u Super ligi, jer je postigla prvi gol u istoriji iste. 

Bila je pozvana na par treninga belgijskog Anderlehta i bila na probi u nemačkom Sarbrikenu, ali priznaje da su tamo igračice sila, na daleko višem nivou, sa mnogo iskustva, te da tada, sa 17 godina, nije mogla da parira devojkama deceniju starijima od nje. Ponosna je što im je ipak dala nekoliko golova. 

"Živim za to da dam gol, ginem za to da dam gol", kaže naša sagovornica, a priznaje da je to jedna od stvari u kojima je neshvaćena, pa je markirana etiketom sebične. "Ne mogu da kažem da možda ne izgleda tako, ali niko ne zna kako se ja osećam kad šutiram, kad vidim priliku za gol, kako mi duša traži da postignem gol", kaže ona. 

Trenutno Jelena se oporavlja od veoma teške povrede. Na jednoj utakmici u Beogradu polomila je nogu. Prelom nije bio otvoren, ali je bio strašan i ceo stadion je, užasnut, plakao. Naša sagovornica imala je sreću da "završi" na VMA, da je zbrine načelnik, operiše i ne da joj da miruje, već je tera da se bori i kreće i Jelena smatra da je to izuzetno doprinelo brzini kojom se oporavlja i podstaklo njenu upornost. Nije joj lako, tada je morala u sebi da pronađe ogromnu snagu, ali i da napravi štit od komentara "eto ti tvoj fudbal", "sad si valjda nešto naučila", "pozdravi se sa terenom", jer ona nema takve planove. Kaže, vratiće se i biće još jača i kad bi ponovo trebalo na tu loptu, opet bi isto, opet se ne bi štedela. 

Velika podrška i pre i sada joj je hrvatski klub "Koprivnica", sa kojim je nastupala kao pokajanje na Kraljevskom turniru u Mentonu, na Azurnoj obali, gde je dala gol, i to upravo samo dan pre nego što je doživela veliki peh sa povredom. Možda je bila i preumorna, sedam utakmica za manje od nedelju daa, tako se igra na turnirima... Ali je uvek željna fudbala, pa i kad je najumornija, pa i ako je utakmica samo dan nakon povratka sa turnira. Nada se da će biti spremna da u martu naredne godine sa "Koprivnicom" ponovo krene na jedan od turnira, i to je za nju veliki motiv u oporavku. Postaviće sebi veće ciljeve i biće još jača, najavljuje Jelena. 

Ona veruje da se sve dešava s razlogom, a da joj je povreda otvorila oči za njene "malce", devojčice iz mlađe selekcije "Šumadije", koje ranije nije primećivala, a sada su joj se uvukle pod kožu. Ima puno talentovanih devojčica koje treniraju, a ja sam im nešto poput idola, one "igraju za Jecu", zapitkuu o svemu, raspituju se kad će opet na teren. Zbog njih je, kaže Jelena, položila i za trenersku licencu. Zadovoljna je publikom i brojem mladih igračica, u klubu vlada savršen ambijent, imaju odlične uslove na stadionu "Šumadije" i u balonu. 

Jelena je dobila par poziva da igra i studira u inostranstvu, a kako sada čeka da vidi šta će biti sa oporavkom, o tome ne može konkretnije da govori.   

Priznaje da joj neki zameraju da je razmažena jer ima 21 godinu i ništa ne radi, "samo" se bakće sa tim njenim fudbalom", ali kaže ako ona i njeni to mogu da prište, ako je to njena sreća, neka drugi pričaju šta im je volja. 

Tek nedavno je odbacila štake i počela da hoda. Trenira u teretani i ide na plivanje. Slabo je u noćnom provodu, više je za opuštenu dnevnu varijantu izlazaka. Hobi joj je vožnja kola i slušanje muzike. 

Jecu prati "apa-drapa" oblačenje. Čak i njena tetka, koja je bila prva u glasnogovorništvu protiv ženskog fudbala, sada gleda ženske timove u inostranstvu gde živi i oblači se kao Jeca, a postala je i PR "Šumadije".


 

Najnovije vesti iz ove kategorije