Radio uživo
Kragujevčanin starosedelac, strelac, olimpijac, vlasnik svetskog rekorda, čovek kontolisana emocija koji u momentima opuštanja u društvu vazdušnu pušku zameni mikrofonom, uživa u porodičnom miru koji je najveći izvor stabilnosti neophodne za sve druge uspehe...
Milutin Stefanović često je van Kragujevca, na pripremama i takmičenjima provede dosta vremena sa ljudima iz celog sveta koji neretko nisu ni čuli da njegov grad postoji, a prva asocijacija na Srbiju im je Beograd. Naš sagovornik, veliki lokalpatriota, voli da objasni da ovde ima mnogo lepih i značajnih mesta sem glavnog grada. Kao simbol Kragujevca voli da pokaže nešto što asocira na muzičku grupu Smak, čiji je veliki fan, i motoklub koji nosi isto ime. Uglavnom su to majice, Milutin je kolekcionar, a one budu i dobar povod da počne priča o njegovom kraju. Porodična tradicija čini ga veoma ponosnim, starosedelaštvo gradi pet generacija. Potiče iz jedne čuvene, bogate kragujevačke porodice. Njegov čukundeda je pre II Svetskog rata bio vlasnik mesne industrije Fabrika Stefanović, koju su posle oduzeli komunisti, a danas je imovina poznata kao Crvena Zvezda. Od svega što je nekada bilo u posedu Stefanovića, ostala je porodična kuća u ulici Milovana Gušića. Govoreći o tradiciji, Milutin se posebno hvali i klubom iz koga potiče, Čika Matom, osnovanim davne 1881. godine, koji je, kao takav, među najstarijima, a možda i najstariji sportski kolektiv koji se u gradu održao do danas. Iznedrio je mnoge vrhunske strelce i legende kragujevačkog streljaštva kao sto su Stevan Pletikosić i paraolimpijac Dragan Ristić. Kvalitetnim radom imaju i svetlu budućnost, nasleđe u talentovanim mladim strelcima, kaže Milutin.
Milutin se profesionalno i veoma uspešno bavi streljaštvom već dve decenije, a uskoro će, uz svetski rekord i medalje koje poseduje, pridodati i "titulu" profesora fizičke kulture. Streljaštvo je danas njegov život, a počelo je kao ljubav na prvi pogled, na sajmu oružja, gde je bio oduševljen štandom Streljačkog kluba Čika Mata. Tu su deca mogla da se oprobaju u pucanju, a Milutina je vazdušna puška toliko očarala da je odmah odatle otišao po člansku kartu u klub. Ta energija drži ga i danas.
Trener je u njemu video potencijal za bavljenje tim specifičnim sportom za kojim ne posegne baš mnogo mališana. Milutin, kasnije i sam trener, zna da nam objasni šta je specifično, šta je "ono nešto" što pravi razliku na vatrenoj liniji odakle se i promašaj manji od traga uboda hemijskom olovkom na papir smatra velikom greškom. Visoko izražena individualnost je preduslov. "Najveći izazov je što se boriš uvek sam protiv sebe, ni sudija, ni protivnik, ni trener, niko ne utiče na tvoj rezultat sem tebe. Na vatrenoj liniji si sam sa puškom, svaki uspeh ili neuspeh su tvoji, ti si knjiga iz koje učiš. Na vatrenoj liniji moraš da poseduješ znanje tehničku, taktučku i psihološku stabilnost. Tvoje oružje je u tebi", objašnjava Milutin. Staloženost, odmerenost, promišljenost, odlike su koje krase dobrog strelca. Navežbani pokreti, kako se zauzima stav ili puni puška, nisu nešto o čemu strelac misli pred gađanje, već nalaženje prave doze između znanja i tehnike i psihološke stabilnosti, a naš sagovornik kaže da bi prevedeno u brojke odnos bio 40 prema 60. Izuzetno precizan sport traži istu takvu koncentarciju. Milutin važi za strelca koji brzo gađa, njegova je taktika da pripremu obavi relativno brzo, ne bez razloga. Objašnjava da su to kritični momenti kada podsvest lako može da uzme prevlast nad čovekom, da isplivaju nepotrebne misli... Zato je veoma bitna stabilnost u svim drugim oblastima života. Kada se oženio, napravio je, kaže, možda jedan od svojih najvećih sportskih pomaka. Tim činom dobio je mir koji je donela porodica.
Rezultati su brzo počeli da prijaju. Višestruki je prvak države u svim kategorijama. Iza sebe ima četiri medalje na svetskim kupovima i Mali kristalni globus sa finala Svetskog kupa. Iz razgovora sa Milutinom saznali smo da se u streljaštvu tempiranje forme prati Olimpijske igre, kako se one približavaju, pripreme i takmičenja su intenzivniji, a godina posle OI, kao sada, donosi nešto rasterećeniji raspored i više vremena za ostale aktivnosti. Debitanstski nastup na OI završio je na 12. mestu, a tim rezultatom nije oduševljen. OI su san svakog sportiste, a naročito individualaca poput strelaca. "Veliki je izazov, mnogo konstantnog učenja, hiljadu uspona i padova, psiholoških zamki. Nisam baš zadovoljan rezultatom, ali iz svega može da se izvuče nešto pozitivno i glavni utisak je da sam stekao neprocenjivo iskustvo koje će biti moja snaga za naredno takmičenje", kaže Milutin. Odnedavno, svrstao se u elitno društvo - svega dva odsto sportista koji uspeju da se domognu nekog svetskog rekorda. U Gabali je na Svetskom kupu izjednačio svetski rekord finala upucavši 250,9 krugova. Ponosan je što je deo miks tima, discipline koju će gledaoci OI prvi put pratiti na narednom takmičenju. Sa Andreom Arsović iz Partizana nosi titulu trostrukih prvaka u disciplini koja postoji tri godine. Milutin očekuje da muško-ženski timovi unesu svežinu u streljaštvo i popularizuju ga. Zanimljivo mu je i to što miks sada menja dinamiku na koju je navikao jedan strelac individualac.
Ipak, ne nižu se u sportskoj karijeri rezultati tek tako, kako to statistika lako svede. Prelaz iz juniorskog u seniorski period za Milutina je bio prelomnica, a dvadesete godine kada su mladi ljudi generalno na životnim raskrsnicama. Traganje za samim sobom, preispitivanja, kretanje za nekim drugačijim izazovima, 2005. godine udaljili su našeg sagovornika od vatrene linije. Postao je komercijalista pivarske industrije Carlsberg. Rad na pozicioniranju brenda u tom trenutku je za maldog čoveka bio posao iz snova, upoznao je kompletnu kragujevačku čaršiju, ugostitelje i goste, najrazličitije tipove ljudi i, kako kaže, prikupio iskustva za lično usavršavanje koja su mu koristila i u sportu. Međutim, vozeći službeni automobil, uvek je, otvorenih očiju, sanjao nešto drugo - sebe kako gađa vazdušnom puškom. Klub ga je 2009. pozvao da pomogne ekipi Čika Mate da nastupi na državnom ptvenstvu u Pirotu i oberučke je prihvatio. Ostvario je najbolji rezultat karijere iako tri godine nije gađao, doneli su ga, kaže, treninzi koje je svakog dana držao sebi u mislima. Tada je okončana kriza identiteta - znao je da će se aposlutno posvetiti streljaštvu.
Uspehe Milutin slavi sa porodicom i prijateljima, koji su najveća podrška i u onim manje lepim trenucima, poput razdvojenosti, stalnog odsustva... Kaže da mu je neprocenjivo razumevanje supruge Ane, koja je bila pofesionalna sportistkinja. Kao takva, ona zna koliko je za sportistu dragocena i iskrena kritika, a i disciplina, pa je Ana ponekad veoma stroga kada bi Milutin, kao neko ko radi bez trenera, možda malo i zabušavao. Porodična družina sada ima malo više vremena za sebe. Milutin, koji ne može da nadoknadi momente kada nije bio tu dok je ćerkica Vida napravila neke gafove tada i nikad više, svaki slobodan trenutak posvećuje njima dvema. Trude se da Vidi usade ljubav prema prirodi i zdravom životu, vole da vikendom odu na Zlatibor, Taru... Hobi mu je druženje, kafenisanje sa prijateljima. Društvo ima i svoj kutak, kafanu Raskućin, čiji je jedan od osnivača naš sagovornik. "To je prelepa drugarska priča, najiskreniji oblik druženja koji postoji među nas sedmoro", kaže Milutin. Ljubitelj je fitnesa, a družina za ove aktivnsoti pomalo upada u oči, jer vežba u ženskoj teretani, gde ipak pobere sve simpatije. Aerobne treninge usmerene ka streljaštvu radi sa kondicionim trenerom Dejanom, a pojačanje u ovoj manjini je i Stevan Jovanović. Mada ga zovu "čovek kontolisana emocija", ima i on svoje momente kada se opusti, pa se čak i lati mikrofona. Voli da zapeva pesmu koju je nekom prilikom slučajno čuo i iz šale mu je postala beskrajno simpatična - "Kosi tata, kosim ja, kosićemo obadva". Da li mu pevanje leži, najbolje će vam reći gosti koje otera iz kafane, ili oni koji ostanu da ga, uz mnogo smeha, podrže u pevačkim ambicijama. Međutim, od kad ga je par ljudi na ulici oslovilo kao "onog što peva onu pesmu", rešio je da bustavi ovu tradiciju, kaže, više mu prija da ga prepoznaju kao strelca, nego kao pevača.
