Intervju: NIKOLA VRUĆINIĆ - Novac se ne zarađuje na ruke, nego na mozak

Subota, 10 Februar 2018 13:00Autor: Jovana Mladenović

Kragujevčanin Nikola Vrućinić ima 34 godine i niz uspešnih poslovnih projekata. Počeo je kao frizer i uvoznik kose. Suvlasnik je jednog od najvećih privatnih energetskih objekata u zemlji, solarne elektrane "Solaris", idejni je tvorac i osnivač Energetskog portala Srbije, kao i firme “Sava building”, koja je sagradila  Mikro tržnicu “Sava” na Aerodromu, u okviru koje je otvorio i najveće privatno obdanište u Srbiji “Aviončić”. Kroz nekoliko projekata poslednjih godina u srpsku privredu je investirao više od 6 miliona evra.

Veoma si mlad, a baviš se velikim i ozbiljnim poslovima. Još od tinejdžerskog perioda znaju te kao nekog ko uvek želi više. Kako je počeo tvoj razvojni put od srednjoškolca koji radi, do preduzetnika sa zavidnom biografijom? 

- Išao sam u ekonomsku školu i sve vreme radio u studiju "Skandal" kao frizer, ali sam video da od toga ne može da se napravi ozbiljan novac. Registrovao sam firmu "Skandal Group" i uvozio kosu u to vreme kada je taj biznis ovde bio još u povoju. Obučavao sam salone na Balkanu i od toga napravio ozbiljnu priču. Međutim, moji poslovni apetiti ni time nisu bili zadovoljeni. Video sam da imam potencijala za nešto više i krenuo sam da izučavam pravila igre za velike dečake. Inspirisale su me karijere uspešnih ljudi i shvatio sam da se novac zarađuje na mozak, a ne na ruke i da novac treba da radi za mene, a ne ja za njega.

Na tom zaključku izgradio si svoju poslovnu filozofiju. Pojasni nam je.

- Mladi moraju da definišu svoje ciljeve i put kojim žele da idu. Uvek razmišljam tako da želim da budem najveći, najbolji, prvi... Moji ciljevi su ekološki - ne ugrožavati druge i ne ogrešiti se o njih; ići svojim putem. Kreativan sam. Ne zalazim u ideje koje su kreirali drugi, već ih stvaram sam. Svaku profesiju boji ličnost, a ako radiš srcem i rezultati će doći. Moje je da postavim dobar sistem koji posle funkcioniše uz rukovođenje kvalitetnog kadra, dok ja imam dosta slobodnog vremena. Svi uspešni ljudi operativno ne rade mnogo i imaju vremena za sve, nakon što postave taj dobar temelj.

U delatnostima si koje nemaju veze jedna sa drugom. Kako si iz frizerskog salona stigao do energetike? 

- Uvek sam želeo proizvod, odnosno uslugu, koje koristi mnogo ljudi, a od mene ne zahtevaju mnogo operativnog vremena i davanja kad se postavi sistem. Zainteresovao sam se za energetiku, popularan vid investiranja. Obnovljivi izvori energije su bili veliki potencijal, a biće i u budućnosti. Država je u to dosta ulagala. Doneo sam odluku kako će da izgleda moj razvojni put i krenuo u realizaciju, sa prijateljima i partnerima Milošem Kostićem, konsultantom IBRD, i Sašom Nenadovićem, vlasnikom štamparije "Grafostil". Tako je nastao jedan od najvećih privatnih energetskih objekata u zemlji, solarna elektrana "Solaris" ("Solaris 1" i "Solaris 2"), u koju je uloženo oko tri miliona evra.

Kada je reč o obnovljivim izvorima energije, u tom trenutku i sistemu i vama kao pojedincima možemo pripisati status pionira. Kakva je bila poslovna klima? 

- Država je uslovljena da 21 odsto u energetskom sistemu mora da bude iz obnovljivih izvora. U tu priču ušli smo pionirski i prvi dobili status povlašćenog proizvođača energije iz obnovljivih izvora. Od 6 megavata u zemlji, naša su 2. Tada je vladala neverica, nepoverenje, nijedna banka isprva nije bila raspoložena za saradnju i uvek su se tražile nove i nove garancije. Sada imamo dozvole za još 2 megavata, samo čekamo stav države da li želi dalje da stimuliše taj vid ulaganja. Uvek razmišljamo dva, tri koraka unapred.

Idejni si tvorac i osnivač Energetskog portala Srbije, medija specijalizovanog za oblast energetike i održivog razvoja. Zašto si pokrenuo taj projekat?

- Portal postoji da bi promovisao taj vid ulaganja i biznisa, mali je vodič za investitore u funkciji podizanja ekološke svesti i promocije isplativostu ulaganja u taj vid projekata. Portal je najozbiljniji na nivou bivše Jugoslavije. Dodeljujemo i godišnje nagrade onima koji zabeleže postignuća u toj oblasti. Taj posao sam sada prepustio partneru iz projektanstkog biroa CEFOR.

Potenciraš na kreativnosti i inovativnosti. To si praktično pokazao izgradnjom Mikrotržnice "Sava" na Aerodromu. Šta si želeo da postigneš ulaskom u građevinarstvo?

- Mlad sam i neću da stanem. Disperzija kapitala iz energetike u nekretnine bila je dobra ideja. Hteo sam da pokažem da građevinarstvom u Kragujevcu možeš da se baviš na drugačiji način. Tome je prethodila ozbiljna studija na kojoj je postavljen plan. Ne mogu ja da gradim nešto samo zato što mi je tako došlo i onako kako ja želim, već moram konkretnom tržištu da pružim ono što mu je zaista potrebno. Tako sam osnovao firmu "Sava building" koja je sagradila mikro tržnicu. 

Izgradnja mikro tržnice "Sava" izazvala je burne reakcije, ali i postavila rekorde i opravdala činjenicu da je tu najskuplji kvadrat u Kragujevcu ikada. Na kakav otpor si nailazio u sprovođenju ove ideje i kako je tvoje samopouzdanje pobedilo?

- Tržište smo istraživali dve godine metodom tajanstvenog kupca. Hteo sam da ljudima u ovom delu grada olakšam život, pružim ono što im je zaista potrebno, nedostaje im, ili je manje zastupljeno. Još u projektovanju su precizirane delatnosti koje će se nalaziti u objektu, video sam ljude koje želim da dovedem, uspešne kragujevačke firme, njima je prvo ponuđen prostor. Interesantno za ovu lokaciju je da je u "Savi" najskuplje prodavani kvadrat u Kragujevcu ikada, čak 3240 evra. To je isprva naišlo na veliki otpor, na komentare da to nije Knez Mihailova, da sam lud, da na Aerodromu već svega ima. Ljudi su pričali o ceni, a ja o tome šta će dobiti na osnovu frekventnosti potrošača i pazara. Bili smo sigurni u svoje istraživanje i ponosni na njega. Ponudili smo kupcima da dobiju lokal i narednih par godina da firma bude partner dok od pazara otplaćuju prostor kroz određeni procenat. Ipak, svi su se odlučili da plate. Za "Savu" je bio odobren kredit koji nismo ni povukli. Naš kredibilitet, odnosno poverenje kupaca izraženo kroz avansne upate, isfinansirali su ceo projekat. 

U mikro tržnicu "Sava" smestio si i najveće i najmodernije privatno obdanište u Srbiji kojim si takođe pomerio granice. Kako si se odlučio da otvoriš vrtić?

- Dugogodišnji problem u Kragujevcu je nedostatak mesta za inkluziju dece u predškolsko, zbog čega sada grad i subvencioniše boravak dece u privatnim vrtićima. To je otvorilo prostor za investiranje u jednu zdravu priču. Biti pionir, najbolji, najveći i tu su bile ideje vodilje. Postoje veći sistemi, ali pojedinačno, "Aviončić" je najveće i najmodernije privatno obdanište u Srbiji sa 300 upisane dece, uz subvenciju grada za 260. Ministarstvo prosvete rigorozno je po pitanju uslova koji se moraju ispuniti, ali se i "gleda kroz prste", pa deca uglavnom provode vreme u skučenim, modifikovanim prostorijama. U odnosu na "Aviončić", vidi se koliko drugi u gradu ne ispunjavaju uslove, pa čak i šire - imate po jedan objekat u Beogradu i Novom Sadu koji zadovoljavaju sve standarde. Primera radi, navešću samo neke - imamo 10 kubika vazduha po detetu, to se konstantno meri, osam promena vazduha u sat vremena, podloga po kojoj se deca kreću je antibakterijska. Imamo našu kuhinju, pratimo HASAP standard u upravljanju kvalitetom namirnica. Tu su besplatne školice, radionice, edukacije... Bilo je prigovora da nemamo dvorište, ali to upravo rešavamo sređivanjem igrališta. 

Mikro tržnica "Sava" prostire se na 2.400 kvadrata korisne površine. U prizemlju je 12 lokala. U veliki deo prostora, čak 1.200 kvadrata, smešten je "Aviončić".

Najavljuješ da se ni ovde ne zaustavljaš. Kakve bismo investicije dalje mogli da očekujemo od tebe?

- Ostajem u energetici i građevinastvu, ali krećem i u IT sektor i poljoprivredu. To su oblasti budućnosti, to je igralište za velike dečake. Takođe, imam u planu otvaranje novih vrtića poput "Aviončića". 

Koji savet bi dao mladim ljudima koji kreću u privatni biznis?

- Savet je da sanjaju velike snove, da ulažu u svoje zanje, da imaju širinu i fleksibilnost, da veruju u to da čak i ako niko pre njih nije uspeo da ostvai određeni cilj, oni mogu. Mladima nedostaje ideja i kreativnosti. Najveći resurs nije novac, on se na kraju ispostavi kao najmanji problem, već su to samopouzdanje, vera, energija, stopostotna fokusiranost na ono što se radi, lideri to uvek imaju. Treba znati da je sve proces, da ništa ne dolazi preko noći i ne otvarati prostor za sumnju u sebe. Samo rezultat govori o čoveku, lako je biti kafanski retoričar.

Na listi si "50 najmoćnijih u Kragujevcu", po izboru našeg portala, a koja postoji sa ciljem da promoviše preduzetnički duh. Kako to komentarišeš i da li misliš da okruženju svojim stavovima "bodeš oči"?

- Bodem oči? Odlično! Meni je to veliki pokretač. Imam takmičarski duh, otvoreno ulazim u nadmetanje, nemam barijere. Prija mi što sam se našao na pomenutoj listi, još ću vam dati razloga da budem tu. 

Najnovije vesti iz ove kategorije