Predrag Lambaša: Trkanje nije ludost, nego znanje; daš sve od sebe i uzmeš sve od auta

Nedelja, 13 Avgust 2017 12:15Autor: Jovana Mladenović

Kragujevčanin Predrag Lambaša je profesionalni trkač, vozač uvek zanimljivog Yuga u popularnoj klasi Hibrid, petostruki uzastopni šampion na brdskim stazama, vlasnik Zlatne kacige, šampion kružnih staza...

Iako je uz trkanje odrastao, s obzirom na to da mu je otac takođe profesionalno vozio auto trke, Predrag je na stazu supio relaivno kasno, 2010. godine, u svojoj 33. Nekada izuzetno popularan sport u staroj Jugoslaviji, podelio je sudbinu podneblja i krizna dešavanja su ga na neko vreme potisnula. To je skup sport, ali sve više ponovo dobija na popularnosti i kola su sve pristupačnija, objašnjava naš sagovornik. Za svoju prvu trku, Lambaša je pozajmio auto i odmah ga je lepo krenulo - osvojio je treće mesto, što je za debitanta bio odličan rezultat. Kad je kupio svog "Jugića", počeo je paralelno da vozi kružne i brdske trke. Svaka, kaže Predrag, ima svoju draž. Na brdima si uvek na ivici svega, od podnožja do vrha može mnogo toga da se desi, a svaka greška košta. Uprkos adrenalinu koji te neminovno "pukne", potrebna je maksimalna koncentracija i razmišljanje o svakom milimeru rute, za takve staze brzina od 170 kilometara na čas nije nimalo naivna. Kružne staze imaju neku svoju draž, nose tu dozu Jugonostalgije... 

Najlepše su trke gde je svaki auto približno isti, pa na stazi dolazi do izražaja umešnost vozača. Kad se to spoji sa popularnošću koja oduvek prati Yuga, jasno je što je klasa Hibrid prava poslastica za sve ljubitelje trkanja i što svi čekaju taj trenutak da "jugići" krenu u nadmetanje. Na stazi je uvek zbrka, frka, sve puca, otpadaju branici, automobili se "češu" jedni o druge, to je ono što publika voli da vidi. 

Ma koliko bio isti, svaki auto, ipak, ima nešto svoje. "Ono nešto", tu sitnicu koja pravi razliku na stazi, Predrag traži danima i danima posvećenim pravljenju trkačkog auta. Oko kola se stalno nešto čačka, kaže on. Homologacija auta podrazumeva da svaki deo ima propisane mere, težinu, velika preciznost je u pitanju.  Komplikovano je naći balans između toga i nečeg samo tvog što smatraš da će ti biti adut na stazi. Radiš, sklapaš, misliš to je to, a onda odeš na test i razočaraš se, shvatiš da od toga nema ništa i sve kreće ispočetka, priča naš sagovornik. Uz to, Yugo je kvarljiv auto, dobri delovi se teško nalaze, a cena znatno raste kad se pojavi neko ko ih traži za sklapanje trkačkog auta. 

 

"Trkanje nije ludost nego znanje, malo hrabrosti i mnogo osećaja za to šta auto može. Recept za uspeh je da daš sve od sebe i uzmeš sve od auta", objašnjava nam Lambaša svoju sportsku filozofiju. Vozači koji se trude da "ulove" onaj neki hiljaditi deo sekunde koji može da donese prevagu, uvek su na krajnjim granicama psihološke napregnuosti, ali makar na bezbednost ne moraju da misle. Oprema je strogo propisana, proverena, a Lambaša ovu priliku koristi da apeluje na sve one koji imaju trkačke ambicije da svoje bravure ne testiraju po ulicama nego dođu na neku stazu, upravo u cilju bezbednosti. Profesionalni vozači su i u akcijama koje propagiraju bezbednu vožnju, poput one u kojoj je Predrag sada, u organizaciji FIA, Međunarodne automobilske federacije. 

Lambaša na stazi ne bi bio bez pomoći prijatelja i sponzora. Glavni je slovenačka naftna industrija Petrol, tu su i Grafostil, Sloga construction, RevoChip, Galfer i dosta prijatelja koji znaju koliko mu trke znače. Stalni član u njegovom timu je brat, a uvek je tu i neko od drugara.

U svemu ovome, Predrag se za sada odlično snalazi. Trenutno vozi za AMSK KV Racing Team, jer grad Kragujevac i njegovi čelnici nisu u skorije vreme pokazali sluha za ovaj sport, aiko su imali šampione u klupskoj i pojedinačnoj kategoriji. U Kraljevu, stvari su znatno drugačije. Tome možda doprinosi i staza u Beranovcu, vojni poligon gde se održavaju trke, dosta je publike, dobro je medisjki pokriveno... Od individualnih uspeha, Predrag se za sada može pohvaliti osvajanjem 5 uzastopnih titula šampiona na brdskim stazama, zbog čega je i ponosni vlasnik Zlatne kacige, izuzetnog priznanja u ovom sportu. Na kružnim trkama ima jednu šampionsku titulu i nekoliko drugih i trećih mesta. Radi u nadi da će stići i do Dijamantske kacige, najveće nagrade u automobilskom sportu. 

Trkački vikend obično traje tri dana, a čim se završi, gomila posla čeka na vozilu, da se dotera za narednu trku. Iz nedelje u nedelju je tako, pa je Predrag svestan da zbog toga trpi njegova porodica. Zato je tokom pauze u takmičenjima, kao sada, potpuno posvećen kući, gde su supruga Bojana i mali četvorogodišnji radoznalac, sin Filip, koji je ipak već veliki poznavalac trkanja. "Sve zna, kakav je čiji auto, kako ko vozi, voli da sedne u moj", kaže Lambaša, inače skijaš iz hobija.  

 

 


 

Najnovije vesti iz ove kategorije