Radio uživo
Dr Smilja Banković uskoro će proslaviti pune četiri decenije u lekarskoj ordinaciji, tokom kojih je, radeći najradije sa najmlađima, postala omiljeni lekar mališana u Kragujevcu i njihovih roditelja, koji je ne doživljavaju lekarom već daleko više od toga - pomoćnikom u odrastanju.
U lekarskoj praksi je 39 godina, deceniju je provela u dečjem dispanzeru, 11 godina u porodilištu i već 18 je u privatnoj praksi, u svojoj pedijatrijsko - neonatološkoj ordinaciji. Njeni prvi pacijenti sada su u četrdesetima i dovode kod nje svoju decu. Smilja kaže da kroz medicinu ispoljava ono iskonsko u sebi, pravu sospstvenu prirodu, pruža celu sebe i mnogo dobija od svojih pacijenata. Sa decom i roditeljima ima odličnu komunikaciju, a najbolje se, po sosptvenom priznanju, razume sa bebama, koje iako ne mogu da se izraze rečima, zapravo sve govore pogledom, pokretima, osmehom ili plačom. Kroz sve to ona "pročita" i bebin karakter i smatra da se već tada vidi kakav će neko biti i kad odraste, što joj istinitim često posle nekoliko godina priznaju roditelji koji se čude koliko je pogodila narav novorođenčadi.
Naša sagovornica naglašava da joj je drago što u privatnoj praksi može da rasporedi vreme koje provede sa pacijentima onako kako ona želi. Od oko sat vremena koliko posveti svakome, pregled mališana je samo deo, a najčešće daleko više vremena provede u razgovoru sa roditeljima. Važno joj je, kaže, da ih edukuje, da im objasni da dečje bolesti nisu strašne, da se moraju preležati, a neke su i poželjne, da ih pripremi na ono što će doći, smiri i oslobodi strahova, uputi na prave informacije. Uvek se zalaže za što prirodnije lečenje, a medikamenti dolaze na red samo kad mora. Svako dete posmatra individualno, kaže da treba sinhronizovati prirodu sa prirodom svakog deteta ponaosob i da tek iz toga dolaze pravi rezultati lečenja. Odavno je uvidela da je za sve ovo dvokratno radno vreme najprikladnije, odredila ga je prema tome kada roditelji najviše dovode decu u skladu sa njihovim obavezama i, mada nije jednostavno i ume da bude naporno jer joj oduzima slobodno vreme za njene obaveze van ordinacije, nije joj teško, sama je tako odlučila i ne žali se. Smilja kaže da je "krajičkom uha" uvek na oprezu, čak i kada spava, uvek je dostupna i spremna da pomogne. Ona čak ni ne nosi belu uniformu, već šarenu, oslikanu animiranim likovima, takva je i ordinacija, pa mališani nemaju utisak da su došli kod lekara, nego čak i sami traže da idu kod njihove Smilje i onda kada ih ništa ne boli.
Kad nije u ordinaciji, Smilja je često u vikendici na jezeru u Šumaricama, za koje je vezana oduvek, nekada je tamo spremala ispite, tamo su odrastala njena deca. Puno šeta i uživa u odlascima na selo. Voli da se bavi biljkama i sitnim poljoprivrednim radovima, voćnjakom, vinogradom iz kog dobija i domaće vino koje pravi sa sestrom i decom, sprema zimnicu. Čitanje je takođe nešto što je ispunjava, ali je pomalo grize savest kada se posveti lepim knjigama umesto stručnoj literaturi. Dosta polaže u stručna usavršavanja, edukacije, praćenje svih aktuelnosti iz struke, a lepe knjige, kaže, radije ostavlja za dane kada više ne bude radila. Odlasci na seminare su prilika da se poseti i neko zanimljivo mesto, a voli i putovanja generalno. Nekada je bila daleko aktivnija, poznata kao strastveni ljubitelj skijanja i dobra skijašica. Voli ljude, druženja, razgovore. Na ulici je zaustavljaju roditelji čije mališane leči, deca joj se zatrče u zagrljaj, ona ih pomazi, izljubi, kaže da uvek uračuna malo vremena za to kada pravi procene koliko joj je potrebno da negde stigne.
