Radio uživo
Kragujevčanin Stefan Vukmirović jedan je od tek nekolicine fudbalera sa naših prostora koji igra u Maleziji. Pre nastupa za Kuantan FA igrao je za brojne srpske klubove, a jednu njegovu majstoriju svojevremeno sportski novinari su nazvali "golčinom a la Mesi" o kojoj se dugo pričalo.
Sa Stefanom smo razgovarali tokom pauze u polusezoni koju je provodio u rodnom gradu i nekim drugim omiljenim mestima po Srbiji.
Profesionalni fudbaler je od svoje 18. godine, a trenira od 7. Za to vreme dosta dresova uvrstio je u svoju kolekciju klubova u kojima je igrao. Počeo je sa omladincima Šumadije, Čukaričkog i Radničkog, a profesionalnu karijeru gradio u BASK-u, Jagodini, užičkom Jedinstvu, kruševačkom Napretku, užičkoj Slobodi u dva navrata, Radniku iz Surdulice, čačanskom Borcu i klubu Kuantan FA iz istoimenog malezijskog grada. Fudbal voli najviše na svetu i ne zna da kako bi se snašao u nekoj drugoj profesiji, ali se nada da će tokom karijere zaraditi dovoljno da teren zameni nekim privatnim biznisom.
Nastup za popularni klub malezijske Premijer lige Stefanu veoma prija, ali život na obali nije baš po njegovom ukusu. Iako bi većina nas sve dala da svakodnevno može da se izležava na prelepoj egzotičnoj plaži, ironija se postarala za to da naš sagovornik ne voli more, koje mu je iz stana gotovo na dohvat ruke, pa je jedva čekao da leto provede u Srbiji. Najteže je privići se na klimu, stalno je više od 35 stepeni, velika je vlažnost vazduha. Ipak, kaže da se na sve to brzo i navikao, dok je sa hranom ipak bilo malo teže, zapravo, na to se ni nije privikao. Mnogo soseva, pirinča koji se jede uz svaki obrok, veoma ljutih začina, nisu po njegovom ukusu, a još se i sve to jede rukama.
Uslovi za fudbal u Maleziji su neverovatni, kaže Stefan. Ovaj sport dosta se prati, na stadionima je po nekoliko desetina hiljada ljudi i ozbiljno se primiče hokeju na travi koji je tamo broj jedan. Odgovara mu što se trenira jednom dnevno u fenomenalnim uslovima, nije toliko strogo kao po Evropi, finansije su dobre. Uz sve to može da se uklopi lep život, a opet si profesionalni sportista. U klubu društvo mu pravi Ljubo Baranin, sa kojim je, kaže Stefan, sve lakše, kad imaš nekog svog, jer našim igračima nije svojstveno da nastupaju u Aziji. Stranci u klubu, njih četvorica, među kojima su Koreanac i Japanac, drže se zajedno, a lokalce spaja kultura življenja, oni su porodični ljudi i uglavnom provode vreme u kućnoj varijanti. Stefanova ekipica, sa druge strane, slobodno vreme troši po tržnim centrima, bazenima, na kafama, ili obilasku glavnog grada Kuala Lumpura.
Marta 2015. godine Stefanov gol za Radnik, protiv Kolubare, bila je glavna senzacija u medijima, dokazao je da i Prva liga Srbije ima svog Mesija. Do gola ga je delilo 35 metara, a na tom putu majstorski je prošao čak petoricu igrača. Ljubitelji fudbala danima su se sladili "golčinom a la Mesi", kako su mediji prozvali Stefanov potez.
Stefan je odavno navikao da dosta vremena provodi razdvojen od svojih i života u Kragujevcu, a kada nije tu, grad mu nedostaje najviše u trenucima kada ga zovu drugari iz noćnog provoda. Međutim, ni tokom boravka u Kragujevcu ne smiruje ga kućna atmosfera. Voli da zasedne negde i da provede ceo dan na kafama sa društvom koje se smenjuje, navikao je i da jede van kuće, a najviše od svega ipak voli da ode na Zlatibor, koji je njegova omiljena destinacija u Srbiji.
