Radio uživo
Kragujevčanin Vladimir Radović je fizioterapeut zlatnih vaterpolista sa kojima je osvojio istorijsku medalju na nedavno završenoj Olimpijadi u Riju, glavni je fizioterapeut VF physical tima u ambulanti koju drži sa prijateljem Filipom Filipovićem i "Gazda" jedne kafane koja se seli tamo gde je mala ekipa odabranih, najvećih na svetu.
U poslu je 10 godina koje je uglavnom proveo radeći sa sportistima, najpre kao fizioterapeut u Rukometnom klubu Radnički, kadetskoj i juniorskoj rukometnoj reprezentaciji, sarađivao je sa košarkašima Radničkog koje je predvodio Muta Nikolić, a sada je njegova ambulanta na raspolaganju Radničkom 1950, bio je tu i za vaterpoliste Radničkog, pratio pojedine olimpijce na takmičenjima i stigao do vaterpolo reprezentacije.
Provodeći vreme sa sportistima uvek je bio u prilici da oseti delić sna koji svi imaju - učešće na Olimpijadi kao vrhunski cilj kome svi teže. I Vlada je, kaže, sanjao da ode, ali nije sanjao da će se vratiti u ovakvom stilu. "Šetaš sa najboljim sportistima na planeti, jedeš sa njima u Olimpijskom selu, družiš se i vratiš se sa zlatom oko vrata. Neko snove sanja, a neko ih živi", kaže i priznaje da ga euforija još uvek nije sasvim napustila.
Dok većina nas, gledajući utakmice, ne obraća previše pažnje na one iz tima koji ne barataju loptom i ne dajemo im baš najjače aplauze iščekujući naše heroje sa terena ili iz bazena, igračima su ljudi poput Vladimira uvek na pameti. Vrhunski sportisti posvećeni su svakom, i najsitnijem detalju koji utiče na njihovu igru, a povrede su daleko od tih sitnica, one su izuzetno važne. Najbolji marketing za jednog fizioterapeuta je preporuka, a reklama uspeh sportiste koji je se oporavio. Tako je Vlada stigao i do vaterpolo reprezentacije, dobio poziv da se oproba i vidi može li da se uklopi, i ostao, najpre kao drugi, a ubrzo i kao glavni fizioterapeut. Od tada su prošli devet takmičenja i osvojili devet zlata! U međuvremenu, svi su maštali o tome da na grudima vide olimpijsku medalju.
"Biti deo tima sa takvim ljudima je čast i privilegija, to nije samo sportska ekipa, nego složna porodica, igrači i stručni štab su kao jedno. To su veličine koje znaju da se nose sa dobrim i lošim trenucima, nikad se ne traži krivac nego rešenje. Teških momenata, na sreću, nije bilo mnogo od kada sam u reprezentaciji, a i kada nije krenulo kako treba, završilo se najbolje moguće", objašnjava Vlada.
Tokom EP u Budimpešti pre dve godine, na ostrvu Margaret gde su boravili naši vaterpolisti, Vlada je postao Gazda u reprezentaciji. Kod njega u sobi bio je postavljen aparat za kafu, spontano su krenula okupljanja baš tu i nastalao je kafe bar "Šumadijski orah", čiji je gazda bio Vladimir, a i pojedini igrači su imali funkcije, poput menadžera Rađena, kasnije Ćuka. Od tada, gde god da su igrali, selila se i tabla sa nazivom kafane, koja je uvek bila mesto za druženje, podizanje atmosfere, opuštanje i, naravno, slušala se muzika. Jednom je gazda pustio Radio Stari Grad i niko posle nije dao da se u "Šumadijskom orahu" menja kragujevački radio. Nadimak Gazda od tada ga svuda prati, pa su ga na Olimpijadi čak i drugi sportisti mimo našeg tima znali po njemu i tako ga zvali.
Radeći već deceniju sa sportistima, mnogi od njih Vladi su postali prijatelji. Mnogo je onih koji, ma gde igrali, u srpskim klubovima ili inostranstvu, dolaze kod njega. Zato gde god otputuje, a putovanja su mu sastavni deo posla,ima nekog svog. Jedan od njih je i Filip Filipović koji je bio zadovoljan kako ga je Vlada jednom "sredio" nakon povrede, nastavio redovno da sarađuje sa njim, postao i porodični prijatelj. Poslovnom i prijateljskom odnosu 2013. godine pridodat je i partnerski - otvorili su ambulantu VF physical, zaključivši da je Kragujevcu potrebno takvo mesto, gde se, počev od stručnosti tima koji Vlada predvodi, aparature i koncepta rada, može naći samo najbolje od najboljeg što postoji. Svaki čovek kome pomogne, svako iskustvo iz kog se izvuče ono što će zatim i drugima biti lek, Vladi, kako kaže, daju krila i motiv su više za dalji rad.
Ambulanta je postala mesto gde Vlada provodi najveći deo dana kada je u Kragujevcu, posao je uzurpirao njegov život, pa slobodnog vremena ima jako malo, a baterije puni kada je s porodicom i prijateljima. Taman kada ga malo izmori svakodnevnica u rodnom gradu, na red dođu dani koje provodi sa reprezentacijom, na okupljanjima, pripremama, takmičenjima, pa mu dinamika koju donose promena sredine i putovanja prija.
