Vladimir Vukosavljević Vukas: Pravi najbolju Karađorđevu u gradu, uživa u adrenalinu na dva točka

Vladimira Vukosavljevića uglavnom znate po nadimku Vukas, kako se zove i brza hrana čiji je vlasnik. Strastveni hobi su mu motori i odlasci na trke Moto GP šampionata, a putovanja su prilika za male gurmanske avanture velikog ljubitelja sireva.

I pre brze hrane, koja ima dvodecenijsku tradiciju, Vukasovi su bili privatnici, još od početka pedesetih. U istom lokalu, kod Zastavinog solitera, gde se danas nalazi cvećara Vukas, nekada je bila prodavnica bižuterije. Ipak, najčuveniji je posao koji naš sagovornik vodi, brza hrana, na dobro poznatom mestu u centru, gde se mnogi gurmani kunu da baš tu jedu najbolju Karađurđevu u gradu, čuvenu pileću, ali ne manje hvaljene i ostale specijalitete. Da samo tradicija i dobar glas nisu dovoljni, priznaje Vukas kada se priseća da je svojevremeno malo zapostavio posao, ali se, srećom, na vreme trgao i radio duplo više da sve nadoknadi. Već 8 godina dobro se zna – Vukas je u 3. smeni, navikao je on, a navikle su i mušterije koje kod njega jedu. Smatra da je vernost onih koji se stalno vraćaju i poverenje novih koji stalno dolaze, zaslužio „filozofijom“ kojom se vodi u poslu – ono što ne bi jeo on, ne nudi ni drugima. Sada odbrojava dane do otvaranja nove brze hrane, odakle će se uglavnom razvoziti na kućne adrese, jer je mnogo onih koji „zapucaju“ iz različitih delova grada da bi jeli kod Vukasa.

Mnogo obaveza oko posla, ipak ga ne isključuje iz društvenog života. Svakodnevnica, kaže, prolazi ili u punom gasu, ili spava, dan je kratak, ali postiže sve. Ne zapostavlja izlaske, prijatelje, kafenisanja sa društvom u Bahusu... Najbolji odmor od svega i punjenje baterija je na trkačkim stazama, gde uživa u svom najstrastvenijem hobiju – motorima, bilo da vozi svoj ili prati trke Moto GP šampionata po Evropi. Vukas kaže da je bio veoma mali kada su počeli da ga privlače veliki motori, a s godinama je postao pravi adrenalinski zavisnik, ljubitelj ekstremnijih vožnji, ali samo na stazama gde za to ima dobre uslove. U brzini i tom, kako kaže, neopisivo dobrom osećaju, voli da uživa čak i pomalo sebično, jer ne praktikuje da na svom motoru vozi druge, već da društvo čine samo kolege vozači na svojim „mašinama“.

S obzirom na posao kojim se bavi, od njega se i očekuje razumevanje u hranu. Vukas kaže da je veliki gurman koji zna da spremi sve, ali se ipak ne upušta u neke ozbiljne kulinarske avanture. Obožava italijansku kuhinju, a sirevi su neprikosnoveni na vrhu liste omiljene hrane. Istraživanje novih ukusa najbolje je kada otputuje negde gde pronađe lokalnu pijacu i „izgubi se“ u carstvu sireva, naročito onih koje lokalci ne prave na veliko, već samo za one koji istisnki umeju da uživaju u tradicionalnoj proizvodnji.