Radio uživo
Ni po majčinoj želji da se zove Srećko, ni po prezimenu - nadimak Lucky dobio je u osnovnoj školi jer ga je, jednostavno, pratila sreća. Na Zoran Lazarević odazivao se verovatno samo na prozivci u vojsci. Lucky je DJ, fotograf, videograf, voditelj, organizator "svega i svačega", bodi pirser, bajker... Ljubitelj duge kose i brade, body arta, vlasnik više od 12 pirsinga i neko ko se zbog neobičnijeg izgleda u prošlosti neretko susretao sa raznoraznim pogledima u okruženju koje ga je smatralo čudnim samo zato što ima drugačija interesovanja.
"Sumnje" i nerazumevanje kod opštenarodnih masa počeo je da budi još u osnovnoj školi. Metal muzika, duga kosa, drugačija odeća, body art... Morao je ponekad da dokazuje da je on ista osoba kao i pre pirsinga, jer u vreme kada je bio "klinac" pojave poput njegove daleko su više uzbunjivale okruženje nego danas. Markirali su ga čak i nadimcima poput narkoman, a sa druge strane svi koji ga zaista poznaju, znaju da je aposlutni strejter i zagovornik takvog života.
Iskorak iz uobičajenog onda kada je Lucky bio tinejdžer zahtevao je dovijanje i kreativnost... Seća se kako je naterao majku da mu od nekoliko farmerica napravi jedne sa ogromnim džepovima s prednje strane. U njima je stalno držao ruke pa zaradio i povijeni stav. Majka je uvek bila njegov "saučesnik", bilo za prvo farbanje kose ili undercut, za pravljenje odeće koju je naš sagovornik šarao markerima, natpisima, pa i svojim nadimkom. Roditelji su ga generalno u svemu podržavali, mada su malo teže prihvatili prvi pirsing, naročito što je trebalo da znatno olakša njihov novčanik. U to vreme jedini studio je bio u Beogradu, a pirsing je koštao bezmalo ko cela plata. Ipak, odgovor "možeš samo da sanjaš" preokrenuo je u svoju korist posle višemesečnog ubeđivanja pa je '99. sa probušenom obrvom bio među troje, četvoro takvih u gradu. Ukućani nisu hteli da pričaju sa njim, društvo ga je čudno gledalo, ali su ga posle nekog vremena svi prihvatili, to je on, baš takav, i sada verovatno Luckyja niko ne bi mogao ni da zamisli drugačijeg. I drugi su počeli da traže da im on probuši obrvu, a i sam pirsing je postao učestalija pojava u društvu. Kada je posle par godina za tim počela pomama, Lucky je završio kurs za bodi pirsera i počeo time vrlo ozbiljno da se bavi.
Poznat je i kao, kako sam definiše, organizator svega i svačega, prvenstveno žurki koje je počeo da pravi sa Vukom i Jovanom u srednjoj školi. Iznajmljivali bi stan, ozvučenje, Luckyjevo je bilo da zove devojke i pušta muziku. Sa čuvene "202" na kasete je nasnimavao pesme koje je puštao, kasnije su došli CD-ovi, a miksovalo se sa dva računara... To su bili njegovi počeci kao DJ, pre dve decenije. Žurke su se "primile", pa kasnije prešle i u veći prostor, a posebnu draž je dalo to što su se na njima mešale generacije, dolazili su i Luckyjevi vršnjaci i profesori, tada kada je granica u godinama strogo delila ko gde izlazi. Žurke koje je posle samostalno organizovao imale su cilj da u što više lokala u gradu bude raznovrsnijih žanrova kao hardcore, reggae, rock. Prvi ozbiljan nastup kao DJ imao je uz DJ Pače, a DJ je ubrzo postao nerazdvojni prefiks uz njegov nadimak. Nekad je radio u novinarnici Metletvica u Gradskom domu, koja je bila izvorište razvoja alternativnog života u gradu, sa najboljim stranim časopisima, CD-ovima... Mada je u Domu omladine na papiru bio domar i noćni čuvar, realno je imao druge "funkcije" - vodio je programe, organizovao događaje, fotografisao, puštao muziku.
Oko fotogrfafije je počeo da petlja onda kada je to bio skup hobi, za vreme analognih fotoaparata, takozvani "idiot" bilo je njegovo prvo sredstvo za sprovođenje ideja na amaterskom nivou. Kada je kupio digitalni aparat, škljocao je za sebe, išao po svirkama, a posle nekog vremena je i ozbiljnije ušao u tu priču. Slikao je omote za kragujevačke bendove i njihove svirke. Sada je zvanični fotograf Arsenal i Šumadija festa, fotografiše sve velike muzičke događaje, festivale, prati neke bendove po nastupima, a bavi se i modnom fotografijom. Sa A.P.Modelsom sarađuje deset godina kao muzički urednik i jedan od članova žirija koji ocenjuje pokret, scenski nastup, ritmiku. Fotografija je prilika da dosta putuje, a neretko na motoru jer je bajker. Za našeg sagovornika fotografija je beleženje istorije, nekog trenutka danas možda nekome bitnog, nekome manje bitnog, koji će nekad možda biti važan, svedočiti o nekoj atmosferi, ljudima. Snimci ne moraju da budu ni najboljeg kvaliteta, smatra Lucky, svakako imaju neki smisao, ne materijalni, već društveni. Zato punog srca ustupi fotografije ako će one omogućiti da što više ljudi vidi da se nešto dešavalo. To mu je najveća satisfakcija, da njegovo delo živi i produžava život nekom događaju. Neke od njegovih fotografija Arsenal festa izložene su u Domu omladine i upravo u službi takve priče. Lucky je sada kao fotograf zaposlen u Informativnoj služni Skupštine grada.
Na Radio Kragujevcu Lucky je bio voditelj i novinar u informativi i imao tri svoje emisije muzičkog karaktera i o problemima mladih. Mada je pozvan da bude TV voditelj, iz programa je posle nekog vremena isključen zbog svog izgleda. Jedan je od autora emisije Megafon music u nezavisnoj produkciji, koja se i dalje aktivno snima u iščekivanju ponovnih emitovanja na televiziji. Cilj emisije je da predstavi kragujevačku rock scenu, a priča se posle nekog vremena proširila i na regionalni nivo. Povodom rođendana emisije održava se i Megafon Fest.
Lucky je član moto kluba Zadrugar, ali rado viđen i u vožnjama sa Smakom, Na dva točka, Srbi, Vukovi, ranije Čoperi i drugi, sigurno je, kaže, nekoga izostavio. To je možda malo neobično jer su moto zajednice uglavnom zatvorene. Na dva točka se kroz lepe avanture i druženje stiže i do drugih zemalja, poput Grčke, predela za sjajne fotografije i opuštanje. Koliko jezika znaš, toliko vrediš, kaže Lucky, što više obiđeš, to si bogatiji. Upoznavanjem drugačijih kultura, vera, običaja, postaješ i sam otvoreniji i tolerantniji, menjaš stavove, rasteš...
Saučesnik u svemu je verenica Marija Dejanović koja je i sama počela da fotografiše, pa su odlično spojili posao i uživanje i ona mu je generalno najveća podrška u svemu što radi. Aktivan je na društvenim mrežama, one su prozor u svet i voli da prezentuje sve što radi kako bi što više ljudi videlo šta se dešava, dobilo ideju za neko putovanje, odlazak na neki koncert...
Lucky danas voli sve što je njegov posao, jer radi sve ono što voli, a nekad nije uopšte ciljao na to, mislio je da će da bude vojno lice, pa se i prijavljivao za te škole. Srećom, u pravom trenutku je, kako kaže, doneo pravu odluku - sloboda, biti svoj i da u svom gradu vodi normalan život kao i svi drugi, iako je različit po izgledu i intersovanjima koja su se, na njegovo zadovoljstvo, spojila sa poslom.
