Radio uživo
Izložba grafika Vladimira Vlajića biće otvorena sutra od 19 sati u Malom likovnom salonu Narodnog muzeja, a posetioci će moći da je razgledaju do 18 septembra.
Mali likovni salon tokom ove izložbe otvoren je od 12 do 20 sati radnim danima, a subotom od 10 do 14 sati.
Grafika je mnogo više od dobre zamisli, kreativne snage i emotivnog poleta umetnički nadahnutog pojedinca. Misao grafičara je slobodna, dok je ne sputaju mogućnosti same tehnike. Veština izvođača da predvidi, proceni i zamisli krajnji ishod svojih napora, skoro da je presudna. Spoj zanatskog i umetničke vizije, grafiku čine jedinstvenom i mnogo puta nepredvidivom, ali je time veća draž iščekivanja za grafičara, dok proces traje i beskrajnog razotkrivanja tajnovitih slojeva, što privlači posmatrače.
Uslovljen jezikom i izrazom, koje nameću određene grafičke tehnike, opus Vladimira Vlajića, otkriva sklonost umetnika ka likovnosti i tananim prelivima, ali i ljubav za bogato linijsko tkanje. Kroz sublimaciju ta dva pristupa, njegove grafike dobijaju obeležje ozbiljnog i složenog umetničkog zahvata. Partije različite po svojoj strukturi smenjuju se i prepliću, čineći sadržajnijim u vizuelnom smislu, tkivo slike. Sa uporištem u prirodi i sa pogledom u prošlost, oličenim u ostacima antičkih statua i neobičnim bićima u linijama zapretenim vrtlozima, Vlajić svojim predstavama daje ton fantastičnog i mistike. Povezivanje sa korenima i zemljom, koja čuva ostatke minulih epoha, prisutno je koliko i veza sa gornjim svetom, gde drvo sa krošnjom, list i jabuka, slave život i caruju nad senima. Ta dva polariteta, naglašena su različitošću tekstura, načinom tretiranja segmenata unutar celine, umnožavanjem ili svođenjem grafičkog znaka, što likovne senzacije čini razuđenijim, a grafiku Vladimira Vlajića, potpunijom.
Priča protkana simbolikom i mislima o trajanju, sa jasnom podelom u narativnom i likovnom smislu na gornji i donji svet, osvaja slojevitošću grafičkog izraza i tonom mirenja sa onim što jeste i što mora da bude. Čini se da su iznad svega drugog, potreba za kombinovanjem i dovođenjem u likovni sklad elemenata slike, kao i želja da se pri tome iskoriste i stave u funkciju sve mogućnosti grafike, kako bi se na tim osnovama gradilo sve ostalo. Upisan u prostore sećanja, grafizam na predstavama Vladimira Vlajića, izraz je najdubljih težnji autora da ukaže na beskrajnu slojevitost kako fizičkih tako i duhovnih prostora, koji objedinjeni na njegovim predstavama i u likovnom smislu donose kvalitet više.
