Izložba skulptura i video radova Dragana Đorđevića u "Mostovima Balkana"

Sreda, 28 Novembar 2018 13:30Autor: Jovana Mladenović
-->

Izložba skulptura i video radova kragujevačkog umetnika Dragana Đorđevića biće otvorena sutra u 20 sati u Gradskoj galeriji "Mostovi Balkana" i trajaće do 20. decembra.

Eksponati, koji predstavljaju predmet ove izložbe mogu se svrstati u dve grupe: na one koji lišeni fizičke egzistencije opstaju jedino u efemernom medijumu video formata, i na one koji sačuvani u jednoj trajnijoj formi, formi fizičkih objekata, mogu biti poneti kući. Ovu podelu, međutim, ne treba prvenstveno posmatrati u estetskom, jer podele u ovom smislu i nema, već u ontološkom smislu. Naime, poigravajući se sa mogućim načinima postojanja predmeta, autor je pokrenuo igru na dva fronta koja će se kretati u dijametralno suprotnim pravcima, ali sa namerom da se ti pravci, suprotno svim principima euklidske geometrije, na kraju ipak spoje.

U prvoj grupi eksponata, ono što je postojeće svodi se na ideju. Kada za početnu tačku uzima objekte iz četiri grada (Maribora, Pirota, Beograda i Kragujevca), a zatim sopstvene skulpture virtuelno dodaje u već postojeći ambijent, na prvi pogled, može se učiniti da umetnik sugeriše jednu moguću vizuelnu restauraciju ovih prostora, koji su, bez svake sumnje, ostavili trag u njemu. Tako bi njegov čin mogao biti protumačen kao pokušaj vraćanje duga prirodi i objektima koji su ga nadahnuli. Međutim, već sledećim postupkom, jednim linčovskim manevrom, autor potpuno uništava tu mogućnost. Naime, on spaja geografski udaljene prostore u jednu nemoguću jedinstvenu celinu, u ideju koja se više ne može realizovati u fizičkom smislu, pa stoga zauvek mora ostati ono što jeste – ideja. Ovde je, dakle, ono što čini početnu tačku svakog stvaralaštva postalo krajnji proizvod - virtuelni eksponati, koji navodno krase ambijent, sada izbijaju u prvi plan, a realne strukture zadobijaju potpuno sekundarnu ulogu.

Druga grupa eksponata, u većoj meri podražava tradicionalnu i modernističku paradigmu stvaranja umetničkog dela. Nastali iz ideje, a transformisani u realnost, oni izranjaju iz ništavila prostora oblikujući ga na jedan sasvim nov i estetski uzbudljiv način. 

Na kraju se ispostavlja, da ova igra koja se igra na dva fronta suštinski predstavlja jedinstvenu igru. Ono što metodološki različite postupke umetnika povezuje u celinu je njegovo shvatanje forme kao granice ili konture predmeta. Shvatajući liniju kao trag u prostoru (obratiti pažnju na naziv izložbe) autor eksplicitno ukazuje da se njegovo shvatanje forme može i treba tražiti na ovom putu: svojim radovima on nam, u stvari, pokazuje da drugačije ne može ni biti, jer je forma ex definitione forma prostora. Svi radovi, i u virtuelnoj i u realnoj formi, redukuju se isključivo na oblik oslobođeni svega što bi dodatno opteretilo njihovu strukturu. Konačno, ta zajednička crta povezuje ove dve, naizgled, različite celine. 

Vladimir Cvetković

Najnovije vesti iz ove kategorije