Radio uživo
Kragujevčanin Dušan Đurić Ćure, poznat kao veliki ljubitelj putovanja, otisnuo se u novu avanturu, a ovog puta o svojim pustolovinama nam piše iz Južne Amerike.
Kao i na dosadašnjim putovanjima, Ćure piše u dahu, kad "ugrabi" koji minut između dva obilaska, sa mobilnog telefona, pa vam se unapred izvinjava na greškama. U celosti i verodostojno vam prenosimo njegov putopis.
Krećemo u prvu ekskurziju na putovanju, obilazak Moraya i Marsa Salar. Naravno jutro, 1 januar i ulice su veoma puste. Samo turisti koji se slivaju ka centralnom trgu, koji je za divno čudo fenomenalno očišćen. Stiže i peruanac iz agencije i objasni da turistički autobusi ne mogu da ulaze u istorijski centar tako da moramo da prepešačimo do njega. Ono što je na početku izazvalo negodovanje kod nas ispade top jer se prošetasmo ipustim storijski centrom. U kombi sa Luizom, vodičem, i idemo. Odmah ga izbombardova sa hiljadu pitanja o Kusku na koja je sa zadovoljstvom odgovarao. Upita nas odakle smo i dok smo putovali uđe na internet i poče da se raspituju o Srbiji da me bi sramota.
Prva stanica je selo Chinchero koje drži tradiciju oblačenja, zidanja, tj trude se da žive pravim peruanskim životom ali i oni polako posustaju jer su blizu Kuska pa se oseća njegov uticaj. Svraćamo u jednu porodicu gde nam tri generacije žena pokazuju kako se tradicionalno priprema vuna i tka sa njom. Proces farbanja prirodnim bojama je prezanimljiv, gde koriste razne minerale i biljke. Nakon toga naravno uvaljivanje proizvoda i kupih neki dzemper. Kupio bih ih sve ali nepremostivi problem je veličina. Mnogo su niski. Na izlazu nas posuše žutim laticama po kosi za srećnu godinu.
Put nas vodi kroz grad Maras koji je stao u vremenu. Ulice i kuće autentične, tj uske ulice a kuće polusrušene.
Najzad stižemo u Maray, kupujemo karte i krećemo da ga obilazimo. Luiz je top ali pola grupe je sa španskog govornog područja a pola sa, nazovi engleskog tako da prvo prevodi jednima padrugima, što smatra.
Moray je jedno od najzanimljivijih mesta Inka carstva, naime to je bila svojevrsna poljoprivredna laboratorija, preteča današnjim poljoprivrednim institutima. U svetu postoji oko 250 područja sa specifičnom klimom, mikroklimom, u Peruu čak 84. E sad oni su imali problem a proicvodnjom hrane jer su u svim tim podnebljima rasle različite poljoprivredne kulture pa su morali naći način kako da modifikuju sve te biljke da mogu rasti u svim područjima države. Nedaleko od Maču pikčua su napravili Moray koji se samo time bavio. Sistem se sastoji iz koncentričnih krugova sa terasama koji se nalaze u 2 nivoa. Prvi nivo, koji je viši, i koji ima nižu temperaturu jer je pod većim uticajima vetrova sa Anda simulira uslove od 0 do 15 stepeni, tj svaki nivo je temperatura za po jedan stepen. Tako da dva velika kruga od po 7 terasa simuliraju uslove od 15 različitih stepeni. Pomoć u tome daju kameni zidovi terasa zračenjem toplote. U zemlji je ukopana još jedan kompleks koji simulira temperaturu od 15 do 30 stepeni. Tako su Inke, ne samo poljoprivredne proizvode sa svoje teritorije ukrstili da mogu svuda da rastu, već i ostale koji su gravitirali u okolini njihovog carstva. Savladavši i tehniku skladištenje proizvoda u silosima eksplodiraju sa svojim potencijalom carstva. Vodu su dovodili putem vijadukta sa Anda pa je i ta postavka bila impresivna. Ovaj kompleks je imao ogromnu ulogu u razvitku i proširenju carstva jer proizvoditi i skladištiti hranu u to vreme značilo je imati moć nad narodima koji to nisu mogli.
U minibus I pravac Salar de Uyuni. Naravno ulazi i neka devojka da valja neku njihovu travaricu, al ponela samo jednu flašu za degustaciju. Dok ostali obiđoše neku fabriku čokolade Petar i ja procunjasmo Marasom. Na trgu se spremaju za neku feštu pa ga kite ko da im je poslednja.
Silazak niz brdo ka Marsa Salar je impozantan. Na dnu klanca između planina su ogromni bazeni sa vodom iz kojih se vadi so. Planine su bogate soli pa kad krenu kiše, sistemom spojenih sudova se izdvaja so koja se kasnije obrađuje, a po potrebama i obogaćuje i daje u prodaju. Sistem je davni ali funkcioniše i dalje. Nazad u bus i Kusko. Magični Kusko gde šetajući kroz njega dočekamo ponoć. Grad neverovatno energije.
