Ćuretove pustolovine: MOJA KINA tokom Svetskog prvenstva u košarci (Četvrti deo)

Nedelja, 22 Septembar 2019 13:00Autor: Dušan Đurić Ćure

Kragujevčanin Dušan Đurić Ćure, poznat kao veliki ljubitelj putovanja, otisnuo se u novu avanturu, a ovog puta o svojim pustolovinama nam piše iz Kine, gde prati našu selekciju tokom Svetskog prvenstva u košarci.

Kao i na dosadašnjim putovanjima, Ćure piše u dahu, kad "ugrabi" koji minut, obično sa mobilnog telefona, pa vam se unapred izvinjava na greškama. U celosti i verodostojno vam prenosimo njegov putopis.

Poslednje jutro u prevrućem Foshanu, gde vlažnost vazduha, razara provodimo u šetnji i piću u "skadarliji". Naletosmo na radnju gde se prodaju zmajevi koje koriste u predstava a pa iskoristi priliku da se o probam. Inače Foshan je mesto gde su izmišljene igre sa zmajevima i na jednoj planini postoji centar gde se izučavaju. Krenulo se put Wuhana, sledeće destinacije gde igramo 2 utakmice. Sa Portorikom i Španijom. Ustvari svi čekamo tu Španiju da konačno vidimo gde je domet reprezentacije. Realna ja pobeda, ali niko ne sme da upiše 2 boda protiv njih unapred, pa da su došli sa juniorima. Napokon putovanje tim čuvenim brzim vozovima. Ulazimo i stvarno sve je kao u apoteci. Da ponovim ovde je toliko čisto sve da nemam reči. A voz polazi bukvalno u minut. Vozimo se u jednom trenutku išao 350km na sat!!!! Stoji mi flašica vode pored na prozoru i u njoj nema ni malog pomeranja samo lagani drhtaji vode. Svaka im čast. Cena karte za nekih 900km je oko 60 evra. Ovo je možda i najlepši deo Kine jer je zbog velike vlažnosti vegetacija bujna, tako da je karakterišu ogromne brdovite šume i predivne doline koje su iskorišćene u milimetar. Noć je stižemo na jednu od železničkih stanica i sledeći uputstva Milanove žene hvatamo bus 160 koji nas ostavlja na 300 metara od hotela. Vozač ustaje da nam kaže da je to naša stanica, da pokaže da smo dobrodošli. Neviđena ljubaznost na svakom koraku smeštamo se u hotel i na spavanje.

Ustajemo i krećemo u halu da podignemo karte za obe utakmice. Ispostavilo se da je naša metro stanica glavno čvorište tako da bilo kuda da idemo ne presedamo. Metro nov cakli se. Wuhan je 3 po veličini grad u Kini sa 15 miliona stanovnika. Impozantna je njegova prošlost. Koja vuče od pre 3 500 godina što ga čini jednim od najstariji gradova u Kini. Pošto je u kopnu nema onolike vlažnosti i klima je top. 

Uzimamo karte i onda umalo da odlepim jer sam pitao jednog volontera da mi kaže na kojoj stanici metroa se izlazi za posetu Žutoj kuli, najvećoj atrakciji Wuhan. Znači čovek pola sata ne može da odgovori na prosto pitanje već mi 20minuta priča gde se ja nalazim, pa da treba da presednem negde, pa još jednom... Alo bre imam aplikaciju i samo ukucam početnu i krajnju stanicu i sve ti objašnjeno. Umal ga ne udavi.
Izađosmo nanekoj stanici i krenusmo da zamenimo novac. E bolje ti je da trpiš žedan i gladan danima nego da menjaš kintu u Kini. To je, brat bratu, procedura od minimum pola sata. Samo još nisu počeli i krvnu grupu da ti određuju. A u Foshanu smo naleteli na menjačnica. Znači pričao sa našim što rade po Kini, niko ne može da veruje. Batali menjanje i dignem sa kartice kintu. Na putu do kule naletimo na nekivrestorančić pun gostiju. Uletimo kad ono ručak brdo hrane na švedskom stolu i na grame se prodaje. Isprobasmo sva moguća jela. Vrhunska domaća hrana. Nisam se pripremao za Wuhan tako da nisam znao šta da očekujem od kule žutog ždrala ili žute kule. Predivan ulaz u kompleks i napokon neko ko govori engleski mada je Wuhan univerzitetski grad i ima dosta ljudi koji govore strani jezik naročito mlađih. Penjemo se uz stepenice ka centralnoj kapiji koja je impozantna. Kompleks je ogroman i uzesmo karte za prevoz golf autićem dovezaše nas do vrha i sa izlaskom iz autobilčića zaslepi me kula. Ogromna pagoda koja je prelepo restaurirana. Bila je jedna od stražarskih kula. Negde pročitah da je 2000km bilo prekriveno obale i da je signal da negde nešto nije dobro putovao samo 2 dana sa kraja na kraj. Impozantno. Napravljena je u 3 veku veku u doba dinastija 3 kraljevstva doživela je mnogo rušenja tokom istorije ali je 1991 godine potpuno restaurirana. U tom periodu se ovde i desila jedna od najpoznatijih bitaka u kineskoj istoriji. Pogled sa njenog vrha je veličanstven jer je ona napravljena na brdašce tu u gradu. Čak i sada kada ima mnogo zgrada pogled je ekstra, a kamoli onda kada je jedina bila. Proslavio ju je čuveni kineski pesnik iz 8 veka Cui Hao koji je posetio i posvetio pesmu i tako napravio najpoznatijom građevinom kineskog juga. Prekoputa ulaza u kulu je ogromno budistički zvono gde daš kintu, poželiš želju i udaris sa drvenim trupcem u zvono. Pa ko da se ne seti Željka i Gliše?!? Nazad se spusti smo pešice uživajući u lepotama kompleksa.

Već je vreme da se kreće na utakmicu. Danas Portoriko, što bi rekli uvek neugodni protivnik ali ne i danas. Dosta naših navijača i realno najzanimljiviji deo je bio jedan performans na poluvremenu. Utakmicu obeležavaju 2 momenta, naravno osim rapsodije od igre na terenu: skandiranhe publike Saletu da uzme svetsku titulu, bašta se on prekrsti i malo jača Saletova lekcija Milutinovu.. Sa utakmice na karaoke veče.. Ćeti bio rođendan pa da časti a posle u neki kafić pun sa našim, pa u neku diskoteku..
Budim se a glava odzvanja. Ali nema tu teško mi ostaću u sobi. Ustajemo, čujemo se sa mlađom i pravac Istočno jezero. Wuhan je na gomili jezera ali je ovo najuređenije i osim glavnog odmorišta za građane predstavlja i turističku atrakciju. Zadnja stanica jedne od linija Metroa i kroz podzemni prolaz na drugu stranu gde završavaju ulazni deo parka. Naime sledeće godine su sportske igre policija sveta ovde. I to se reklamira svuda, kao Olimpijadu da, su dobili. Nestvarno. E sad pošto kinezi kad prave oni prave, tako da se sadi drveće koje već ima 5-6 metara visine. I što je najveći štos, o svako drvo je okačena, što bi rekli infuzija, koja je zabodena u koru od drveta. Šta reći. Ulazimo u park i posle nesuglasica sa vozačem malo većeg golf vozila, od prilike za 15ak ljudi, na, struju, pošto ne zna ni da gukne jezik kupimo kartu da obiđemo jezero. Jedan od najlepših doživljaja na dosadašnjem putu. Pesmo se i nekom žičarom na vrh brdašceta ko 10 godina, da imamo Preuređen jezero, šetališta, aktivnosti, atrakcija... Neverovatno, ali bukvalno neverovatno. Oduševljeni smo. Izašli iz auta da jedemo i obiđemo neke hramove i ponovo nazad na fantastično uživanje u fascinantno uređenom jezeru. Čudo. Na povratku sumrak, gde Sunce pada među zgrade dajući površini jezera najfiniju narandžastu nijansu koja ostaje jako urezana u pamćenje.
 

Galerija slika

Najnovije vesti iz ove kategorije