Ćuretove pustolovine: MOJA KINA tokom Svetskog prvenstva u košarci (Prvi deo)

Subota, 14 Septembar 2019 13:47Autor: Dušan Đurić Ćure

Kragujevčanin Dušan Đurić Ćure, poznat kao veliki ljubitelj putovanja, otisnuo se u novu avanturu, a ovog puta o svojim pustolovinama nam piše iz Kine, gde prati našu selekciju tokom Svetskog prvenstva u košarci.

Kao i na dosadašnjim putovanjima, Ćure piše u dahu, kad "ugrabi" koji minut, obično sa mobilnog telefona, pa vam se unapred izvinjava na greškama. U celosti i verodostojno vam prenosimo njegov putopis.

Kako je samo izgledao daleko 30 avgust u aprilu kada smo krenuli sa kupovinom karata i rezervacijom hotela. Taj 31 avgust kojim se kreće u još jedno ispisivanje zlatne istorije srpske košarke, koja je jedan od najprepoznatljivih brendova naše zemlje. Zlatne istorije čije su prve stranice utkane u Ljubljani 70te, a nastavile sa ispisivanjem u Manili 78e, Barselona 1986, Atini 1998 i naravno u Indijanapolisu 2002.

Na krilima Qatar ervejza koja mi simbolično predstavljaju krila moćnog orla, koji se zaputio na "kraj sveta", da pokaže i dokaže ono što ceo svet naslućuje: da "strašnijeg orla" odavno videli nisu, Napuštamo Beograd, dok pogled ostaje na balkonu gradske Skupštine gde će se, zdravlje Bože, završiti povratak naše reprezentacije.

Toliko nade je u našem narodu da bi možda to neki nacionalni tim i opteretilo, ali ne i ove momke. Strašna družina vidno oslabljena povredama Tea i Dragančeta ( jedinog predstavnika kojeg je naš region imao i toliko dobrog momka da je to nemoguće opisati) ali i dodatno motivisana da i zbog njih uradi ono što su se na početku priprema dogovorili. Da još jednom pozlate srpskog orla.

Doha po treći put ali prvi leti. Izlazimo Veljko i ja sa stanice, gde nas je sačekao Vlada, drugar stanovnik Dohe i takav toplotni udar da jednostavno kao da mi je neko upalio brener ispred lica. Veče je, 7 sati a tolika vrućina da jednostavno sve gori. A vlažnost, prvih 10 koraka borba za svaki dah. Srećom Vladi nova kola sa crvenim krovom (shvatiće Vlada) , tako da nas klima za trenutak povrati. Pošto imamo 6 sati slobodno krećemo u obilazak mesta koje je domaćin odabrao. Suk wakif već dva puta obiđen tako da krenusmo pravac Qatare, reprezentativnog kompleksa u srcu Dohe. Top kompleks kojim su uradili ono što je i realno, da pokažu moć novca za koji se ne trebaš ama baš ništa pomučiti. Kataraba ima "malo" oko 300 000 i oni su toliko privilegovani da je to neverovatno, tj ako ne radi ništa on ima mesečnu pomoć od države u visini od 5000 dolara, da, da DOLARA!!! Ako kojim slučajem hoće da radi onda je na svakom radnom mestu njemu plata 5 puta veća od stranca. A uz to još mnogo privilegije, za gorivo, dažbine... Sve je to gotovo besplatno. U ovoj državi čak i poreza nema jer je država dovoljno bogata. A dobiti katarski pasoš je nemoguće. Samo se priznaju brakovi između rođenih katarana. Zatvoren sistem koji opstaje. Parkiramo se i tu već kreće ludilo od majbaha, rols roysa, nekih tojotinih džipova koji više na mini buseve podsećaju. Pravac restoran na samoj obali na po jedan voćni koktel pa nek ide život. U Kataru je zabranjen alkohol. Cene, što bi rekli: katarske. Krenusmo da se prošetasmo i Vlada nas odvede u jednu ulicu, tj šetalište kroz Qataru, koja ima podno hlađenje. Ej, napolju 40 stepeni a u toj ulici, pod vedrim nebom oko 22 stepena. Totalno ludilo. A Qatarani sede po restoranima u svojoj tradicionalnoj odori i kao da vidiš male grudvice snega naokolo. Lepo se rashladismo i pravac nešto da se čalabrcne. Tržni centar Viagio koji je ceo pod jednom kupolom, na kojoj je iscrtano nebo, klimatizovan. E sad kako bi shvatili o čemu pričam, on ima svoje ulice, trgove, ledeni teren gde se klizaju i reku koja prolazi kroz njega po kojoj se možete voziti gondolom!!! Sve fasade su identične i stvaraju utisak kao Venecijom da šetaš a i da je dan a nebo malo oblačno. Što bi rekli "čudo jedno). Indijski restoran i baryani po vladinoj preporuci. Top klopa ali bez alkohola. Još malo vožnje da nam pokaže stadione koji su već spremni za Svetsko fudbalsko prvenstvo 2022 i pravac aerodrom. Kako nas je Vlada ostavio tako je krenuo neki nezadrž da radi u meni. E da mi je samo da nekako preskočim ovaj let i da se pojavim na ulazu u halu, da krenemo putem čiji kraj svi željno očekujemo. Čekirali sedišta na emergency izlazima tako da let prolazi i više nego očekivano, a još kad upoznamo Milicu stjuardesu iz Beograda e od tad kao da je duplo brže poleteo avion.

Sletanje u Guandzo rutinsko iako pilot, vremešni gospodin, nije ulivao neko poverenje. Na stanici na prvi pogled vidljiva uređenost kako kod domaćina, tako i kod kineza koji dolaze odnekud samo malo mi stranci remeti o rutinu. Prolazak pasoše kontrole, naravno skeniranje svega i svačega i neizostavno pitanje:"menjali ste pasoš, zbog čega"? Mislim se" Pa bre sigurno nisam da bi na kvarnl ušao u Kinu nego popuni se, i uzeše mi 2000 dinara da ga promene.. "! Izlazimo sa aerodroma baš u vreme kada naša reprezentacija igra prvu utakmicu sa Angolom. Aj ovu mogu i sami. Kreno smo busom do Foshana i upadosmo u takvu gužvu da smo 25 kilometara putovali bukvalno 2 sata. Objasniše nam da izađemo na zadnjoj stanici i da nam je tu blizu hotel. Izađosmo al bato mrak je već a stušti se na nas nekoliko taksista objašnjavajući koliko nam je to daleko. Čak i krenusmo za jednim kad on divljak. Lagano ga iskulirasmo i dovukosmo se preko Google map do hotela. A da, ovde su whats up i viber zabranjeni pa koristimo SuperVPN za otključavanje. U Kini sve ide preko We chat. Taman da se zakucao za krevet kad stiže poziv sa drugog kraja grada od Milana, vlasnika kafića Mix fashion da dođemo na po jedno. E to jedno je kao i uvek, stojedno. Pošto se još nismo upoznali sa gradom uzeli smo taksi koji je ovde baš jeftin. Sa kraj na kraj grada, a Foshan ima oko 8 miliona stanovnika za 5 evra. Po dogovoru, pošto je sutra slobodan dan idemo za Hongk Kong. Međutim Mlađi, drugaru iz KSS, stiže poruka da nam je otkazan voz. Uđosmo na vesti kad udarna da je 9000 kineskih vojnika ušlo u Hongk Kong. Brza promena plana i dogovor da odemo do Guandzou. Povratak i tako zakucavanje da me ni Hali Bery ne bi probudila.

Ustajanje, izlazak iz klimatizovane sobe u takvu spatinu, da bukvalno vlažnost vazduha ne pada ispod 60% gde je svaki uzdah veoma težak. Pravac metro i u Mlađin hotel da popijemo po kaficu pa za Guandzo. Foshan, Guandzo, Donguanu su gradovi koji su povezani metroom. Ej to je više od 20 miliona ljudi!!! Uđeš u Foshanu, izađeš u Guandzou... Metro nov cakli se. Izabrasmo da izađemo pored Guandzo tower najslikanija zgrada u gradu. Gde svi tu i mi, ali danas je nedelja pa ne možemo da se popenjemo na vrh. Islokasmo se malo i uhvati smo hop of hop on bus turu za razgledanje grada. Guandzou leži na reci Perl ( Biser), glavni je grad provincije Guangdong i ima oko 15 000 000 stanovnika. Grad sa moćnom istoriju dugom oko 2200 godina. Centralni grad puta svile i treći najveći grad u Kini. Postoji mnogo objašnjenja kako je dobio ime tako da jedino što je sigurno je da se ranije zvao Paniu. Razne dinastije su se smenjivale na vlasti, bio je poprište strašnih stradanja od koji je možda zatiranje dinastije Zhao 115 godine pre nove ere. 1516 godine portugalac Fernao Pires de Andrade uplovljava sa 8 brodova i zauzima grad, pa opet ga vraćaju kinezi, pa nakon Prvog opijumskog rata 1839 godine ga zauzimaju Britanci, pa vraćaju kinezi, pa ova pa ona dinastija.. U suštini mnogo bitan grad u kome je svako želeo da uspostavi svoj uticaj.

Gradska tura ima 3 linije: žutu, crvenu i plavu. Krećemo žutom koju hvatamo ispred tornja. Sedam na sprat u prvi red da i bolje videli ali je vazduh toliko vlažan i toliko je toplo da je ozbiljna borba u toku. Još nam se organizam nije privikao. Žuta je oko reke koju prelazimo i ulazimo u finansijski centar grada. Znači kad bi me neko spustio ovde i zapitao gde sam, prva pomisao neki top američki grad. Fascinantna zgrade, bulevari...mostovi...parkovi koji su tako sređeni i održavani da bukvalno zanemiš. Grad, kao i Foshan prečist, ali prečist. Nikada nisam video tako čiste gradove, nikada. Bukvalno list hvataju u letu da ne padne na pločnik slučajno. Prolazimo pored jednog od njihovih ponosa, objekta uz samu reku gde su otvorene Azijske igre najveći sportski događaj ikada. Zatim, Koncertna hala, Univerzitet... Prelepo i preneobično za moje poimljanje Kine. Prebacujem se u crvenu liniju koja prati kulturno istorijski deo grada. Veljko se budi na svaka 2 minuta, mlađa kuka za klimom.

Galerija slika

Najnovije vesti iz ove kategorije