Radio uživo
Kragujevčanin Dušan Đurić Ćure otisnuo se u pustolovinu, tokom koje je obišao Indokinu, posetio Vijetnam, Kambodžu i Tajland. U celosti i verodostojno Vam prenosimo Ćuretov putopis napisan u jednom dahu, a on Vam se unapred izvinjava na greškama.
Prizori Bangkoka kome ulicna svetla ne daju da malo zastane, zazmuri i na tren odmori, da mu neko ne bi preuzeo ono sto mu poslednja 2 veka pripada, mesto na pijadestalu Indokine, najavljuju novu destinaciju ovog putovanja, destinaciju na kojoj cu se na najlepsim plazama, boriti sa sredjivanjem misli i odabirom trenutaka koji ce vecno biti memorisani. Mozda mi i ne uticemo na to, mozda sami trenutci prave te brazde i mozda energija svetosti svakoga mesta preuzima to breme nosenja nezaborava u nama. Samo sto napustismo Bangkok majstor stade na benzinsku pumpu. Neverovatno ali uvek, uvek kada krenemo negde oni stanu da sipaju gorivo. Alo rodjace, pa sta si ceo dan radio... pa jel ima gazda 100€ u steku pa da ti posudi kad krenes a ne kad uzmes kintu od nas !!! Nocna voznja prolazi u glupom odabiru sedista jer smo seli odmah iza vozaca i dobili upozorenje da ne smemo da dizemo noge jer je to uvredljivo za vozaca !!! A za moja kolena i kicmu ko ga sisa.
Jutro donosi dolazak na malo pristanista trajekta za dugo cekani Koh Phangan i Koh Samoi. Vremena taman za jednu hladnu nes, gde covek odma zapeva "Ti ne licis ni na jednu"!! I eto ga ukrcavanje. Zakucavam se na palubi da odspavam posto se putuje oko 2 sata. Prica se, a i lokalci veruju, da Phangan ostrvo lezi na kristalu Rozenkvarc, cije ga zracenje energetsko upravo cine magijskim ostrvom. Uticaj rozenkvarc kristala na ljude dovodi do pojacavanja osecanja do krajnjih granica, pospesuje i siri ljubav prema svemu, utice na bolji rad kardiovaskularnog sistema i puni energetski sve cakre.
Putovanjem od luke Tsongala, administrativni centar ostrva, ka smestaju upoznajemo se sa ostrvom. Rekao bih klasika opstek ekvatorskog pojasa tako da podseca na druge drzave koje sam posetio. Smestaj u Haad Soon bungalovima i predivan, predivan Koh Raham bar na plazi. Kad si na ostrvu preglupo je zakucati se u svom hotelu jer odlasci na ekskurzije i samostalna putovanja daju neophodan avanturisticki smek. Ovde su ogromne plime i oseke tako da kad ujutru krenes na plazu nje nema. Povukla se voda bukvalno 100nak metara. Popodne se vraca pa u jutarnjem periodu se mora ici na drugu, zapadnu stranu ostrva. Zasluzeni odmor, jer je vec polako mozak poceo da tiltira od kolicine informacija koje donosi ovo vrhunsko putovanje. Koh Phangan je poznat po zurkama Full moon i half moon party i tada je na ostrvu havarija. Half moon se organizuje u sredini ostrva pored vodopada dok full moon na plazi haad read. Kakav sok sam doziveo kada sam na plakati ugledao da je half moon 31 jula a mi krecemo 31 ujutru. Dal je moguce. Ostrvo zivi za ta 2 dogadjaja a mi palimo sa njega u danu kada reke ljudi pristizu. Centralni deo letovanja cine 2 ekskurzije, obilazak Angthong National Marine park. Posto je termin malo pre pika sezone, ovde su avgust, decembar, januar i februar najjaci meseci, ostrvo se polako puni i sve radi punim kapacitetom. Taksiji su kombici koji su pozadi otvoreni, prekriveni ciradom i ono oredstavljaju najorganizovaniju vrstu prevoza. Prvoga dana uzimamo jedan koji ce biti sa nama celog dana. Pravac na istocnu obalu i obilazak plaze Ao Chahalokum. Prilaz plazi je kao i ocekivano, zemljani put sa koga ulazite u nestvarnu belu pescanu plazu, sa peskom koji je toliko mekan da jednostavno ga ne osecate kad gazite. Nazalost voda se bas povukla tako da se brzo prebacujemo na Haad than sadet. Putevi su kroz ostrvo fantasticno uradjeni tako da je pravo uzivanje voziti se njima kroz prelepu vegetaciju. Najblize sto bih objasnio kao kad gledate serije na Havajima sto se tice vegetacije. Silazak sa puta i ulazak u sumicu ne naslucuju da se nesto "golemo" krije na drugom kraju. Silazimo sa kombija i izlazimo na plazu, eee plazu, eee ovo se zove plaza. Prosto shvatim da je uvreda koristiti isti naziv za ovu lepotu i neku tamo normalnu plazu. Definitivno treba uvesti novi izraz koji bi bar malo mogao docarati bogatstvo pogleda. Sa leve strane bungalovi na sumovitim stenama a desno plazni bar. Podseca na Popay vilage na Malti samo sto je ovo u sred sume a tamo na golim stenama. Uvala iz snova i moje prvo ljudsko Kupanje na Tajlandu. Kao i svuda iz vode ne izlazim dok se ne krene. Pogled iz vode ka uvali vrhunsku, bozanstven. Na vrhu bungalova kafic tako da pri kraju se penjemo da popijemo pice iz socijalisticki uredjenog kafica sa jednim od najlepsih pogleda. Povratak nas vodi pored mesta gde se iznajmljuju slonovi za jahanje kroz sumu. E bez toga se ne vracam. U povratku svracamo u Top rock kafic koji je napravljen na vrhu brdasceta i stvarno treba snage popeti se uz sve ove stepenice koje vode do vrha. Ali pogled, muzika, atmosfera gde svega ima i sve je dozvoljeno tako deluju opustajuce da je to definitivno najlepsa nagrada za dosadasnje putovanje.
Ustajanje za prvu ekskurziju donosi razocarenje jer napolju pocinje lagana kisa, koja se pretvara u pljusak dok idemo prema luci. Predvidjaju suncano ali sada je doba monsuna tako da su promene vremena nagle da covek ne poveruje. Ukrcavanje na brod i pravac Angthong National Marine park. Brod onaj pravi kao iz filmova o Rambu i osoblje koje je preljubazno. Stizemo do mesta koje definitivno sa malim ostrvcima podseca na Pirate sa Kariba. Uzimamo maske za snoorkling ali je voda zamucena od jutrosnje kise, a da sad vec pece sunce mora coperton da se stavlja, tako da nista od toga. Malo kupanja i nazad do drugog ostrvceta gde nas cekaju kanui. Ostrvca su bukvalno kao iz bajke, kao ona sto ih zamisljamo kad nas zivot debelo nagazi gde cemo da pobegnemo i nikom se ne javimo. Izlazak na plazu, ali onu sto ne smemo da je zovemo plaza, i uletanje u kanue. E sad krece prava uzivancija. Veslanje oko ostrva po smaragdnom moru pokazune zasto Tajland smatraju jednim od najlepsih destinacija. Glupo mi da kazem da je Dragan prevrnuo kanu da se ne naljuti ali moj Boga mi ponajbrzi. Obilazimo jos dve plaze i zakucavamo se na trecoj da se okupamo. Ponovo na brod i odlazak na najlepsu plazu na ovom putovanju. Brod se ukotvio nekih 100tinak metara od obale i do nje nas vozi tradicionalni tajlandski camac. Plaza bas bas ona, bas ona sto je cekam sve vreme. E sad imas dve mogucnosti, da ostanes da se kupas ili da se popenjes na cuveni vidikovac. Jedno kilometar teskog uspona sa hiljadu stepenica. Ali pretpostavljajuci sta nas ceka gore Dragan i ja hrabro krecemo. Takav uspon, takva temperatura i takva vlaznost ne dozivljena nikada. Sve je mokro, ali sve, zapara sume, ma prasume kojom se penjemo je nesnosna, ali bodrenje i osmesi turusta koji silaze daju potrebnu snagu. Postoji nekoliko vidikovaca do vrha, ali ne, nema gledanja do zadnjeg. Zadnjih 100tinak metara je samo u stepenicama, ne okrecem se jer je pogled iza mene. Guram do kraja i stigavsi skidam majcu jer vodopad curi niz mene. Krenuo sam u ribarskim, tradicionalnim, tajlandskim pantalonama koje su natopljene znojem. A da na pocetku uspona ti daju flasicu sa vodom koja je ovde spas. Dolazim do daha, ma ne do daha, do zivota i okrecem se. Da nemam usi osmeh bi se spojio na potiljku. Setim se reci Vladanka Stojakovica sportskog komentatora sa cuvene spice "pa ljudi moji je li ovo moguce?!!" A da definitivno, ovde je Bog uvezbavao savrsenu postavku ostrvca u pravljenju idealnog pejzaza. E ona slika sto mora biti na razglednici jer sa njom, taj komad papira dostize svoju najvisu i najplemenitiju vrednost. Cudo. Provodim nezaboravnih sat vremena u nezaboravnom drustvu !!! Brzo nizbrdo i nalecem na porodicu majmuna kao se zaludjuju na drvetu. Malo slikanja i nazad. Ulecem u vodu i malo kupanja u nebeskom plavetnilu uzitku daje potrebnu notu hedonizma. Povratak nazad na palubi broda, bacanje pigleda na jednog radnika koji pere sudje i malo slikanja sa tajlandskom zastavom uvode osecanja u mirnije vode. Povratak u Resort i zavaljivanje u ljuljaske mami kapke na oci.
Letovanje na ostrvu bez prevoznog sredstva je ravno samoubistvu pa Dragan i ja iznajmljujemo skuter koji donosi neophodnu slobodu. E sad je ostrvo nase. Tura obilaska ostrva zapocinje bezidejnim tumaranjem ostrvom i svracanjem na plazu Koh Ma. Poluostrvce spojeno pescanom dinom obogacuje ionako prelepu plazu. E sad malo opustanja. Masaza celog tela, sat vremena, na 10m od vode, sa pogledom na Okean 5 evra !!! Cuvena tajlandska masaza u izvodjenju lokalnih umetnika prenosi telo u onu drugu, zaboravljenu dimenziju na ovom putu, totalnog opustanja i tonjenja u polusan. Odatle paljba u mesto Ao thong nai pan noi koje podseca na evropske plaze. Uredjena sa dosta prelepih kafica u restorana ciji stolovi, cim krene sumrak, bivaju pistavljeni u oesku izmedju baklji koje daju misticnost. Na samoj plazi je i Nice beach prelep resort. Nazad na skuter i ravac Tsongala - gradska pijaca. E to je prava lrica za sebe. Pijaca koja se otvara oko 18h uvece sa ogromnom ponudom svega i svacega za jelo. 40tak tezgi na kojima stoji sveza hrana, od mnostva povrca do riba, piletine, hobotnica... gde samo pokazete prstom i oni vam spreme. Tezge sa vocem gde se prodaju sve vrste vocnih cedjenih koktela. Raj za one koji zele da probaju svaku vrstu tajlandske hrane. Naravno i neizbezan Padthai koga sam pojeo za ovih 20tak dana ko pasulja za ceo zivot. Nesvakidasnja pijaca koja je puna turista gde svi u mnostvu boja i ukusa, pokusavaju naci onaj jedinstveni koji im odgovara, pokusavaju nemoguce jer brdo kombinacija koje se mogu napraviti je nemoguce isprobati za ovako kratko vreme. Nakon klope odlazak do kafica i uzivanje u klasicnom tajlandskom provodu. A posle toga motoric pa sta Bog da.
Nemoguce je otici sa Tajlanda a ne pogledati neki mec tajlandskog boksa tako da odlazimo na vecernje borbe pokraj mora. Kod njih je mau thai najcenjeniji i najgledaniji sport. Pune montazne tribine i vece borbi koje ima i malo edukativnog karaktera, jer izmedju borbi izlaze borci za pokazne vezbe a komentator objasnjava. Vrlo zanimljivo. A borbe junacke, em se oni binu za lovu em se i publika kladi. Sta bih dao da je Zile van Dam ovde pa da ga bacim u vatru. Do zadnhe borbe bi ih mlatio al u zadnjoj bi bilo ko zna, jer su se tu cepala bas dva vrhunska boksera. Predivno vece dopunjava izlazak u tradicionalne kafice koju zuje i priblizavaju jedan drugi odraz tajlanda.
Za poslednji dan ostavljam pravu poslasticu jahanje slona krou sumu. Stizemo na farmu i uplacujem jahanje. Sa nama cekaju i 2 mladja para, rusi. Ustvari jedna od njih dve je model a druga fotograf, tako dok cekamo one prave nekoliko slika. Jedan od dvojice nosi razna pomagala za svetlost. Definitivno slovenska lepota iznad svake lepote. Stize tura sa turistima i krecem na platformu da bih se popeo na slona. Penjem se i krecemo. Razvijam zastavu sto privlaci paznju rusima koji me pitaju da se slikaju sa srpskom zastavom. Naravno. E sad krece nezaboravnih sat vremena. U pocetku vodic jase na vratu slona a ja sedim u korpi na ledjima, ali mu ubrzo objasnjavam da sidje i preskacem na vrat. Premocan, ali prepremocan osecaj jahati najvecu kopnenu zivotinju. Kolika je to snaga, kolika je to moc ali toliko bezbedna, takoreci umiljata. Dolazimo do dela gde piju vodu i pocinje da me prska sa surlom. Sve vreme je u fazonu da ga milujete. Predivan osecaj. Nije ni cudo sto su kraljevi koristili slonove za prevozna sredstva. Vracam se do platforme i silazim. Kupujem male banane koje mu dajem. Neverovatno nezno ih uzimasa surlom iz ruku. Posle zirafe u keniji ovo je drugi najmocniji susret sa cudima prirode !!!
