Radio uživo
Kragujevčanin Dušan Đurić Ćure otisnuo se u veliku pustolovinu - obišao je Indokinu, poseio Vijetnam, Kambodžu i Tajland. Portal InfoKG objavljuje i fotografije ovog Kragujevčanina sa putovanja za koje kaže da je davno poželeo.
U celosti i verodostojno Vam prenosimo Ćuretov putopis napisan u jednom dahu, a on Vam se unapred izvinjava na greškama.
Obilazak Kraljevske ili Grand palace kako je nazivaju predstavlja drugu najvecu atrakciju na ovom putovanju. Naravno Angkor je nesto sto ce se retko prevazici putujuci bilo kuda po svetu. Pocetak gradnje se vezuje za pad Ayutthaye 1782. i preseljenje kraljevske porodice u Thonburi, jedan od delova Bangkoka. Kralj Rama I je zeleo da napravi novo mesto za Chakri dinastiju i odabrao je ovo na obalama reke Chao Phraya, na malom ostrvcetu nazvanom Rattanakosin. Tako da je palata bila okruzena rekom i hramovima Wat Pho i Wat Mahathat. Podrucje je bilo naseljeno kinezima ali ih je Rama I preselio van zidina, u oblast koja je danas Kineska cetvrt u Bangkoku. Deo materijala za izgradnju je donet iz rusevina Ayutthaye, sa svih zgrada osim manastira. Arhitektura je kopirala sruseno zdanje u Ayutthayi, cak je imala i otvoreno polje za ceremonije, Thung Phra Men, nalik Elephant terace. Osim za kralja u okviru kompleksa su ziveli i pojedini vladini sluzbenici a takodje je bila i dom Emeraldnog bude. Fakticki palata ima 4 celine: Spoljnu, Sredisnju, Unutrasnju i Hram smaragdnog Bude. U spoljnom delu su se nalazile kraljevske i vladine kancelarije. U srednjem delu je ceremenojalna kraljevska palata a u unutrasnjem kraljev hram. U vreme Rame II palate je prosirena, dok za vreme Rame IV menja naziv u Phra Boromma Maha Ratcha Wang sto bi znacilo Velika palata. Naziv koji se koristi do danas. Za vreme apsolutne monarhije od 1782. do 1932. ona je bila i administrativni i duhovni centar kraljevstva. Zavrsetak gradnje, tj. dozidjivanja je 1925. godine. Nakon perioda apsolutne monarhije 1932. godine revolucija donosi promenu i ulazi se u period ustavne monarhije. Do danasnjeg dana Palata je ceremonijalni centar monarhije i jedna zasigurno najveca turisticka atrakcija.
Prilazimo Velikoj palati i vec na osnovu velicine zidova a i vrhova chedya koji vire iznad njih naslucujem sa cim cu se sresti unutra, ali samo naslucujem. Hramovi koje smo obisli po Bangkoku su stvarno velicanstveni a sada ulazimo u najlepsi, najglamurozniji, jednostavno ponos dinastije Rama i Tajlanda. Posto je nedelja velika je i guzva. Prolazimo kroz razne skenere a pasos drzimo sa otvorenom stranom gde nam je slika malo iznad glave, jer se na vrhu skenera nalaze kamere koje snimaju. Ulazak u palatu je zabranjen u bermudama, sto nam je vodic svaki dan ponavljao, a naravno ja krenuo u njima. Ode 5 evrica ko na krst za neke salvare sto ih prodaju na ulazu. Na ulazu se ljudi odvajaju u dve kolone. U jednoj su Tajlandjani, svi obuceni u crno a u drugoj mi "sareni" turisti. E sad. Na Tajlandu je trenutno jednogodisnja zalost jer je 13 oktobra 2016. godine preminuo Rama IX najomiljeniji kralj. Vladar sa najduzim stazom medju svim monarsima, 70 godina i 126 dana. Kralj je postao 9 juna 1946. godine. Za vreme svoje vladavine je promenio 30 premijera. Njegovu vladavinu, barem po meni su okarakterisale mnoge kontraverze. Do 1957. godine funkcionisala je parlamentarna monarhija a onda je kralj sa vojskom izvrsio drzavni udar i smenio premijera jer je ugrozio dostojanstvo kralja. Inace kad god tajlandjanina pitate za kralja oni svi pricaju sve najbolhe jer je po tajlandskom zakonu zabranjeno govoriti protiv kralja. Rama IX ili Bhumibol Aduliadey je rodjen u SAD 5 decembra 1927. godine i dobio je ime koje u prevodu znaci " Snaga Zemlje, neuporediva moc". Vratio se na Tajland 1928. ali se 1933. seli u Svajcarsku gde upisuje skolu. Na presto dolazi 9 juna 1946. godine nakon mistrriozne smrti njegovog brata Anande Mahidola, koji je upucan iz pistolja. U pocetku nesrecni slucaj a kasnije istragom su osudjena i pogubljena dvojica sluga. Medjutim poslednji koji je vidjen sa kraljem je bio upravo Rama IX pa postoje osnovane sumnje... Nije proslo ni 100 dana zalosti a on se ponovo vraca u Svajcarsku gde upisuje pravne i politicke nauke. Dok je odsutan na celu monarhije je njegov ujak, princ regent, Rangsit koji obavlja sav "prljav" posao: svrgava legAlno izabranog premijera 1947. godine i potpisuje Ustav iz 1949 godine koji je vratio monarhu izgubljene moci revolucijom iz 1932. godine. Krunisan je 5 maja 1950. godine jer se krunisanje moglo obaviti tek kada se kremiraju posmrtni ostatci predhodnog kralha a niz nesretnih okolnosti je to odlagao skoro 5 godina. Rako i sada kralj Rama X ne moze biti krunisan jer je telo Rame IX izlozeno u Velikoj palati. Na krunisanju je rekao da ce vladati pravedno za srecu i dobrobit sijamskih ljudi. A ipak 1957. godine svrgava premijera vojnim udarom i dovodi generala Sarita koji narednih 16 godina drzi strahovladu. Kada su se studenti pobunili 1973. godine upao je na Univerzitet i pobio na desetine njih. Tada Tajland ulazi u doba prevrata i raznih vojnih udara sve do 1992. godine kada pocinje politicka stabilnost pa samim tim Tajland dozivljava veliki ekonomski procvat. Pocetkom XXI veka dolazi opet do nestabilnosti koja kulminira vojnim udarom 2006. godine za koji kazu da je bio pod odobrenjem kralja. Sve u svemu kralj Rama IX za kim kolone naroda obucenih u crno u mimohodu oplakuju njegove mosti i u transu pricaju o njemu, kralj cijim ogromnim slikama, bilbordima i raznim sakralnim delima je ceo Tajland pokriven, kralj nad kraljevima ( Tito je malo dete za njega), kralj doskora izuzetno siromasne zemlje, je do skora na Forbsovoj listi zauzimao prvo mesto kao najbogatiji monarh sa 30 milijardi dolara !!! Medjutim da ga ljudi vole, vole ga i za godinu dana ce vecina ljudi odati pocast mimohodom pored njegovog tela. Ulaz u Palatu je jos jedan prolaz kroz sigurnosne mere. Posto sam morao po one salvare ostatak grupe me ceka. Skupljamo se i krecemo. Kartu u ruke i .. opet kontrola. Mislim sve je to kao kontrola jer zbog velike guzve ogromna prolaznost. Na samom ulazu vodic objasni sta cemo da vidimo, al neko se spremo pa moze i da doda. Polako izlazimo ispod trema i pred nama se ukazuje to blago Tajlanda, ta najveca atrakcija i najvece bogatstvo koje je ogromnim zidinama, ljubomorno cuvano od naleta osvajaca koji su unistili onakve istorijske divove kao sto su Angkor i Ayutthaya. Prvo sto me zaslepljuje, tj ono sto godinama sudijski posao razvija - periferni vid, uocava je chedy od suvoga zlata. Tu se nekada drzala kost budinog tela sto se smatra najvecom relikvijom budistickog sveta. U tom stilu je i napravljen ovaj impozantni chedy Phra Siratana. Fakticki linija kretanja vodi pored njega. U centralnom delu je hram u kome je smaragdni buda ali linija kretanja je u desno. Velikim stepenicama punim niskih ljudi se probijam do platoa sa koga se pruza fenomenalan pogled na cuvara moderne istorije Tajlanda, na mestu svih bitnijih odluka, intriga, spletki, zavera, ljubavnih romansi i tragedija, velicanstvenih proslava i sahrana, mestu koje je docekalo i ispratilo sve kraljeve dinastije Rama, mestu koje ostaje urezano u zid moga secanja gde nastavlja predivnu nisku koju mi je Bog podario. Pogled u dvoriste koje vri od turista, od ljudi zeljnih da ponesu sto vise predivnih utisaka, u mislima me vraca u vreme kada je sve isto bilo ovako zivo, sa ovakvom vrevom, ali onda kada je ovo mesto predstavljalo administrativni centar. Od chedya polako krecem dednom stranom dvorista i svuda me zaustavlja pogled. Gde god se okrenem, gde god pogledam, fotka za nagradu. Neverovatan stil, neverovatna grandioznost i neverovatne boje cine Palatu fascinantnom. Biram da dalje idem sam, zelim da je osetim, da dozivim, ovo je poslednja kulturno istorijska znamenitost koju posecujemo. Prolazim pored tremova koji opasuju skroz u krug dvoriste i koji su puni ljudi u crnini koji, sedeci na podovima, u tusini cekaju svoj red da odaju postu voljenom Rami IX. Svaki deo dodaje svoju i cini ukupnu moc Palate impozantnom. Sve, ali bas sve, do najsitnijeg detalja je savrseno uklopljeno, sastavljeno da pravi celinu glamura jednog doba, gde se moc iskazivala ovakvim objektima. Svi ovi objekti pripadaju hramu Wat Phra Sri Rattana Satsadaram na tajlandskom ili Wat Phra Kaew. Vreme je da se udje u i vidi Smaragdni Buda. Legenda o Smaragdnom Budi pocinje 1464 godine u Chiang Rai, provinciji na severu Tajlanda. Kazu da je munja probila Chady i da se ukazala statua bude koja je bila od gline. Kad je jedan od monaha pipnuo nos otpala je glina i ukazala se smaragdna statua od 66cm koja je odmah postala deo bozanstva. 1481 godine je preneta u Chang Mai tadasnji administrativni centar severnog dela Tajlanda. Medjutim 1552 godine kralj Chang Maia - Chaichettha koji je bio i kralj Laosa prenosi je u Laos. Prvo je preneta u Wat Arun a kada je napravljen ovaj hram preneta je iz Laosa 5 marta 1784 godine. Posto je hram centralni deo obilaska tu je naravno i najveca guzva. Narod podeljen u dve grupe, budiste koji se mole ispred statue i nas obicnih turista. Naravno izuvanje i ostavljanje papuca u moru raznih obuvnih predmeta. U sustini nesto ce se obuje kad se izadje ako neko nazuje ove moje. Ulaz u ogroman hram na kome je na 11 metara velikom, zlatnom, pijedastalu statua smaragdnog bude u stanju meditacije. Fascinantan je sam pijedestal, koji je toliko glamurozno napravljen da prilici jednoj takvoj relikviji kakav je smaragdni Buda. Sa njegove desne i leve strane se nalaze zlatne statue buda. Sve je vrlo impozantno. Bas napravljeno da se covek potcini ovako glamuroznom verskom objektu. Na Tajlandu postoje tri sezone kisna (sada su monsuni), suva(zima) i leto. Na kraju svake sezone kralj presvlaci budu u odredjenu odoru. Napustam hram sa hiljadama misli i slika i osecajem pomalo tuge jer je ovo poslednje istorijsko mesto koje obilazimo.
Krece se put ostrva Koh Phangan a jedan deo uvek ostaje, jedan deo mene koje je ovo putovanje nadogradilo u ovom prelepom delu Zemlje. Mesamo se polako sa ljudima u crnini a nosimo isti osecaj, tugu jer odlazim i srecu zato sto sam posetio ovo mesto.
