Ćuretove pustolovine po Indokini – šesti deo (FOTO)

Petak, 04 Avgust 2017 12:00Autor: Dušan Đurić Ćure

Kragujevčanin Dušan Đurić Ćure otisnuo se u pustolovinu, tokom koje će obići Indokinu, plan mu je da poseti Vijetnam, Kambodžu i Tajland. Portal InfoKG će u narednom periodu objavljivati putopise i fotografije ovog Kragujevčanina sa putovanja za koje kaže da je davno poželeo.

U celosti i verodostojno Vam prenosimo Ćuretov putopis napisan u jednom dahu, a on Vam se unapred izvinjava na greškama. 

Bangkok ili Grad andjela kako ga nazivaju u Aziji je centar cele Indokine. Grad oko koga se sve vrti.
Puno ime je Krungthepmahanakhon Amonrattanakosin Mahintharayutthaya Mahadilokphop Noppharatratchathaniburirom Udomratchaniwetmahasathan Amonphimanawatansathit Sakkathattiyawitsanukamprasit
กรุงเทพมหานคร อมรรัตนโกสินทร์ มหินทรายุธยา มหาดิลกภพ นพรัตนราชธานีบูรีรมย์ อุดมราชนิเวศน์มหาสถาน อมรพิมานอวตารสถิต สักกะทัตติยวิษณุกรรมประสิทธิ. Sto bi znacilo na engleskom: City of angels, great city of immortals, magnificent city of the nine gems, seat of the king, city of royal palaces, home of gods incarnate, erected by Vishvakarman at Indra behest.

Ime se nalazi u Ginisovoj knjizi rekorda kao najduze sa 168 slova. Mocno zar ne? procvat je povezan sa padom Ayutthaye kada se prestonica seli u Thonburi 1768 i Rattanakosin 1782, pa spajanjem ta dva mesta nastaje Bangkok. Fakticki predstavljao je srce tadasnjeg Siama i lokomotiva razvoja celokupnog regiona, narocito u drugoj polovini XX veka. Zvanicnih 12 miliona stanovnika a ezvanicno ko ce ga znati, cini najmnogoljudniji grad koji sam posetio. Sad u Riu kazu da ih ima vise, u Kairu takodje ali verujmk zvanicnim podatcima. Inace Tajland imo oko 65 miiona stanovnika. Bangkok je trgovinski centar i naravno roba sa kojom se najvise trguje je pirinac, jer je Tajland najveci svetski izvoznik pirinca. Zanimljivost je i da se na Tajlandu koristi lunarni kalendar, sto je i logicno jer su ovde ogromne plime i oseke u razlicitim delovima godine. Obilazak pocinjemo ploveci rekom Chao Phraya koja pokazuje autenticni Bangkok gledajuci ga iz vode. Grad je nastao i rastao uz vodu tako da je celokupni zivot bio vezan za kanale koji prozimaju ceo grad. Prolazimo pored muzeja kraljevih barki koje su, pored slonova bile glavno transportno sredstvo. Ukupno ih je 9, napravljene su od tikovine i to iz jednog komada drveta, a svaka barka je pripadala jednom clanu porodice. Pored nas veliko brzinom prolaze tradicionalni long taill camci, karakteristicni po propeleru izbacenom 5 - 6m od motora , koji se nalazi na povrsini vode. Tako postizu vecu brzinu i smanjuju mogucnost dodirivanja dna reke. Svi napred imaju nacrtane oci, jer veruju da ce tako lakse naci put do kuce a i da pokazu budnost nemanima reke. Turisticku atrakciju lredstavljaju nekoliko kuca na i uz samu vodu koje su za tu svrhu ostavljene autenticnim. Dok lagano krstarimo spazismo kako se na betonskom zidu obale sunca ogroman guster. Recimo telo metar i rep jos toliko. Objasnjavaju nam da je to vodeni guster, mesojed ali ne napada ljude. Da, da. Onaj fazon kad trcis kroz Sumarice pa naidjes na kuce bez povodca a gazda kao " nece, nece", a posle 2 minuta "izvinite ne znam sta mu bi. Prvi put je ovako reagovao"!!!. Uz obalu dosta budistickih hramova. E sad Buda je rodjen 530 god pre Hrista, u Nepalu, mesto Lumpin. Bio je iz bogataske oorodice i ziveo je u palati. Lagodan zivot napusta u 29 godini kada krece da otkrije uzrok ljudske patnje. Putujuci stao je da se odmori ispod Body drveta i tu je doziveo prosvecenje. Bog mara ga je gadjao uzarenim loptama i slao prelepe cerke Ahsare ga ga spreci al on nije poklekao, cak su se uzarene lopte pretvarale u lotosove cvetove. Budizam ne veruje u vaskrsenje nego u reinkarnaciju i postoji vise oblika budizma. U Tajlandu je Teravada, tj izvorni budizam. Budizam je olicen u 3 stvari: Budu, Dama - sveta knjiga i 
Tanga monasko bratstvo.Svaki muskarac ima obavezu da mesec dana bude monah. Najcesce se na to odlucuju u kisnoj sezoni, jer su manji radovi u polju. Monasi nemaju pravo da rade nego zive od donacija stanovnistva i drzave.Veruju u duhove i pored kuce imaju malu kucicu za duhove, nalik malim crkvicama u grckoj, koje sluze da duhovi tu prenoce da ne ulaze u kucu. Kult duhova je jak, nalik malteskom kultu i radi tog verovanja da bi se odbranili od duhova stavljaju velike figure raznih demona na ulazu u kucu da bi zaplasili zle duhove. Takodje ih stavljaju na ulazu u hramove i tamo su impozantne velicine, nakade i do 10m. Kod nas meditacijom postizemo mirno stanje duha a u budizmu tek tad pocinje radno stanje uma. U budizmu svako moze da postane buda jer je buda ucitelj i postoje 108 koraka koja treba proci da bi dosli u to stanje.

Gledajuci istoriju Tajlanda imali su tri lerioda: Od 9 do 12 veka je bio suho thai, zatim Ayutthaya do polovine 18og veka i od njega do sadasnjice arathanakosin period. Vodic nas podseca na cuveni film " most na reci Kvaj" tj izgradnji pruge Burma Tajland, koja je odmah srusena nakon zavrsetka rata jer se oni jos od Ayutthaye ne gotive. Iako Thailand znaci "zemlja slobodnih ljudi" jer nikada nisu bili kolonija, u vreme Drugog svetskog rata odmah su se predali japancima da bi izbegli razaranja. Kakva glupost, sto bi mi rekli, kakav je to svetski rat a da mi Srbi ne zakuvamo malo i izgubimo pola stanovnistva a nista ne dobijemo !!! Bas su bezveze !!!. Mnogo su ponosni na svoju istoriju. 

E sad ovo je zemlja koja ima i dosta protivrecnosti. Punoletstvo dobijaju sa 15 godina i odmah mogu da se bave prostitucijom. Za neverovati da su im do skoro ocevi bili makroi i da su prostitutke izuzetno cenjene jer obicno dolaze sa sela i onda salju novac u svoja sela i tako ih razvijaju. To je ovde normalno ali zato nema ljubljenja na javnom mestu. To ne daj Boze !!! Tolerancija na LGBT populaciju je najvisa na svetu i jednostavno preplavljen je grad gey populacijom iz celog sveta. Jednostavno ono sto je kod nas taboo ovde je normalno pa tako ima dosta i Srba koji zive u Bangkoku. Atrakcija su lokali sa ladybojevima. Tako ovde nazivaju travestite. Sto bi rekli nasi " lepe ili lepi da nemoz lepse"!!! Zanimljivost je da na Tajlandu nemaju penziju vec Stare osrbe izdrzavaju porodice. 

Zastava Tajlanda je u tri boje: Plava kraljevska porodica, Crvena narod a Bela budizam, iako je budizam uvek prefstavljen narandzastom bojom, boja odore monaha. Do skora se nalazila slika slona na zastavi. Tajlandjani su ziveli u plemenima u Mongoliji, ali migriraju na ovo podrucje u 12 veku u Suhotay periodu. Brodic polako pristize do Wata Arun hrama i polako izlazimo iz njega. Hram je prvo bio hinduisticki i posvecen bogu izlazeceg sunca ArunuKarakterisu ga 6 pranga od kojih centralni ima 86m. Neverovatno su lepi jer im je spoljasnost im je oplocana porcelanom sto do sada nigde nismo videli. To je iz razloga jer su oni izvozili pirinac u Kinu a u povratku punili brodove statuama a porcelan koristili kao balast. Pa kolko ga je to bilo u Kini i po kojoj ceni kad koristio umesto kamena !?!? Jednostavno zadivljujuce. Penjem se na sredinu najveceg, jer je i ovde u toku restauracija da bih uhvatio pogled celog manastira. Naravno mnostvo kineza sa neverovatnim brojem fotoaparata svuda oko nas. Milijarde mega pixela u vazduhu. Mi beli smo im zanimljivi pa uvek koriste priliku da te slikaju. Kad sam se popeo samo poce da seva " Alo prijatelji, oce me ozracite sa tolikim megapixelima.....alo bre, bice dobro ako samo osedim a ne opadne skroz kosa"!!!. Precudan narod. Mocan i precudan. Sa desne strane se nalaze neke posudice. Ustvari budisti se spaljuju i prah se podeli u 3 dela. Jedan deo kuci, jedan u hram a jedan u reku. Nazalost vreme je oblacno pa slike ne mogu verodostojno pokazati impozantnost ovog hrama. Nazad u brodic gde prolazimo kroz kontrolu karata. Sad zena sto cepa karte naglas broji koliko je ljudi proslo jer se tacno zna koliko moze u camac. Prilazim joj i ona broji mene kao 70 i nekog. Krecem nesto da je pitam ali brzo izgovarajuci reci, inace tajlandjani se trude da sto vise pomognu, jer ako ucine dovoljno dobrog ne reinkarniraju se. Ona me pogleda zbunjeno koncentrisuci se sta joj pricam, ja zaludim jos malo i prodjem, kad ona zaustavi ostale zaboravila koliko je orebrojala. Pa stade da se priseca i nasta pauza od 10min. Ovi sa broda hoce da me ubiju. Zaustavi tu i ne pusti nikog vise tako da na brodicu ne bi velika guzva. Predjosmo na drugu obalu, uzesmo po kokos da se svezimo i krenusmo da posetimo Wat Pho. Inace puno ime mu je Wat Phra Chetuphon Vimolmangklararm Rajwaramahaviharn ili na Thai: วัดพระเชตุพนวิมลมังคลารามราชวรมหาวิหาร. Jedan od najpoznatijih hramova u celom svetu. Napravio ga je Rama I kao kraljevski hram na mestu vec postojeceg hrama, pre dolaska kraljevske porodice iz Ayutthaye a obnovio ga je Rama III. Poznat po lezecem budi u polozaju nirvane. Kraj svih reinkarnacija. Velicina Bude je impozantnih 46x15m Ulazimo u dvoriste hrama i svi nagrnuse ka budi tako da sam izabrao taktiku da prvo obidjem sve delove pa na kraju Budu. Dvoriste je impozantno, vidi se da je sve na svome mestu i iz svega izvuceno najbolje sto se moze. Arhitektura jedinstvena, sve tako dobro skockano da nemam reci. Krecem od dela gde su sahranjena 4 kralja, tj prve 4 Rame.

Kada kazem sahranjene mislim na deo pepela koji je tu ostavljen. 4 prekrasna prangk dignuta u tu cast krase taj deo dvorista.

Koristim priliku da opalim neku sliku dok se ne zakuva i ovde. Odmah pored je manji hram u kom se nalazi mali buda i njega je koristilo osoblje. 

Vadim i zastavu i pravim jednu sliku, sto opet izaziva paznju ostalih turista. Zabranjeno je koristiti budu za tatoo, za reklamu, za viceve... tako da i slikanje sa zastavom nije bas ok.

U kompleksu se nalazi prvi centar gde se organizovano ucila masaza i medicina u istoriji. To pokazuju i slike po zidovima u hramu. Inace hram je poznat po najvecem broju budinih slika, oko 1000. Krecem polako da vidim najveceg Budu na Tajlandu i na ulazu ti daju torbu u koju stavljas svoje papuce jer ulazis bos, pa da se ne bi gomilala obuca ispred ulaza. Kako sam usao tako se odmah sa desne strane ukazala glava Bude. Veliki sok. Nikada toliko veliko ljudsko telo nisam video, a kami da je celo, osim stopala u zlatu !!! 46x15 metara. Pa glava ima jedno 7 u duzinu i 12 metara u visinu. Cudoo. Cudooo !!! A sve sljasti od zlata. Pokusavam da ga uslikam celog ali ne ide. Mnogo ljudi se moli ispred njega ali ih brzo rasciscava obezbedjenje da se ne bi stvarala guzva. Ako uzmemo da je kosarkaski teren 28x15 e onda zamislite koliko je 46 metara duzine i 15 visine !!! Impozantno. I to jos zlato. E sad da se izmerimo kume Tomice ko je vido vise zlata na jednom mestu !!! Oci su od sedefa. Prelepe. Toliko i one daju na grandioznosti da jednostavno ne mozes a da ne skrenes pogled sa ovoliko zlata. Stopala su takodje od sedefa i na tabanima su ispisane 108 osobine koje covek treba postici da bi doziveo prosvetljenje i postao buda. Tabani su 3 metra visoki a 4 dugacki. U sredini svakog se nalazi tacka koja predstavlha cakru. Zidovi su oslikani scenama iz budinog zivota. Okol njega sa zadnje strane se nalazi 108 cinija i ti onda kupis neke zetoncice u jednoj ciniji za 20 bata ili pola evra i stavljas u svaku ciniju, kao darivas za pomoc ka postizanju datih osobina. Citam polako onih 108 stadijuma i reko bi da sam tu negde oko 60 da nategnem do 70, al jos za ovih 10 dana na moru mozda dobacim i do 80tak. Ide to brzo kad covek ukapira gde su precice. E sad salu na stranu budizam je vrlo miroljubiva religija i ljudi se trude da ti sto vise pomognu. Super je ali opet strasno neobjasnjivo kako iz nje nastanu tako krvolocni ratovi? Napustamo hram, a u ocima zlato i dalje sija... jednostavno neverovatno. Krecemo prema kraljevskoj palati ali njoj cu morati da posvetim posebnu paznju jer je to drugi (posle cudesno bajkovito vanvremenskog Angkora) najimpozantniji objekat na ovom proputovanju. Vracanje u hotel i brzo sredjivanje jer krecem da se nadjem sa Nikolom, bratom od tetke, koji vec dugo zivi u Bangkoku. Hvatam taxi, naravno upozorenje da ako nece da ukljuci taximetar ne ulazi, i krecem ka njemu. Podne, 17 casova i guzva nevidjena. Kroz grad prolaze bulevari sa po sest traka ali su sve zakrcene. Bangkok nema metro, a i kako bi kad je na obali mora, vec nadzemne brze bozove koji idu na po tri sprata od zemlje. Vrh ne kad se pogode na sva tri sprata po jedan. Taxi veoma jeftin. Za sat vremena oko 500 dinara ako ne i manje. Tuk tuk je atrakcija i on je skuplji. Nalazimo se, sacekam ga da zavrsi posao i odemo do njega da se sredi pa do grada. Inace on zivi u kompondu, isto kao u keniji i brazilu, pa ko hoce moze da se podseti. Prvo skocimo na neku klopu, e sad u Vijetnamu se tesko jede, u Kambodzi malo lakse A na Tajlandu najlakse. Nekako moze da se jede a neka jela cak i ukusna. E sad na celom putovanju, nehigijena kod spremanja hrane, u turistickim delovima je izuzetno problematicna. Secam se kad sam u Ho shi Minu otisao u toalet u jednom baru, a ono prolazis pored kujne, umal se neonesvesti. Sreca pa sam jeo ranije. Na Tajlandu smo se navukli na Pad Thai: rezanci od pirinca, jaje, neki dodatci pa po volji il piletina il kozice. Mada uvek kad jedem osecaj je na maloj razlici izmedju ok je i bacam peglu odmah. Ovo je bas bilo ukusno. E sad na svuda je hrana jeftina. Recimo da se otkines od klope i popijes dva pica ne mozes da prebacis 5 evra. Odatle palimo na najekskluzivniji restoran u gradu. Vertigo moon bar na 61 spratu zgrade Banyan tree . Uzesmo taxi i onko u inat omasi skretanje pa nas sve vozi sporednim ulicama gde ima mnogo osoba lakog morala. Stigosmo i onda liftom na 63 sprat. Prvi put. Jos se nisam ni posteno zadivio liftu on vec stigao. Bukvalno manje od 20 sekundi. A da, u liftu nema broj 13 nega 12A. Ovde su mnogo sujeverni pa niko ne bi kupio stan na trinestom spratu. U Kini cak i naprave mali sprat od metra visine jer nece da stanuju na 13om iako im pise 12A !?!?. Na krovu suva vlastela. Pice 10 evra malo pivo. Taman nam stize pice kad prema nama kisa. E to su monsuni. Bukvalno vidis je kako ide po gradu. Znaci u jednoj ulici totalni potop a u drugoj ne pada. I sve se to lepo vidi. Krece da kvasi, kad konobar objasni da nece kod nas vec ce da ode niz onu ulicu. Tako i bi. Malo se raspricasmo i da pokazem Nikoli neke slike, nakacim se na internet i zateknem brdo poruka. Preminuo je Dejan Dimitrijevic, predsednik kosarkaskog saveza Beograda, kolega u Upravnom odboru KSS i moj veliki, veliki prijatelj. Strasan sok i neverica. Covek od koga sam mnogo naucio od kada sam u forumima KSS. Dobar covek. Bas dobar covek. Strasan udarac. Pa culi smo se pre 5 dana i poslao mi je sliku kad je bio mrsav. Dogovorili se da kad se veatim krenemo u neke projekte. Odatle krenusmo do jednog kafica gde su Nikolini drugari na po jos jedno pivo pa u diskoteku na 30 spratu. Pogibe Nikola oko mene ali mnogo teska noc za mene koje cu se secati celoga zivota. Sutradan odlazak do plovece pijace koja se nalazi severoistocno od Bangkoka. Oko 80km u mestu Daumen sandok. Tu je bila prva pijaca na vodi i u sustini napravili su neku turisticku atrakciju koja je sve osim toga tako da ne bih vise o tome. U povratku svracamo u hram Wat Saket. Poznat kao Zlatna planina ili 'Phu Khao Thong'. Sagradjen je na vestackom brdu i to je jedino sto viri u preravnom Bangkoku. Krasi ga 58-metarski zlatni Chedi. Nastao u doba u Ayutthaya (1350.-1767. G.), A tokom vladavine kralja Rame I (1782.-1809.) je velikim delom obnovljen. Penjemo se stepenistem kroz pravu malu sumicu gde su na zidicu postabljene skulpture svih horoskopskih znakova kineskog horoskopa. Na ulazu veliki gong pa najavih da stizem. Da ne bude bano a mi nismo postrojili monastvo da ga doceka. Mnostvo stepenica vodi do hrama. Sa strane su postavljena zvona pa malo ih klepamo cisto da napravimo atmosferu. Na vrhu hrama je zlatni chedi. Stvarno prelep a i prelep je pogled sa hrama jercse vidi ceo grad. Uvece smi se dogovorili svi da odemo do Soi Cawboy, ulice "crvenih fenjera da vidimo sta to tamo ima. Prvo jedna luda trka u 2 tuk tuka kroz Bangkok ko ce prvi stici. Fenomenalan osecaj. Stizemo i aj prvo setnja ulicom, a ono sve u donjem vesu, sede, prilaze, vuku... ali ne da se Srbin tako lako. Odbijam sve napade i odlucujemo da udjemo da pogledamo Show Suzie Wong. Mislim katastrofa. Izadju devojke na binu. Sad razmisljam dal uopste imaju na sebi. A da imaju gacice jer na njima stoji broj. One izazovno igraju a muskarci merkaju pa kad im se svidi neka pozovu konobara, kazu mu broj i on je dovede u separe. A onda glavna atrakcija ping pong show. E to ne mogu da objasnjavam vec ko hoce da zna sta je to mora na internet. Umal ne izgibosmo. Povratak i zakucavanje. 

Pislednji dan koristim da obidjem Siam skver i Lumpinie park, tj urbaniji deo Bangkoka. Ogroman kontrast. U ovom delu je Bangkok ono sto jeste. Najmocniji grad Indokine. Mnostvo ogromnih zgrada, prelepih hotela od kojih Hayyat dominira... Medjutim obecao sam Ziletu van Damu da cu da obidjem Lumpini boks halu kad ono nema je gde je nacrtana na karti. Premestena na perifetiju. Uzimamo Dragan i ja taxi i sat vremena do nje. Lumpinie, hram tajlandskog boksa, Mau Taija. Kad kazemo fudbal pomislimo na Marakanu u Brazilu, kad kazemo thai box sigurno mislimo na ovu salu. Kupujem Ziletu neki sorc i neku suvenircic, malo fotkanja i nazad. Inace karte kostaju: pored ringa 50€, prvi red tribina 37€ i drugi red 25€. Na ringu je natpis " molimo dame da ne diraju ring". Mogu zamisliti koje je tu ludilo. Vreme je za odlazak na more.

Galerija slika

Najnovije vesti iz ove kategorije