Radio uživo
Kragujevčanin Dušan Đurić Ćure otisnuo se u pustolovinu, tokom koje će obići Indokinu, plan mu je da poseti Vijetnam, Kambodžu i Tajland. Portal InfoKG će u narednom periodu objavljivati putopise i fotografije ovog Kragujevčanina sa putovanja za koje kaže da je davno poželeo.
U celosti i verodostojno Vam prenosimo Ćuretov putopis napisan u jednom dahu, a on Vam se unapred izvinjava na greškama.
Granica izmedju Vijetnama i Kambodze je vise formalost. Novija zgrada uradjena sa etno motivima gde jednostavno vodic odnese pasose a vi prodjete kroz nju, gde vas na kraju okom odmeri jedan policajac. Obe granice za bukvalno 5min. Ulazak u Kambodzu i odmah pauza u jednom restoranu gde trosimo zadnje dongove na kafu koja nije ni prici vijetnamskoj. Primecujem i velike kockarnice skromnog izgleda jer je u Vijetnamu zabranjeno kockanje, medjutim razvijena je ilegalna mreza tako da mnogo ljudi ne dolazi ovde. Kraljevina Kambodza je na juznom delu Indokine. Najveci procvat je dozivela izmedju 9og i 15og veka u doba kmerskog carstva cije je sediste bilo u Angkoru, najvecoj turistickoj atrakciji. Kao i cela Indokina od druge polovine 19og veka je bila francuska kolonija. Nakon sticanja nezavisnosti u pocetku izbegava sukobe, ali obzirom da su je za vreme vijetnamskog rata koristile obe strane za logistiku i ona ulazi u krvavi gradjanski rat koji je trajao 20 godina i koga karakterise brutalnost Crvenih Kmera, politicke organizacije na celu sa zloglasnim Pol Potom. Rat prestaje vijetnamskom intervencijom 1979 godine. Ostaju pojedinacni sukobi koji prestaju 1990 gofine kada dolazi politicka stabilnost zemlje. Ogromna vecina stanovnistva su Kmeri, 89%,govore kmerski jezik a religija teravadski budizam. Ima 14 miliona stanovnika gde oko 90% stanovnistva zivi na 25% teritorije oko jezera Tonle Sapa i uz Mekong. Najsiromasnija zemlja Indokine, gde je vodeca grana poljoprivreda. Po Ustavu od 21 septembra 1993 godine je ustavna monarhija.Takodje stanovnistvo je mlado, vise od 40% je mladje od 15 godina. Putovanje do Phnom Penha traje 6 sati i ide ogromnom dolinom pirincanih polja. Ono sto impresionira je veliki razmak izmedju sedista tako da nemam nikakvih problema sa putovanjem. Iako su mnogo sitniji od nas i siromasniji imaju komoditet, a kod nas uzas. Jedan tako slatko pojede semenke iz lotosovog cveta da mi podje voda na usta. Sve vreme gledam kroz prozor upijajuci divne predele. Fakticki ceo zivot se odigrava uz put tako da nema drugog reda zgrada vec samo jedan. Ne primecuje se neka velika razlika prelaskom granice. Jedino sto se razlikuje je gradnja kuca. Ovde su kuce kao sto sam imao oriliku da vidim u Gruziji, napravljene tako da je prizemlje prazno, tj samo stubovi a kuca je na prvom spratu. To se radi jer zemljiste ima dosta i oodzemnih i nadzemnih voda pa da sa sacuva kuca od vlage. Obicno u prizemnom delu se drzi stoka. Nakon 3 sata stizemo u Phnom Penh koji se mnogo razlikuje od Sajgona. Dosta cistiji i nekako kulturniji. Primecuje se hiper izradnja visokih zgrada jer je grad prilicno nizak. Ima oko 2 miliona stanovnika i na 3 reke je od koji je Mekong dominantna. Ime je dobio od fraze Vat fanom daun pen sto znaci hram na brdu bake Pen, koja se odnosi na hram Vat fanom, koji je sagradjen 1372 godine i u kome se cuva statua bude. Nekada se i zvao i Krong Caktomuk, Grad sa cetiri lica, zbog oblika reka koje se ukrstaju kod grada. Ulaz u grad pokazuje da cemo se ovde sresti sa drugacijim u odnosu na Sajgon. Prvo sto skrece paznju su ciste ulice i mnogo mnogo manja guzva, cak sta vise i drugacija organizacija saobracaja u odnosu na onu histeriju. Smestamo se u dobar hotel Silver river sa odlicnom lokacijom. Odmah mi pleni paznju brica tako da cim smo se cekirali krecem sa Draganom na brijanje. E to je vrh dogadjaj. Na sred ulice 3 fotelje i brijanje i sisanje pod vedrim nebom. Kmer klinac umire od smeha i samo mi pipka bradu. Ovde niko ne nosi bradu pa je ova malo duza prava arrakcija za njega. E sad pocinje 15ak minuta totalnog uzivanja, zavaljen u stolici. Sve vreme se brica ubija od smeha i komentarise da i meni postaje smesno. Obrija me za sve pare, 2$ i na kraju izlupa glavu sakama. Posto smo zakasnili u obilazak sa grupom krecemo sami i dolazimo do Kraljevske palate. Ispred nje ogroman travnjak pun ljudi koji sede na nekim prostirkama i klopaju. Oko travnjaka mnogo kmera priprema hranu. Ono sto imponuje je da nema djubreta. Svi lepo skupe sve kad krenu. Odlazimo do Mekonga gde se nalazi mala kucica u koju ulaze, nose neko prelepo cvece i pale svece, a ispred orkestar svira. Izgleda da je danas neki budisticki praznik. Ima i dosta kaveza sa nekim pticicama kao vrapci. Njih kupe, odnesu u sakama do reke, nesto promrmljaju i puste. Pored neki klinci grebu vosak iz kokosovih oraha. Reciklaza. Prelepo je. Svi su veseli. Krecemo setalistem uz reku I srecemo ljude koji gledaju u dlan, u karte i neke koje sede ispod kisobrana a drugi im se ispovedaju. Sve je novo i fantasticno. Svuda tezge sa raznim vocem na prodaju. Odlazimo do centralnog trga gde je spomenik ocu Nezavisne Kambodze Narodom Sihanuku koji je otac sadasnjeg kralja i umro je 2012 godine. I spomenik Ujedinjenja koji slavi dan oslibodjenja Kambodze od francuske kolonijalne vladavine 9 novembra 1953 godine. Spomenik napravljen sa stilom kmerske civilacije. Prvi put pored njega primecujem naoruzane vojnike. Mnogo ljudi igra mali fudbal sa malom specificnom lopticom i mnogo njih, uz muziku, radi fitnes. Kao na nekom sletu. Uletim i ja da ih malo podrzim. Visok pa te svi gledaju, domundjavaju se i smeskaju. Malo iskuliramo i dalje u obilazak grada. Setnja uz Mekong je prelepa. Mnogo ljudi je na setalistu. Odlazimo do budistickog hrama. U povratku nalecemo na ulicu punu nocnih barova i naravno "salona za masazu" koji vise i ne kriju da su jezgro prostitucije iako je zakonom zabranjena. Povratak u hotel i zakucavanje. Ritam je jak. Ujutru ustajemo na dorucak, a da hrana na putovanju nije uracunata u cenu ali nam je agencija Manga trip i to obezbedila gratis. Stvarno sve pohvale za agenciju ali i za 2 fenomenalna vodica Vladimira i Ivana, koji mnogo mnogo znaju o ovoj destinaciji a i imaju i previse strpljenja za nas. Ostavili smo stvari na pranju. Jedno kilo jedan dolar. Pranje i peglanje. Svuda je tako pa ne treba nositi dosta srvari na ovaj put. Krecemo minibusom u obilazak grada. Prva destinacija kraljevska palata. Vreme tmurno, na ivici kise. Preuzima nas lokalni vodic i krece obilazak. Prvo nam pokazuje budino ( body ) drvo, ogromno, ciji cvetovi fantasticno mirisu i rascvetaju se ujutru a uvece opadnu. Sutra izrastu novi i tako u krug tako da im je ono simbol zivota. Podignuta plava zastava na kraljevoj rezidenciji oznacava da je kralj u palati. Inace kraljevska porodica se preselila ovde u 15 veku a gradjevina dobija danasnji oblik u 19 veku i tada i nastaje Phnom Penh. Do tada je bila u Angkoru. Kralj ima 64 godine a nema dece tako da ce ga naslediti neko od sinovaca. Zanimljivost je da je doktorirao balet u Pragu i da, kada su svecanosti voli da igra na jednoj terasi koja je na ulazu u kompleks. Kompleks je ogroman i ima 17 hektara. Prelazimo u Pagodu u okviru kompleksa gde se nalazi hram. Pagoda je cela tetitorija oko zamka. Buda od zada potice iz Burme i najveca je atrakcija pored Bude koji je napravljen od 77 kilograma zlata i okicen je raznim rubinima i dijamantima od kojih dominiraju 2 ogromna, na celu od 25 karata i na srcu od 20 karata. Pod je od srebrnih ploca teskih 5 tona izlivenih u oko 6 000 ploca. Napustamo palatu i krecemo ka najuzasnijem delu naseg putovanja, ka mracnoj strani kambodzanske istorije, ka poljima smrti. E sad Kambodza je kraljevina koja je za vreme vijetnamskog rata dosta propatila jer su njene teritorije bile linije kojima su amerikancu snabdevali Juzni Vijetnam a Severni Vijatnam Vijetkong. Nakon zavrsetka Vijetnamskog rata tj krajem Narodom Sihanuk predaje mesto premijera Lin Nolu 1970 godine a on postaje predsednik. Ratna desavanja u susednom vijetnamu razaraju ekonomiju Kambodze, tako da nastaje Pokret Crvenik Kmera ili Kmere Rouge na francuskom. Njega osniva Pol Pot, rodjen kao Saloth Sar, koji je 1949 godine kao stipendista otisao u Francusku gde je postao komunista. Vraca se za vreme vijrnamskog rata u Vijetnam i tamo prolazi obuku. Osniva Komunisticku partiju Kambodze 1963 godine koja je simbolicna i postaje njen generalni sekretar. Kada su desnicari 1970 izvrsili udar u zemlji kralj Norodom Sihanuk podrzava komuniste i tada dobijaju na znacaju. Pocinje gradjanski rat koji se zavrsava u prolece 1975 godine ulaskom revolucionara u Phnom Pen i zauzimanjem Palate ujedinjenja, svrgavanjem premijera Naom Lina. Uspostavlja komunisticku vladavinu, ukida privatno vlasnistvo i skole. Izvrsava agrarnu reformu tako sto pretvara zemlju u poljoprivrednu gde se 90% zasniva na njoj. Raseljava gradsko stanovnistvo u sela na rad na pirincanim poljima. Tu se otima kontroli i pocinju strasni zlocini prema svom stanovnistvu. Smatra se da je za 4 godine vladavine ubio od milion do 3 miliona ljudi. Njegov rezim je ubijao sve i zbog svacega. Ljudi su ubijani ako su nosili naocare, ako su bili umetnici, politicari, sve koji nisu znali da se bave poljoprivredom. Preuredjena je srednja skola u zloglasni zatvor S21 gde je muceno i ubijeno oko 25 000 ljudi. Na nekih 20km od grada su se nalazila zloglasna polja smrti gde su izvrsavane egzekucije. Obzirom na broj dana vladavine i broj zrtava ubijano je izmedju 1 000 i 2 000 ljudi dnevno. Nakon 20tak minuta voznje ulazimo u kompleks zloglasnih polja smrti, kome dominira kosturnica. Prvo krecemo da obidjemo muzej i pogledamo film. Gledanje filma ne ostavlja nikoga ravnodusnim. Tolika zverstva se ne da ne mogu opisati nego ni shvatiti. Uopsteno kako je moguce da budisticka religija, koja je pscifisticka izrodi ovakve monstrume. Film budi najzalosnija osecanja. Scene i svedocenja stravicna. Izlazimo krecemo u obilazak masovnih grobnica. Ono sto ce zauvek ostati urezano u secanju je masovna grobnica za decu pored jednog ogromnog drveta na kojima se jos vide tragovi krvi. Zamislite da su tu ubijali decu tako sto ih uhvate za noge i bukvalno razbiju o drvo. Da li ima kraja svireposti? Razne masovne grobnice izazivaju mucninu. Zelja mi je samo da odem odavde i da zaboravim na ovo. Napustamo kompleks i krecemo prema zloglasnom zatvoru S21 koji se nalazi u samom gradu. Prolazimo kroz uske ulicice koje nam otkrivaju pravo lice grada, ali ponavljam - izuzetno cisto. Stizemo do zatvora i krecemo u obilazak celija za mucenje. I dalje tragovi krvi po zidovima. Sprave za mucenje, slike mrtvih koji su nadjeni po celijama. Brojne slike pobijenih na kojima dominiraju mladi i deca. Neverovatno. Mucenje je islo dok ne priznas a onda te ubiju. Posto je Pol Pot napao Vijetnam 1978 godine zeleci da i tamo izveze svoju ideologiju, vijetnamci ulecu i svrgavaju rezim. Phnom Pen je oslobodjen 7 januara 1979 godine. Pri ulasku u zatvor nadjeni su lesevi 14 zarobljenika i 4 ziva deteta koja su uhapsena 3 januara. 18 zarobljenika su poterali kamionom na polja smrti, ali posto su njih vec zauzeli oslobodioci, 10 su ubili u kamionu a 8 je uspelo da pobegne. 2 prezivela koja su bila uhapsena 1 januara su napisala knjige i sede u okviru zatvora i prodaju ih. Mozes pricati sa njima ali te upozoravaju da pitas samo o zatvoru a nikako o politici. Mada su oni bili samo 6 dana u zatvoru.
Vijetnamci ostaju u Kambodzi jer se Pol Pot sa sledbenicima povukao u dzungle na granici sa tajlandom i vodio gerilski rat. Prvi slobodni izbori se odrzavaju tek 1993 godine kada Kambodza postaje Ustavna Monarhija. Pol Pota hapse 15 aprila 1998 godine ali on odmah umire od srcanog udara. Kasnije se osniva sud za ratne zlocine koji je osudio vodece prezivele clanove zloglasnog pokreta Crveni Kmeri.
Napustamo zatvor i odlazimo da obidjemo 2 marketa. Ruski, klasican kambodzanski buvljak i centralni kulturnijeg izgleda gde kupujem neke majce sa kambodzanskim motivima. Odatle u hram Wat Phnom. Koji je prvi hram koji je napravljen u Phnom Penhu 1472 godine. G-dja Penny,kambodzandzanka, kupala se u Mekongu i nasla statue budine i tu je napravljen hram. Klasican budisticki hram ispred koga je napravljen ogroman sat na travi. Povratak u hotel i zakucavanje u obliznji restoran na pivo. Odatle na Centralnu pijacu da pojedemo kambodzanske specijalitete, e sta sam jeo ne umem ni da opisem jer jednostavno narucujes pokazivanjem rukama. Poluukusno na onoj ivici il cu da bacim peglu il cu se izborim. Jedi i ne razmisljaj sta je. Povratak u sobu jer sutra je put u Siem Reap i obilazak cuvenog Angkora koji je najveca ateakcija ovog putovanja.
