Radio uživo
Kragujevčanin Dušan Đurić Ćure, poznat kao strasni ljubitelj putovanja, otisnuo se u još jednu pustolovinu, a ovoga puta njegovo odredište je Kuba. Portal InfoKG će u narednom periodu objavljivati Ćuretove putopise i fotografije sa ove daleke destinacije.
U celosti i verodostojno Vam prenosimo Ćuretov putopis napisan u jednom dahu, a on Vam se unapred izvinjava na greškama.
Ustajemo i polako na autobusku u Trinidadu. Srećom na 5 min od nas. Stižemo i čekiramo karte, tj dajem papir ih Havane a on na prastarom štampaču, na belom papiru odštampa dve karte i lenjirom ih pocepa. Na stanici sve šareno, od boje kože, preko frizura, do odeće. Autobuska je podeljena na dva dela, na deo za strance i domaće jer su kvalitet autobusa, a i cena karte prilagođeni putnicima.Ulazimo u bus i naravno sedišta nisu numerisana već svako zabada gde stigne. Meni zapade mala kubanka tako da mogu lepo da sednem. Vožnja od oko 550km predviđeno je da traje 12 sati. Krenusmo sa pola sata zakašnjenja jer to je Kuba. Sve puno al njih boli uvo za sve. Čim napustismo Trinidad krenuše predivni predeli. Ogromni pašnjaci koji se brdovido penju uz planinski venac. Scena na bombonjeru da je staviš. Raštrkana stada krava koje čuvaju kauboji na konjima ostavljaju vrhunski utisak. Pažnju privlači jedna vrsta palme koja je ogromna, 15ak metara a totalno ludog oblika. U podnožju tanka, u sredini predebela i na vrhu opet tanka i razgranata sa lišćem, palma real iliti trudnica. Još ne vidoh tako nešto. Prelepo izgleda.U autobusu Ujedinjene0 nacije, bračni par argentinaca sa malim detetom koji pijuckaju onaj njihov čaj sa koji sam prvi put probao u Riu, i po kome su prepoznati svuda, od plaža do restorana. Nemci koji nemcuju, holanđani nit govore nit romore, kanađani pospali, italijani već jedu i ne zaklapaju, brat kinez koji se "raširio" na jednom sedištu pored jedne debele matore kubanke....A vozači...e to je priča za sebe, malo malo pa stanu, neko ih čeka u sred neke nedođije i kupuju sve živo, očekivo sam da će na kraju i tele da uteraju. Ali vrh je bio kad majstor zaustavi ispred neke kuče na kraj sela, diže ručnu, izađe iz busa i poče da se grli i ljubi sa dvoje na kapiji. Lagano 5 minuta, dok svi sedimo i gledamo kroz prozore, se ispričaše, smeju se, grle, ljube...pa čekaj, jel realno da prođeš pored familije a da se ne javiš ?!?! Na svakoj stanici gde smo stali, a bilo ih je podosta, prilaze do žice ljudi, otvore torbu i nešto valjaju. U suštini sve bezveze osim jednog vrhunskog kolača od guavaye što sam kupio u Las Tunasu. Ljudi ulaze i izlaze, menja se demografska struktura a mi nikako da stignemo. Iskreno priroda je vrh tako da blejanje kroz prozor izuzetno dobro odvlači misli od dužine puta. A i vreme je da se, ponovo, pročita Čeova knjiga " Sećanje na kubansku revoluciju", koju dobi za neki rođendan od nekog. Eto da je zapisao sad bi ga spomenuo. Sve otkazuje, kolena, čukljevi, živci...i napokon posle 13 sati vožnje stigosmo u Santiago de Kuba. Drugi najveci grad sa oko 450 000 stanovnika, na 870km od havane koji je osnovan 1515 godine od 1522 do 1538godine je bio glavni grad Kube. Istorijski veoma značajan a i odavde su španci krenuli na obale Meksika 1518 i na Floridu 1538 godine.
Grisel nam je iz Trinidada rezervisao smeštaj tako da nas sačeka taksista sa našim imenima. Odveze nas do gajbe gde na opšte zaprepašćenje izađe gazdarica i na engleskom nam se obrati. Alooo, pa ovde niko ne govori engleski, alooo kad mic po mic u ukapirasmo da je Guantanaml 30km odavde i da do pre revolucije, amerikanci su ovde izlazili u provod. Opet od dogovora da ćemo u krevet nema ništa i pravac istorijski centar. Prvi utisak - prelep grad. Uređen u odnosu na sve do sada i čist da čistiji ne može biti. Svratimo da uzmemo picu na parce, ono jest mala ali 5 cupa, ejjj, 20 dinara...a u Havani nas šamarali za po 300 dinara. Po 2 parčeta, vruća, lepe se za kukove al šta ćeš, gladna duša.ulice polupuste a tek je 22h. Ulazimo u glavno šetalište i totalna zbunjenost. Da pomisliš da si u nekom evropskom letovalištu. Prelepo, poluprazno i prvi utisak, osim nas dvojice još, u vrh glave 10 turista. Santiago je van svih turističkih ponuda i realno mi smo došli najviše zbog Fidelovog groba. Lagana šetnja i nazad.
Otvaram oči i već osećam uzbuđenje, neke leptire jer danas obilazim drugu od tri zacrtane destinacije. Fidelov grob. Grob Fidel Alexandro Kastro Ruiza rođenog 1926 i preminulog u Havana 2016 godine.
Sin vlasnika plantaže. Diplomirao prava 1945 a 1950 doktorirao na Univerzitetu u Havani. Kolega. Planirao da se kandiduje na izborima 1952 ali je general Fugensio Batista izveo državni udar i otkazao izbore. Kastro uložio tužbu zbog kršenja ustava ali je sud odbacio. 26 jula 1953 napao kasarnu Monkada, ali sa katastrofalnim ishodom, pola ustanika je pobijeno a on uhvaćen i bio u zatvoru do 1955 godine. Iz zatvora otputovao u USA a potom u Meksiko i osnovao pokret 26 jul sa Čeom, bratom Raulom a nazvao ga po datumu napada na kasarnu. 8 januara 1959 godine ulazi u Havanu, nakon pobede Revolucije i preuzima vlast i konfiskuje sve živo, jer je 80% kubanske zemlje bilo u rukama stranaca. Odmah nastupa neprijateljski prema USA i one uvode sankcije Kubi 1961 godine a zatim pokušavaju više atentata na njega. Smatrao se nacionalistom, antiimperijalistom i reformatorom... a tek u decumbru 1961 izjavljuje da je marksista lenjinista. Prilazi SSR-u i 1962 nastaje kriza u zalivu svinja kada je Hruščov rasporedio rakete dugog dometa na Kubi i imao celu USA na dlanu. Pomagao revoluciobarne pokrete u latinskoj Americi i Africi. Otac nacije. Jednostavno El Presidente. 1979 godine je izabran za vođu nesvrstanih i tako dobio međunarodni legitimitet za svoju borbu. Uveo je odličan sistem obrazovanja i zdravstvene zaštite Raspadom SSSR Kuba doživljava jednu vrstu kolapsa jer bdp pada za 35% i nastaje velika kriza ali nizom reformi je ublažava. Jer je celokupan i izvoz i uvoz išao iz SSSR. Kritikovao je pokretanje ograničenog privatnog preduzetništva na Kubi.
Kad su ga pitali kada će da skine uniformu odgovorio je :Kad se završi revolucija"!.
1965 god ujedinio 26 juli i još neke pokrete komustičke orijentacine i osnovao Komunističku partiju Kube gde je bio gen sek do 2011 a nasledio ga je Raul. Do 1962 imali samo 50 000 članova a 1985 500 000 a smatra se da sada blizu milion.
Vreme je i da sam odam počast jednom od najvećih revolucionara 20 veka. Uzimamo taxi da nas vozi u obilaske i prvo na groblje. Na ulazu dosta uniformisanih koji nas sprovode na liniju kretanja. Poseta počinje obilaskom statue i groba Mariane Grajales de Maceo "Majke nacije", odmah pored suprug "otac nacije". Zatim do groba Hose Martina, mauzolej skromno ali predivno napravljen. Tu nas već startuju da kupimo karte od 3 cuca. Odatle odlazim do groba Frank Paisa, koji je posle poraza kastrovih trupa 26 jula 1953 poceo snažno da propagira revoluciju. Radio u ilegali u Santiagu i skupljao novac, oružje medikamente....i štampao male novine u kome je obaveštavao o uspesima revolucije. 1955 se njegov pokret pridružio kastrovom ali ga 1957 hvata i ubija policija. Ponosni su veoma na njega. Tu je i spomen obeležje svim poginulim revolucionarama gde su odvojeni oni iz 1953. Završavam šetnju i polako prilazim Kastrovom grobu. Nekakav čudan osećaj, jednostavno adrenalin radi svoje, osećanja pomešana od strahovitog poštovanja, preko divljenja do tuge što ipak ga više nema. Grumen zemlje ponet iz Srbije nažalost ostaje u rancu sa zastavom jer je ovde ogromna disciplina i ništa se ne može uraditi van uspostavljenog protokola. Čekam u redu i dobijam svoje vreme da odam poštu. El Presidente, doneo sam parče srpske zemlje koju otimaju, rasipaju, gaze, hoće da je izbrišu sa mape isti oni koje si veličanstveno porazio, isti oni od kojih si decenijama branio slobodu tvoje Kube, koji ni mnoštvom atentata nisu uspeli da te zaplaše, pokore, kojima si večito bio onaj kamičak u cipeli da ih žulja, da ih podseća kako treba, kako se voli Kuba. Da ih podseća kako treba živeti, da je lepota u jednakosti, u proživljavanju svakoga trenutka bez opterećenosti materijalnim, u zajednici gde se deli sve što se ima, gde....a strašna je cena toga, strašna je kazna stigla od tih koje si porazio, strašno je šta su uradili jednom narodu pokušavajući da ga slome, ali ipak nisu. Odlazim od groba i stajem da pogledam smenu počasne straže sa grobova, Mariji, Martinu i Fidelu. Impresivno deluje. Moćno. Ponosni kubanski narod. Koliko moćan moraš biti da je dovoljno izgovoriti tvoje ime i da ce svet zna ko je to i da pokazuje ogromne simpatije prema njemu. Jednostavno FIDEL !!!
Sa groblja na trg Revolucije, ogroman sa spomenikom od nekih metalnih profila, i Antoniom Maceom na konju. Nekoliko fotki i naravno tu je stanica čuvenog Loka. To su prerađeni kamioni koji sliže za prevoz putnika. Putnici stoje pozadi i imaju male otvore za vazduh. Stravično izgleda ali to je ovde način življenja, tj najjekonomičnija vrsta prevoza. Ko je zapamtio holokaust nije mu lako kada ovo pogleda. Odatle pravac u istraživanje istorijskog dela kome dominira prelepa Prva katedrala na Kubi izgrađena1528 godine. Sedosmo u hotel Escalada pored na pićence, na krovu i odatle predivan pogled a i može na net da se zakači. Arhitektura Santiaga je pretrpela razne uticaje jer su ga, nakon osvajanja od strane španaca osvajali i francuzi 1553, englezi dva puta 1603 i 1662 godine. Takođe dosta francuza i engleza je pobeglo krajem 18 i pocetkom 19 veka nakon pobune robova na haitiju 1791 godine, tako da je i struktura stanovništva totalno izmešana. Mada na jugu ima manje belih ljudi. Jamajka je na 2 sata brodom pa ima i njenog uticaja, najviše u muzici. Santiago je bio centralno mesto američko španskog rata. Kada je pao Santiago pala je i Kuba. U Santiagu je Facundo Bacardi Masso 1862 godine izmislio bacardi i muzej posvećen njemu nađosmo u jednoj sporednoj ulici. Naravno tu nas startovaše za tompuse tako da obnovismo malo zalihe ali i dogovorismo taxi za sutra da odemo do plaže da se okupamo.
U čuvenoj ulici Heredia se nalazi i najčuveniji bar Le Trova u kome su svirali legendarni muzičari potekli iz ovog podneblja, a neke od njih je proslavila Buena vista Compay Segundo, ibrahim Ferer, Eliades Ochoa... Koncept kafića me ostavi u čudu. Znači kupiš piće i sedneš u stolice koje su poređane kao u bioskopu. Ispred bina i na njoj se smenjuju muzičari. Na prozorima načičkani domaći stanovnici jer je piće za njih skupo. Inače Santiago je najjeftiniji grad koji smo obišli do sada. Parče pice je 5 cupa tj 20 dinara a kokteli od 1.5 do 2.5 cuca. Na ulicama u svim gradovima je primetno dosta policije i vojske što je signal da se ni ovde baš ne zna kako će proći prelazni period vlasti zakazan za april ove 2018 godine. Još malo šetanja predivnim ulicama Santiaga i pravac na gajbu. Dogovoreno vreme za taksi je 11 sati da odemo na plažu Ayyacona koja je nekih 20km od grada. Međutim ustajem u 8 sati, naručujem doručak koji je vrhunski za 6 cuca i krećem ponovo do groblja. Hvatam na ulici mototaksi, tj ljude koji voze motore, ti izbaciš prst i oni ti daju kacigu i za 25 dinara voze gde hočeš. Em korisno em da se proba i taj način prevoza. Vrh. Snimam i pričam a vozač kapira da se njemu obraćam i sve se okreće a meni samo u glavi " drž taj volan da ne prave još jednu humku pored Kastra". Stižem i ponovo u obilazak redom ali opet najduže ostajem ispred Fidelovog groba. Emocije slabije nego juče ali sada razmišljam o drugim detaljima, o izgledu spomenika koji je jedna stena na kojoj je uklesano njegovo ime. O naređenju koje je dao pred smrt da nijedan spomenik po gradovima, nijedna škola....ustanova...ulica ne dobiju ime po njemu. Već samo da bude sahranjen u gradu u kome je 1 januara 1959 godine proglasio pobedu revolucije, pored najvećih kćeri i sinova kubanskog naroda. Prevelika skromnost ili shvatanje istorijskog nasleđa svih velikih vođa kojima su vremenom nakon smrti i promene sistema, bila rušena sva obeležja. Nećemo ni ovde čekati dugo na odgovore kakva su mišljenja o Revoluciji kubanskog naroda. Nazad peške da prođem kroz neturistički deo Santiaga. Čisto je ali i sirotinja velika. Mnogo njih u 10 ujutru sedi ispred kuća, ne radi, živi od socijalne pomoći. Ne ode ulica baš tamo gde sam mislio, mada prođoh pored fabrike piva Hatuey pa poučen onom starom poslovicom "kartu čitaj, seljaka pitaj", stigoh na gajbu i pravac na plažu. Taksista divlji što nam uvaljao cigare, lada iz 1976 godine i muzika do daske. 20tak minuta i
Stigosmo na plažu. Klasika kao gradska plažaRealno ništa specijalno al se iskupah dobrih 4 sata. Pravac nazad i šetnja po gradu, jer Santiago je prelep grad, gde je napravljena prva kuća, muzej, katedrala....stvarno najautentičniji predstavnik kolonijalne arhitekture. Obiđosmo i gradsku opštinu gde je Fidel 1 januara 1959 godine proglasio pobedu Revolucije. Kakva je to energija bila kada stojiš pred ogromnom masom ljudi kojima su tvoji ideali i tvoje žrtvovanje donelo ono o čemu su samo potajno sanjali, donelo im SLOBODU. Dug i naporan put se isplatio...
