Gimnazijalci pišu: Marija Bogićević - Sadašnjost sa tragovima prošlosti

Nedelja, 11 Februar 2018 15:00Autor: Jovana Mladenović

Gostujući kolumnisti portala InfoKG u narednom periodu su učenici Prve kragujevačke gimnazije, članovi Lingvističke sekcije, koja je nedavno osvojila prvo mesto na republičkom takmičenju. Oni će vam, na zanimljiv način, predstavljati svoje radove na teme koje su bile predmet njihovog istraživanja, radove iz korpusa interesovanja mladih. 

Marija Bogićević, učenica III/3, bavila se jezičkom tradicijom prošlih vremena u savremenom standardnom jeziku Pekićevog romana "Hodočašće Arsenija Njegovana".

NEKE MORFOLOŠKE OSOBENOSTI U JEZIKU ROMANA „HODOČAŠĆE ARSENIJA NjEGOVANA“ BORISLAVA PEKIĆA

Ipsitivanje jezika pojedinih pisaca važan je deo nauke o jeziku. Izvučen iz književnosti jezički materijal, kao identifikator raznovrsnih procesa i fenomena u određenom trenutku u jeziku, ali i zbog svog delovanja na jezičku normu, može biti značajan za naučna istraživanja.

Roman "Hodočašće Arsenija Njegovana" prestavlja svog pisaca Borislava Pekića kao „priređivača rukopisa poč. Arsenija K. Njegovana“. On je dobio dozvolu da koristi rukopis i da ga, uz minimalne korekcije, objavi. Tako je roman napisan u formi prvog lica jednine, kao ispovest i testamentarni zapis Arsenija Njegovana. Ovo je ispovest Arsenija Njegovana, kućevlasnika i graditelja, koji je posle 27 godina dobrovoljnog zatočeništva odlučio da izađe iz svoje kuće i ode u pohode drugim svojim kućama. Realizujući tu svoju odluku, on će sadašnje događaje iz svog okruženja tumačiti van realnog konteksta, pogrešno razumejući sadašnjost, a restaurirajući svet i događaje koji pripadaju prošlosti.

Zbog toga što aktuelni događaji oživljavaju prošli život, narativni tok romana ne prikazuje događaje u sukcesiji, a ukrštanje sadašnjosti i prošlosti izvor su glavnih odlika romana: grotesknog i tragičnog.

Zato je obaj roman zanimljiv i iz lingvističkog ugla: Pekićev junak govori jezikom koji jeste savremeni standardni jezik, ali je taj jezik različitim sredstvima arhaiziran. Piščev postupak arhaizacije jezika romana ne predstavlja odraz spontanog razvoja u srpskom standardnom jeziku, već piščevu veštačku, namernu intervenciju.

Morfološki osobenim smatramo one jezičke jedinice koje su visoko frekventne u tekstu romana, a retko u upotrebi u savremenom jeziku, ali i one oblike koji nisu česti u jeziku dela, ali koji, zbog arhaičnog statusa u savremenom jeziku, izraz stilski markiraju.

Pored oblika perfekta najčešće se upotrebljava oblik imperfekta, vrlo često aorist i plusvamperfekat, pa čak i potencijal prošli.

Česta upotreba imperfekta u suprotnosti je sa opštom tendencijom iskazivanja prošlosti u savremenom jeziku, u kome dominira perfekat zamenjujući druge preteritalne oblike:

„Pored svega ... (zgrade) behu savršeno bezlične.“
„ ...sa tim impotentnim zgradama ne imađah ničeg zajedničkog.“
„Začudo, premda još malopre i sam bejah hteo da su u povratku umešam...“
„ ... da je Fedor još samo jednu jedinu reč stigao da svome insultu pridoda, bio bih ga bez ikakvog oklevanja lupio...“
Takođe, izvučeni materijal pokazao je i participsku upotrebu glagolskog prideva sadašnjeg, manje prisutna u našem, a rasprostranjena u stranim jezicima, iskazuje privremeno ili trenutno vršenje radnje koja se pripisuje imenici.
„ lunjajući pogled, škripeća krila, počivajući Konstantin... „
„bivši stanar... ; ...bivši temelj... ; ...počivši Teodor... ; ...počivši arhitekta...“
„zadrigla kuća; istrulele građevine; polegla signatura...“
„Ako bi se izneo nameštaj kojim behu zakrčene (kuće)...“ ; „ ... po visini najamnine što je za njih (kuće) bila isplaćivana...“

Iako se kreću u okvirima savremenog standardnog jezika, pojedine jezičke jedinice Pekićevog izraza slede jezičku tradiciju prošlih vremena i naše starije književnosti. Takvih jezičkih elemenata ima na svim jezičkim nivoima: leksičkom, fonološkom, tvorbenom i sintaksičkom. Za ovu priliku opisala sam morfološke jedinice specifične po upotrebi u romanu u odnosu na status kakav imaju u savremenom govornom i pisanom jeziku. Od morfoloških kategorija iz arsenala zastarelih dominiraju glagolski oblici, najviše imperfekat ,  nekadašnji participi i zastarele forme nekih zamenica. Ta sredstva arhaizacije uklopljena su u uobičajene savremen jezičke crte. Kada se ovome doda i arhaizacija uočena na ostalim jezičkim nivoima, mogu zaključiti da se Pekićev literarni junak, koji i dalje živi neke segmente svojih svojih prošlih dana i na planu jezika potvrdio kao čovek prošlosti.

Najnovije vesti iz ove kategorije