Kuba – iz sasvim drugačijeg ugla (VII deo)

Petak, 21 Jul 2017 10:16Autor: Snežana Ivanović

Šašave zanimljivosti:

Plata kao džeparac II deo

Pored besplatnog školovanja, zdravstva, stambenog prostora na Kubi je bespatna i hrana.
 
Ishrana

Da bi čovek bio zdrav neophodno je da se na prvom mestu zdravo hrani. Kubanci ovome pridaju veliki značaj. Vode računa da dnevni obrok svima bude obezbeđen i izbalansiran. U zavisnosti od broja članova domaćinstva, vrsti posla i aktivnosti kojima se bave nedeljno se snabdeva svaka porodica. Ishrana mora biti zdrava i uravnotežena pa se prema proračunima nutricionista dobija tačnu ono što je potrebno za zdrav način ishrane svih ukućana. Nedeljno uzimaju namirnice a na njihovom meniju je: velika količina voća i povrća, dovoljna količina mesa i ribe, (obavezna riba 2-3 puta nedeljno), dovoljna količina mleka i mlačnih prerađevina, graška, pasulja, brašna, šećera... Tačno se izračuna koliko je kojih namirnica potrebno za odraslog muškarca, ženu i decu pa se spram toga i planira nedeljni jelovnik i svako domaćinstvo dobija tačno onoliko koliko je potrebno da se prehrani čitava porodica.

Iako možda zvuči surovo, ako imate u vidi da je za zdrav način ishrane neophodno da se ishrana zasniva na voću i povrću i uravnoteženom unosu ostalih namirnica shvatićete da sve ovo i te kako ima smisla. Ovde i leži ključ njihove vitalnosti jer nema uslova za prejedanje i pripremanje hrane u neograničenim količinama. Svakako je poznato da je hrana lek, ako se uzima u razumnim količinam dok preterani unos namirnica, posebno loših izaziva mnoga oboljenja.

Premalo jaja

Kubanci se najviše žale na broj jaja koja dobijaju. Ali ako imate u vidu da je nedeljno (da bi organizam bio zdrav) dovoljno pojesti svega 2-3 jajeta po osobi jedna četvoročlana porodica dobija svega 10-ak jaja. I prema našim navikama ovo je malo, ali je sa druge strane ispravno, ako želite zdravo da se hranite. Sve je to detaljno isplanirano.

Svakako ako nisu zadovoljni količinom hrane koju dobiju, namirnice dodatno mogu kupiti u prodavnicama ili na pijaci. Primera radi, na obližnjoj pijaci mož se dokupiti ono što želite i to po veoma povoljnoj ceni. Recimo da sam ja za namirnice koje sam kupovala potrošila oko 1$ za sve vreme mog boravka. Cene se kreću srazmerno pa su najpovoljniji voće i povrće zatim slede mleko i mlečne prerađevine dok su najskuplji slatkiši i alkohol. 

Hleb samo za doručak

Hleb i peciva (zaista je mala ponuda) možete kupiti isključivo u prepodnevnim satima i porcije su za naše navike veoma male. Kubanci hleb jedu samo za doručak, tako da je ova namirnica izostavljena u ostalim obrocima. Nigde vam je neće ni poslužiti posle 12h.

Svakom detetu za rođendan stiže torta na kućnu adresu

Još jedna zanimljivost (zbog koje sam i otišla da proverim da li je istina) da, svako dete do svoje 15 godine na kućnu adresu dobija tortu za svoj rođendan. Kako naglašavaju, nije to neka ekskluzivna torta, već obična i svima ista, ali priznaćemo da je sama pažnja bitna.

Restorani

Takodje je moguće nabaviti i hranu u restoranima. Naravno cena zavisi i od toga da li je namenjena strancima ili domaćima. Ukoliko se hranite u restoranima gde dolaze stranci cene su slične kao kod nas. Ali ako se pomešate sa meštanima hranićete se pristupačno. Ja sam naišla na jedan jako dobar restoran, na otvorenom gde su služili isključivo piletinu. Na raspolaganju je bilo koji oblik pilećeg mesa (prženo, pohovano, sa roštilja, dimljeno ili bareno). Kao prilog su služili krompir (pomfrit, pekarski ili bareni), salatu. Sve to je koštalo manje od 1$. Sa druge strane u okviru hotelskog restorana, pizza je koštala neverovatnih 5$, ali moram da priznam da mi se nije dopala i zaista sam morala da je ostavim. Valjda sam navikla na bolje (kod nas su pizze zaista kvalitetne sočne i izdašne, pa je verovatno i to bio razlog mog nezadovoljstva)

Sladoled

Jedino što nisam probala na Kubi je sladoled (i sada mi je žao). Za sladoled Kubanci čekaju u redu. Ali zaista, po 50-ak ljudi strpljivo čeka da okusi ovu poslasticu nigde nisam videla toliki red, čak ni kod nas ispred banaka kada su penzije i tada je manje ljudi u redu :)

Kubanski delikates

U jutarnjim časovima ispred pekara uočila sam da svi koji izlaze u malom papiriću drže nešto žućkasto i sa oduševljenjem svojim sagovornicima govore kako je uskusno. Svako ko je izašao nosio je i "to". Nisam odolela, morala sam da probam. Sačekala sam strpljivo svoj red (daleko manje ljudi je bilo nego ispred sladoleda, ali ipak se čeka dobrih 10-15 minuta) i prstom pokazala šta želim – isto što i svi ostali. Kada sam probala ovaj čudesni delikates, shvatila sam da je u pitanju najobičnija patišpanja :).

Čitamo se uskoro,
Snežana Ivanović,
autor priručnika iz edicije „Život je lep“

Najnovije vesti iz ove kategorije